Na šabačkom groblju, od petka, počivaju supružnici Veljko (85) i Milosava Radmanović (76), koji su umrli u istom danu.
Upokojili su se u četvrtak, baka u 3.30, a deda u 10.30, u svom stanu u gradu na Savi, kod Saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla, pišu "Novosti" u šatmapnom izdanju od subote.
Život ovog bračnog para, kako kažu njihova kćerka Vesna i unuk Nikola Mitrović, obeležila je velika ljubav.
Ona "koja se godinama samo rasplamsavala, a nikad nije jenjavala ni za jotu". Deda je u Šabac došao iz Plaškog iz Like, baka je Mačvanka iz Badovinaca.
"Za šest decenija nikada se nisu posvađali, baš nikada", tvrde njihovi najbliži, ali i vremešne komšije iz centra grada, koje ih poznaju od mladosti.
"Nigde i nikada nisu išli jedno bez drugoga. Uvek su, nekako, na neobjašnjiv način, bili sličnog raspoloženja. Kad je jednom dobro i drugom je, kad ne valja oboje su tužni. Tako je bilo do kraja života, jer, ako jedno ode kod lekara, i drugo ide. Vodili su idiličan porodični život, fini, otmeni i zanimljivi ljudi, koje je voleo i komšiluk i grad".
Unuk Nikola kaže da je deda umro sedam sati posle bake, a da nije saznao da je ona izdahnula.
Da je, kojim slučajem, čuo da je umrla, "istog trenutka bi i njegovo srce stalo".
I jedno i drugo, kao da su osećali da im se kraj bliži. Zajedno im je služeno opelo, zajedno su ispraćeni na večni počinak, u grobnicu koja će svedočiti o velikoj ljubavi dvoje ljudi, kojima različitost mentaliteta iz krajeva koju su "uneli" u brak, ne samo što nije smetala, već im je ljubav i razumevanje učinilo lepšom, snažnijom i boljom.
"Mnogo su nas voleli, u svakoj reči bilo je ljubavi 'za bogove' i za nas, uvek su nas razumeli i nije ni čudo što ih je obožavala moja unuka Nađa, njihovo milo praunuče", ispričala je kćerka Vesna.
"Tri decenije su bili penzioneri. Na život se nikad nisu žalili. Uvek su uspravno hodali ulicama Šapca, grada koji su voleli svim srcem, noseći ljubav i za Liku i za Mačvu. Penzionerske dane divno su provodili, tako da im nikada nije bilo dosadno. Očigledno, kao da su bili rođeni jedno za drugo".
Opelo bračnom paru Radmanović služio je prota Mirko Vilotić. U prigodnoj, oproštajnoj besedi od Milosave i Veljka rekao je:
"Ovakvi slučajevi predstavljanja Bogu su malobrojni. I sam sam bio svedok njihove međusobne ljubavi, poštovanja i divnog odnosa prema svim ljudima i ljubavi prema svojoj Crkvi."
