Sta je PISA test srpski djaci na PISA TESTU

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Šta je PISA test, ko je najbolji i zašto je Srbija ostvarila LOŠE REZULTATE

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Objavljeni su rezultati najvećeg svetskog obrazovnog istraživanja PISA test. Malo je reći KATASTROFA! SVAKI TREĆI učenik u Srbiji FUNKCIONALNO NEPISMEN!

Izvor: Guliver/Getty images/iStock/artisteer

Organizacija za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) PISA test sprovodi od 2000. godine na svake tri godine sa ciljem da sa jedne strane prikupi međunarodne podatke o kvalitetu, učinkovitosti i pravednosti obrazovnih sistema jedne zemlje.

A sa druge strane druge strane da prikaže sposobnost petnaestogodišnjaka kako primenjuju usvojena znanja i veštine iz pismenosti i matematike.

Prošle godine u istraživanju je učestvovalo 79 zemalja, a ukupno je testirano više od 600.000 učenika, što je uzorak koji je predstavljao 32 miliona učenika u uzrastu od 15 godina.

Možda će vas zanimati

Reč je o nasumičnom uzorku, ali obuhvata učenike privatnih i javnih škola, kako bi se postigla reprezentativnost.

Većina učenika pohađa srednju školu (63 odsto opštu gimnaziju, 14 odsto stručnu srednju školu), a ostali su pri kraju osnovne škole.

Nekoliko zemalja ili teritorija pridružilo se 2018. ispitivanju: Saudijska Arabija, Belorusija, BiH, Brunei, Maroko, Filipini i Ukrajina.

Učenici moraju da pokažu da mogu da "razumeju i koriste pisani tekst, ali i razmišljaju o njemu i angažuju se". Jednostavno rečeno, testira se koliko učenici umeju da koriste stečeno znanje u svakodnevnim situacijama, analiziraju, razmišljaju i komuniciraju.

Pitanja su u obliku zadataka višestrukog izbora, ali i otvorenog tipa, na koja se traži kratak pisani odgovor.

U pogledu pismenosti najbolji prosečni rezultat od 555 bodova postigla je Kina, a prati je Singapur (549 bodova) i Makao-Kina (525 bodova).

Dok su najniži rezultat ostvarili učenici iz Filipina (340 bodova) i Dominikanske Republike (342 boda). Od evropskih zemalja najuspešnija je Estonija sa rezultatom od 523 boda, zatim Finska sa 520 bodova i Irska sa 518 bodova.

U području matematičke pismenosti najbolji prosečni rezultat od 591 boda ostvarila je Kina, a prate je Singapur (569 bodova) i Makao-Kina (558 bodova).

Najlošiji rezultat postigla je Dominikanska Republika (325 bodova) i Filipini (353 boda).

Od evropskih zemalja, najbolji prosečni rezultat postigle su Estonija (523 boda), Holandija (519 bodova) i Poljska (516 bodova).

Rezultati testa u Srbiji pokazali da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen

Što se tiče Srbije, ona je na PISA testiranju koje je sprovedeno 2018. godine zauzela 45. mesto. Od zemalja bivše Jugoslavije, ispred Srbije su Slovenija (21) i Hrvatska (29), a niže pozicije zauzele su Crna Gora (52) i Bosna i Hercegovina (62).

Marija Videnović iz Instituta za psihologiju navodi da je prosečno dostignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, da je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova.

Videnović pojašnjava da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi.

Srbija, kako kaže, za zemljama OECD-a zaostaje više od 40 poena, što znači da učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli.

Gledano regionalno, postignuće učenika u Srbiji bolje je od učenika u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, ali je lošije od Mađarske, Hrvatske, Slovenije.

"Statistički, postigli smo iste rezultate kao i 2012. godine, nema pomaka ni na gore, ni na dole", rekla je Videnović novinarima na predstavljanju rezultata.

Za to što smo u odnosu na 2012. godinu pali za dva mesta, Videnović kaže da se ne može tretirati kao pad, jer je tada učestvovalo 65 zemalja, a u testiranju prošle godine 79 zemalja.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je umereni optimista da će se rezultati popraviti 2021. godine, ali da se ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog reformi koje su sprovedene.

Kaže da je dosta toga već urađeno, da je reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/19, i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i druga godina gimnazija.

PISA testiranje radi se na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine, a prethodno testiranje iz 2012. godine pokazalo je da je ispod praga funkcionalne pismenosti 38,9 odsto mladih što se tiče matematičke pismenosti, 33,1 odsto u čitalačkoj pismenosti i 36,8 odsto u naučnoj pismenosti.

Kako su izgledali zadaci na PISA testovima iz matematike prethodnih godina pogledajte OVDE.

Pogledajte

00:26
PISA test: Rezultati u Srbiji
PISA test: Rezultati u Srbiji
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 30

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Lazar

Želeo bih da skrenem pažnju da je kod nas uzorak svake godine toliko mali da se ne može zaključiti bukvalno ništa. Koliko se sećam dok sam radio u prosveti pre 3 godine za Pisa test je testirano svega 70ak đaka uglavnom iz Beogradskih škola. Situacija može biti daleko gora ali i bolja. Možda je i bolje što su loši rezultati pa će se možda nešto i uraditi jer da se vidi loše stanje u školstvu ne treba nekakav međunarodni test. Svako ko radi sa decom potvrdiće pri čemu mislim da je IQ deci daleko veći nego klincima mog vremena i da imaju potencijala i da ih ne treba potcenjivati. Opasnije je da se recimo štelovala dobra slika. U nekim državama je to prestiž, dovedu se bolji đaci, namesti se selekcija a pošto je sada upitnik online otvara još opcija. Ovde čak i bolje đake ne možeš naterati da dođu na test jer je isključivo na dobrovoljnoj bazi, a sad pošto je online većinu mrzi da odradi pa gleda da otalja. Sećam se na fakultetu koliko smo neozbiljno popunjavali gomile anketa i upitnika samo da što brže završimo tako da pola istraživanja kada su mali uzroci treba se zapitati. PISA test se kod nas i dalje shvata relativno neozbiljno a koliko je klimava metodologija mogu vrlo lako ovi sa vrha ništa da ne preduzmu i kao što su skloni da iduće godine nameste bolji rezultat.

mb011

Kakva reakcija ministra, takvi i rezultati, takvo i obrazovanje. Stav: "nisam kriv, oni su, bice bolje za 2, 3, 5 godina". Umesto da je izasao i rekao da, ovo je katastrofa, on prica kako, kad on zavrsi "reformu", bice super. Vazi.

Đoka

A zašto bi u obrazovanju bili prvi??? U čemu smo mi prvi u Svetu ili u Evropi?? U ekonomiji, ekologiji, zdravstvu, industriji, pravosuđu...??? Kao društvo zaostajemo za razvijenim zemljama u svemu.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU