Plate menadžera treba svesti na razumnu meru, a istovremeno paziti da oni ne odu u konkurentsku firmu, kaže ministar Milan Marković.
Ministar za državnu upravu Milan Marković izjavio je da bi se smanjenjem na prosečnu zaradu naknada za članstvo u upravnim odborima republičkih javnih preduzeća i još nekoliko desetina državnih institucija uštedela milijarda dinara godišnje.
Toliko bi novca ostalo u javnom sektoru za druge, korisnije namene, izračunao je Marković, koga je premijer lično zadužio za iznalaženje modela po kome bi se "urazumila" direktorska primanja u javnim preduzećima.
"Za realizaciju preporuke (koja nije pravno obavezujuća) zadužena su pojedinačna ministarstva u čijoj su nadležnosti preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa. Nijedno ministarstvo nije signaliziralo da postoji problem poštovanja te preporuke", kazao je Marković u intervjuu za "Politiku".
Na pitanje šta se dogodilo sa, pre tri meseca, najavljenim ograničenjem direktorskih plata i bonusa, Marković je rekao da je dato "nekoliko predloga i oni se sada analiziraju".
"Zajedničko im je da plate i privilegije, poput bonusa, korporacijskih kartica, ne mogu biti poslovna tajna, da moraju biti javni i da se moraju doneti jasni pravilnici po kojima će se određivati i sticati", kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, očigledna je potreba da se oni svedu na razumnu meru, ali se mora voditi računa da se ljudi ne oteraju iz tih preduzeća u konkurentske firme - da menadžeri iz, recimo, "Telekoma" ne pređu u "Telenor" ili u kablovske operatere.
"Međutim, vrlo je teško na jedinstven način definisati pitanje plata rukovodećeg kadra u svim javnim preduzećima. Mora se voditi računa da li je reč o kompaniji koja posluje u uslovima konkurencije na tržištu ili je monopolista, da li je, iako ima monopol, gubitaš ili posluje sa dobiti, da li je taj gubitak posledica nesposobnosti rukovodstva ili politike cena koje propisuje država. To nije jednostavno", kazao je Marković.
On je rekao da je "preovlađujući stav da zarada treba da ima fiksnu osnovu, ali i da postoji mogućnost da se odlukom upravnog odbora ostvari neki bonus na tu platu".
(Tanjug)
Toliko bi novca ostalo u javnom sektoru za druge, korisnije namene, izračunao je Marković, koga je premijer lično zadužio za iznalaženje modela po kome bi se "urazumila" direktorska primanja u javnim preduzećima.
"Za realizaciju preporuke (koja nije pravno obavezujuća) zadužena su pojedinačna ministarstva u čijoj su nadležnosti preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa. Nijedno ministarstvo nije signaliziralo da postoji problem poštovanja te preporuke", kazao je Marković u intervjuu za "Politiku".
Na pitanje šta se dogodilo sa, pre tri meseca, najavljenim ograničenjem direktorskih plata i bonusa, Marković je rekao da je dato "nekoliko predloga i oni se sada analiziraju".
"Zajedničko im je da plate i privilegije, poput bonusa, korporacijskih kartica, ne mogu biti poslovna tajna, da moraju biti javni i da se moraju doneti jasni pravilnici po kojima će se određivati i sticati", kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, očigledna je potreba da se oni svedu na razumnu meru, ali se mora voditi računa da se ljudi ne oteraju iz tih preduzeća u konkurentske firme - da menadžeri iz, recimo, "Telekoma" ne pređu u "Telenor" ili u kablovske operatere.
"Međutim, vrlo je teško na jedinstven način definisati pitanje plata rukovodećeg kadra u svim javnim preduzećima. Mora se voditi računa da li je reč o kompaniji koja posluje u uslovima konkurencije na tržištu ili je monopolista, da li je, iako ima monopol, gubitaš ili posluje sa dobiti, da li je taj gubitak posledica nesposobnosti rukovodstva ili politike cena koje propisuje država. To nije jednostavno", kazao je Marković.
On je rekao da je "preovlađujući stav da zarada treba da ima fiksnu osnovu, ali i da postoji mogućnost da se odlukom upravnog odbora ostvari neki bonus na tu platu".
(Tanjug)
