Više od polovina građana Srbije, preciznije 57 odsto, ne zna šta je održiv razvoj, pokazala su na najnovija istraživanja istraživačko-izdavačkog centra "Demostat" za potrebe kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju.
Na pitanje "Kada se kaže održiv razvoj, na šta prvo pomislite ili možda ne znate šta je to", 57 odsto je odgovorilo da ne zna šta je to, dok je 43 odsto navelo neki odgovor, a tek jedna petina dala je više ili manje tačan odgovor.
Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof dr Slavica Djukić Dejanović istakla je da je istraživanje bilo usmereno na ispitivanje stavova stanovnika Srbije i procenu njihovog razumevanja i svesti o održivom razvoju.
"Za polaznu osnovu, istraživači su uzeli nivo znanja o obaveštenosti naših građana o Ciljevima održivog razvoja, kao i da je upravo obaveštenost jedan od ključnih preduslova za njihovo ostvarivanje. Početne premise uključile su i ocenu važnosti Ciljeva i njihovog ostvarivanja za građane pojedinačno i društvo u celini, kao i na postojanje društvene i političke potrebe za većim i kvalitetnijim praktičnim znanjem o konceptu održivog razvoja," rekla je ministarka.
Najveća informisanost bila je među osobama srednje životne dobi, dok su mlađi i stariji sugrađani demonstrirali niži stepen informisanosti.
Došlo se i do podatka da je nivo obrazovanja faktor koji utiče na nivo informisanosti, jer je najveći nivo poznavanja oblasti održivog razvoja zabeležen u populaciji visoko obrazovanih, a najniži u populaciji sa osnovno školskim obrazovanjem.
Rezultati govore da javno mnjenje povezuje pojam održivog razvoja sa ekološkim i pitanjima energije, dok ovo ne važi za neke aspekte koncepta održivog razvoja poput borbe protiv diskriminacija.
Među ispitanicima prisutno je mišljenje da je tema održivog razvoja ispolitizovana i da čak 92 odsto ispitanika smatra da se o ovoj temi puno priča, a malo radi.
Deo upitnika u vezi sa stavovima o klimatskim promenama usmerava na predominantni stav da su one posledica ljudskih aktivnosti, nad onim da je to samo deo prirodnih procesa.
Takođe, više od polovine ispitanika smatra da bi troškove zagađenja trebalo da snosi onaj ko to zagađenje i stvara, a ne društvo u celini.
Više od 80 odsto ispitanog uzorka naglašava da se ne slaže sa otvaranjem fabrika koje štete prirodi i ljudima, uprkos činjenici da su ovo mesta koja zapošljavaju.
Rezultate istraživanja predstavili su prof. dr Petar Djukić i Srećko Mihailović.
Srbija je potpisnica Agende o održivom razvoju do 2030 godine . Taj dokument ima 17 ciljeva i 169 podciljeva.
