Svetski dan deteta sta je u Srbiji jos treba da se uradi da bi se unapredila decija prava

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

"Sine, koga više voliš, mamu ili tatu" - I OVA REČENICA JE NASILJE

Autori Jelena Stokić mondo.rs
Autori Jelena Stokić mondo.rs

Tri decenije od donošenja Konvencije u pravima deteta Srbija je dosta uradila, ali je pred njom još mnogo posla. I dalje su deca žrtve vršnjaka, roditelja, pravosuđa, školstva…Klinci kažu – hoćemo da se naš glas više čuje.

Izvor: Guliver/Getty images, SeventyFour

U Srbiji je 43 odsto dece, uzrasta od jedne do 14 godina, izloženo barem jednom vidu psihološkog ili fizičkog kažnjavanja od strane članova domaćinstva.

Nasilje živi i u školskim hodnicima, u porodičnim domovima, na ulici. Nasilje je, kažu stručnjaci, i kada roditelji naivno pitaju decu: ”Voliš li više mamu ili tatu?“

Možda će vas zanimati

Ines Cerović, direktorka Centra za prava deteta kaže da je važno da govorimo o nasilju i borimo se protiv njega jer se ono preliva i na ostale aspekte dečijih prava – ugrožava i zdravlje, uspeh u školi…

”Važno je naglasiti da kada je reč o nasilju i zanemarivanju počinioce treba kazniti adekvatno. Neophodno je da se radi sa decom žrtvama nasilja, ali i sa onom koja su nasilnici jer i na njih to ostavlja trajne posledice – izrastaju u ljute, nesigurne ljude koji lako mogu postati i izvršioci zločina."

"MORAMO DA BOLJE BRINEMO O ŽRTVAMA TRGOVINE DECOM"

dete, razvod, zagrljaj, plakanje Izvor: Guliver/Getty images/iStock/Nastia11

Ništa manje traume ne doživljavaju i deca koja su žrtve trgovine ljudima, a Komitet za kljudska prava je našoj zemlji dao nekoliko preporuka pre dve godine. Imamo još dve da poboljašmo implemenataciju prava ove vrlo osetljive grupe.

Šta je urađeno za 30 godina

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Ređina de Dominićis ističe da je od početka primene Konvencije pravima deteta mortalitet dece prepolovljen, kao i da je za čak 40 odsto povećan dece koji pohađaju osnovnoškolsko obrazovanje. “I dalje postoje problemi oko prepoznavanja i zaštite dece migranarta, dece sa invaliditetom.

Pre svega, problem je što naš zakon ne poznaje krivično delo prodavac dece. Takođe, od Srbije se traži i da adekvatno zaštiti tu decu.

"Kod nas deca i do sedam puta prepričavaju golgotu kroz koju su prošla. Kao oštećeni svedoci suočavaju se sa optuženima, a to je upravo jedna od stvari koju će naša zamlja morati da promeni", rekla je na današnjoj konferenciji direktorka Astre.

Ona kaže da su problem i resursi, odnosno obučeni ljudi koji rade na zdravstvenoj zaštiti, daljem usmeravanju i brizi žrtava.

"Čak polovina žrtava trgovine ljudima su osobe mlađe od 18 godina. Otprilike četiri zaposlena u celoj Srbiji radi sa 76-oro dece i to, zaista, nije dovoljno. Takođe, problem je i njihovo dalje zbrinjavanje. Znate da nijedna osoba koja je preživela tako nešto nije zaposlena preko Nacionalne službe za zapošljavanje",  naglasila je Anđelković.

ROMSKA POPULACIJA IZRAZITO UGROŽENA

romi, cigani, siromaštvo Izvor: MONDO/Goran Sivački

Prava dece su ugrožena i u mnogim drugim apsektima. I dalje mnoga deca, u 21. veku nemaju adekvatne uslove za život – pijaću vodu, kanalizaciju.

Kako je na današnjoj konferenciji rekla ministarka bez portfelja zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović čak 38 odsto romske dece nema te uslove.

”To jeste poražavajuć problem, ali ćemo mi kao država nastaviti da radimo na tome i unapređujemo prava dece”, istakla je Đukić Dejanović.

Cerović ističe da je među romskom populacijom posebno izražen problem dečijih brakova, jer čak 57 odsto dece stupa u brak pre 18.godine.

Nedovoljno se radi i na mentalnom zdravlju dece, kao i na smeštaju dece iz rezidencijalnih kapaciteta u porodično okruženje..

GRAĐANSKO VASPITANJE DOBRO ZAMIŠLJENO, ALI...

Škola, učenje
Škola, učenje
Izvor: Guliver/Getty images/iStock/artisteer

Stručnjaci problem vide i u neadakvatnoj pripremljenosti dece za život u građanskom društvu, nedovoljnom poznavanju svojih prava, ali i učestvovanju u kreiranju zakona i sl.

Radovan Cicvarić, direktor Užičkog centra za prava deteta, kaže da su deca, pre svega nedovoljno informisana o tome koja prava imaju, ali i da se učestvovanje dece u donošenju odluka koje se njih tiču ne primenjuje u odgovarajućoj meri.

