Za poslednjih 14 godina u srpskom sistemu obrazovanja manje je oko 126.000 đaka, dok se istovremeno broj nastavnika povećao za blizu 9.000, pokazalo je istraživanje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).
Prema podacima unije, jednog od tri reprezentativna sindikata obrazovanja, sa 115.000 koliko ih je bilo 1995. godine u prosveti trenutno radi 123.913 ljudi i prema istom izvoru, u obrazovanju je višak 12.000 do 15.000 zaposlenih.
U USPRS navode da bi samo po osnovu ispunjenosti uslova za odlazak u starosnu penziju, više od 1.000 prosvetara odmah moglo da ode iz prosvete, kao i da što pre treba započeti program racionalizacije mreže škola.
Predlažući program mera za uređenje stanja u prosveti, unija smatra da đacima u područjima sa malo dece treba omogućiti prevoz do matičnih škola. Takođe, u gradovima treba promeniti „reonizaciju", kako bi se omogućilo da se učenici upisuju ravnomerno u sve škole, a ne samo po „područnom, teritorijalnom principu"
Taj sindikat predlaže i smanjenje fonda časova za nastavnike sa više od 30 godina staža i to za dva časa sedmično, zatim razdvajanje zarade po osnovu sopstvenih prihoda od budžetskih, pošto se u praksi dešava da se direktorima i zaposlenima povećaju zarade navodno iz sopstvenih prihoda, a zatim se sve naplaćuje preko budžeta.
Prihvatljiv socijalni program zbrinjavanja viška zaposlenih, formiranje zajedničke finansijske i knjigovodstvene službe za manje lokalne jedinice, zabrana otvaranja novih radnih mesta, stroga kontrola ugovora o delu, delimična ili potpuna participacija produženog boravka...neki su od predloga unije za uređenje oblasti prosvete i ekonomičnije trošenje budžetskih stedstava.
Sindikat raspolaže i podacima o broju i kapacitetima pojedinih škola. Prema njima, po jednog učenika ima 31 škola u Srbiji, po dva - 48, po tri 66. U blizu 80 škola ide po četiri učenika, u oko 60 po pet đaka. To znači da u nešto više od 270 škola, od oko 1.760 koliko ih je u Republici, ima tek oko 900 đaka.
Takođe, u 59 nerazvijenih opština ima nešto više od 101.000 đaka, a samo u četiri najveća grada, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu ima 47 odsto svih škola i u njih ide 51 procenat svih đaka.
Istovremeno u 147 škola ima više od po 1.000 đaka, a samo u Beogradu 54 škole imaju više od po 1.300 učenika.
Podaci govore i da u 67 odsto škola ide svega 9,4 odsto učenika, dok u ostalih 33 odsto škola ide 90,6 procenata đaka.
Kada se posmatra stanovništvo Srbije prema školskoj spremi, podaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja govore da visoko obrazovanje ima sedam odsto građana, više (nedavno reformisano u visoko obrazovanje strukovnih studija) pet odsto, a srednje obrazovanje 40 procenata građana.
Osnovnu školu je završilo 24 odsto stanovništva, bez školske spreme je oko šest odsto. Do tri razreda osnovne škole završilo je dva procenta građana, a do sedmog razreda stiglo je 14 procenata stanovništva. Prema istim podacima za dva odsto građana nepoznato je kakvu imaju školsku spremu.
U USPRS navode da su podaci o broju zaposlenih u prosveti različiti. Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku u prosveti je 124.000, prema Ministarstvu finansija - 122.553, u Upravi trezora - 125.582.
Ministarstvo prosvete ranije je najavilo da je formiralo tim za utvrđivanje tačnog broja zaposlenih u prosveti.
(Tanjug)
Prema podacima unije, jednog od tri reprezentativna sindikata obrazovanja, sa 115.000 koliko ih je bilo 1995. godine u prosveti trenutno radi 123.913 ljudi i prema istom izvoru, u obrazovanju je višak 12.000 do 15.000 zaposlenih.
U USPRS navode da bi samo po osnovu ispunjenosti uslova za odlazak u starosnu penziju, više od 1.000 prosvetara odmah moglo da ode iz prosvete, kao i da što pre treba započeti program racionalizacije mreže škola.
Predlažući program mera za uređenje stanja u prosveti, unija smatra da đacima u područjima sa malo dece treba omogućiti prevoz do matičnih škola. Takođe, u gradovima treba promeniti „reonizaciju", kako bi se omogućilo da se učenici upisuju ravnomerno u sve škole, a ne samo po „područnom, teritorijalnom principu"
Taj sindikat predlaže i smanjenje fonda časova za nastavnike sa više od 30 godina staža i to za dva časa sedmično, zatim razdvajanje zarade po osnovu sopstvenih prihoda od budžetskih, pošto se u praksi dešava da se direktorima i zaposlenima povećaju zarade navodno iz sopstvenih prihoda, a zatim se sve naplaćuje preko budžeta.
Prihvatljiv socijalni program zbrinjavanja viška zaposlenih, formiranje zajedničke finansijske i knjigovodstvene službe za manje lokalne jedinice, zabrana otvaranja novih radnih mesta, stroga kontrola ugovora o delu, delimična ili potpuna participacija produženog boravka...neki su od predloga unije za uređenje oblasti prosvete i ekonomičnije trošenje budžetskih stedstava.
Sindikat raspolaže i podacima o broju i kapacitetima pojedinih škola. Prema njima, po jednog učenika ima 31 škola u Srbiji, po dva - 48, po tri 66. U blizu 80 škola ide po četiri učenika, u oko 60 po pet đaka. To znači da u nešto više od 270 škola, od oko 1.760 koliko ih je u Republici, ima tek oko 900 đaka.
Takođe, u 59 nerazvijenih opština ima nešto više od 101.000 đaka, a samo u četiri najveća grada, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu ima 47 odsto svih škola i u njih ide 51 procenat svih đaka.
Istovremeno u 147 škola ima više od po 1.000 đaka, a samo u Beogradu 54 škole imaju više od po 1.300 učenika.
Podaci govore i da u 67 odsto škola ide svega 9,4 odsto učenika, dok u ostalih 33 odsto škola ide 90,6 procenata đaka.
Kada se posmatra stanovništvo Srbije prema školskoj spremi, podaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja govore da visoko obrazovanje ima sedam odsto građana, više (nedavno reformisano u visoko obrazovanje strukovnih studija) pet odsto, a srednje obrazovanje 40 procenata građana.
Osnovnu školu je završilo 24 odsto stanovništva, bez školske spreme je oko šest odsto. Do tri razreda osnovne škole završilo je dva procenta građana, a do sedmog razreda stiglo je 14 procenata stanovništva. Prema istim podacima za dva odsto građana nepoznato je kakvu imaju školsku spremu.
U USPRS navode da su podaci o broju zaposlenih u prosveti različiti. Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku u prosveti je 124.000, prema Ministarstvu finansija - 122.553, u Upravi trezora - 125.582.
Ministarstvo prosvete ranije je najavilo da je formiralo tim za utvrđivanje tačnog broja zaposlenih u prosveti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