"Deci je to zagrantovano Konvencijom o pravima deteta, ali kod nas se to primenjuje ad hok, odnosno konsultuje se deca kada se rešava neki problem, ali to bi trebalo da postane način življenja. Trebalo bi da ih tretiramo kao nama ravne, sa puni integritetom. Uvek ih gledamo kao neke buduće projekte, a ideja konvencije je da ih učinimo vidljivim u svakoj situaciji", naglasio je Cicvarić.

Posebno se osvrnuo na postojanje predmeta Građansko vaspitanje u školama, koje je, kako kaže, bilo dobar korak i ideja, ali da se danas postavlja pitanje "zašto je to izborni predmet i da li su nastavnici dovoljno obučeni?"

"Sproveli smo istraživanje među nastavnicima i njihovom shvatanju prava deteta, dobili su 8,20 poena od ukupno 28. Takođe, problem je i nekozistentan stav nastavnika prema ljudskim pravima. To je otežavajuća okolnost, kao i činjenica da Građansko vaspitanje nije dostupno svima" , istakao je Cicvarić.

A ŠTA TRAŽE ONI – NAJVREDNIJE OVE ZEMLJE

ilustracija
ilustracija
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Da dosta klinaca zaista ne zna svoja prava iz prve ruke potvrdila su i deca iz kluba DX koja su upravo "promoteri" tih prava.

Ovi tinejdžeri drže radionice po školama, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima po Srbiji, i pomažu vršnjacima da shvate šta je to Konvencija o dečijim pravima, kako mogu da se zaštite od nasilja , kome da se obrate.

Kažu da u praksi nije baš sve kako je na papiru, tj, zakonima, a da su posebno neobaveštena deca koja žive van Beograda.

Oni su u saradnji sa Centro za prava deteta sastavili i svoj program koji se tiče poboljšanja uslova života, posebno u školi.

Platforma EU i na TikTok-u

Ingve Engstrom, predstavnik Delegacije EU u Srbiji kaže da je EU kako bi deci približila njihova prava pokrenula i platformu na drutvenoj mreži TikTok gde mogu da se informišu na svom jeziku.

Između ostalog traže adekvatnu zdravstvenu zaštitu koja bi podrazumevala postojanje stomatoloških ordinacija i dispanzera opšte prakse u svim školama, redovne sistematske preglede, besplatna pomagala sa osobe sa invaliditetom, liftove i pokretne stepenice u školama, besplatne lekove za svu decu, toalete u svim školama.

"Smatramo da bi trebalo da postoje i savetovališta o polno prenosivim bolestima, o upotrebi/zlupotrebi psihoaktivnih supostanci, alkoholu. Takođe, naša ideja je da deo časova fizičkog bude posvećen prvoj pomoći i samoodbrani”, istakla je Jelena, članica DX kluba.

Deca traže i sopstvenog zaštinika građana, što je izvesno da će se uskoro i dogoditi, ali i bolju prevenciju nasilja i diskriminatornog ponašanja.

"Smatramo da bi bilo korisno da u svakoj školi postoje "žive biblioteke" odnosno ljudi, koji su prošli kroz pakao diskriminacije, koji će nam ispričati svoja iskustva i tako možda uticati i na diskriminisane i one na drugoj strani", pojasnila je devojčica Bojana.

Ništa manje im nije važno ni obrazovanje, jer kako su rekli "Deca vole da uče, ali je sistem zastareo."

"Profesori i nastavnici su ostali zamrznuti u vremenu. Često govore da je problem u tehnologiji, telefonima, ali niko se nije potrudio da to iskoristi i deci približi nastavni program upravo koristeći se modernom tehnologijom", bila je rečita Andrea, takođe članica DX kluba.

Ono što je zanimljivo je da bi želeli da maturski ispit polažu individualno, da obuka za maturski ispit bude besplatna za sve, kao i da se hrana u školama ne plaća.

PROČITAJTE I OVO

Tagovi

Komentari 11

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Rtf

Koliki članak zbog debilnosti nekih kvazi stručnjaka. Svaka reč koja se izgovori detetu može da se smatra psihičkim nasailjem, a da ne spominjemo kazne. Zamislite da jednom detetu više govorite da ga volite, jer niste brojali, drugo je ostalo uskraćeno i to može da se smatra nasiljem. Ili ako je dete bacilo tv kroz prozor a vi ga stavili u ćošak...sve to može da se smatra nasiljem nad decom. Pitam se da li ti kvazi stručnjaci uopšte imaju decu ili se samo bave filozofiranjem. Sve učestalije vršnjačko nasilje je baš upravo rezultat ovog zakona, tako da su nastavnici i učitelji onemogućeni da adekvatno kažnavanju... A nasiljem može da se smatra sve, ne samo batine... A nije samo zakon kriv da budemo realni, već čitava atmosfera u društvu( dotakli smo dno). Zakon mora da se menja i da se vrate sve vrste fizičke kaune, kao i batine. Ali mora precizno da se navede šta su batine i do koje mere, a šta je prebijanje i maltretiranje. I verujem da će se većina damnom složiti da bi se ubrzo smanjilo vršnjačko nasilje.

Vozdovac

Od sada samo deca mogu da biju roditelje i nastavnike, nikako obrnuto!!!

R

Dobro je, polivanje ladnom vodom iz kofe još nosu svrstali u nasije...

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader