Ekaterina Aleksandrijska je rođena kao Doroteja u Aleksandriji 287. godine u mnogobožačkoj porodici. Izučavala je filosofiju, retoriku, poeziju, muziku, matematiku, astronomiju i medicinu.

Njena majka, potajna hrišćanka, preko svog duhovnog oca privede i Katarinu veri Hristovoj. U jednoj viziji sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak zavetovanja. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci.

Postradala je za veru u vreme gonjenja cara Maksimina Daje, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja.

Prema predanju, car Zapadnog Rimskog carstva Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri. U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale.

Pred smrt, na Ekaterininu molbu, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se.

Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra305. godine. Po predanju, pri njenom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko mesto krvi.

ČUVENI SINAJSKI MANASTIR

U IX veku, jednom od sinajskih monaha u snu se otkrilo mesto gde su mošti mučenostradalne Katarine. Monasi ga pronađoše i preneše u manastir gde se i danas čuvaju, i od tada on postaje poznat pod imenom Svete Katarine.

Najpoznatiji manastir posvećen Svetoj Katarini nalazi se na Sinaju. Ceo manastir je opasan velikim zidom koji je sagradio u VI veku car Justinijan, da bi ga u XIX obnovio car Napoleon. Justinijan je takođe tu naselio nekoliko stotina porodica da bi pomagale manastiru i monasima. U hramu se čuvaju mošti Svete Katarine. U XI veku delovi moštiju su razneti po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuva se glava i leva ruka svetiteljke.

Sveti Sava na Sinaju

Sveti Sava, prvi arhiepiskop SPC, na svom drugom putovanju po svetim mestima, boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav Časni post, Svetu četrdesetnicu, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod, poručujući i nama danas da tako činimo.

Manastiru Svete Katarine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.

U manastirskom muzeju i riznici čovek prosto ne zna šta će pre da pogleda. Tu se čuvaju najstarije enkaustične ikone koje su se izrađivale do VII veka, najpoznatija i najstarija sačuvana ikona Hrista Pantokratora, na kojoj su slikovito prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božanska i čovečanska; ikona svetog Petra, Bogorodice sa anđelima; zatim i dokument na kome je otisak Muhamedove ruke, koji je zaštitio manastir od rušenja u teškim vremenima za hrišćane zbog najezde arapskih plemena islamske vere.

Kada su se monasi uplašili da će manastir biti razrušen te su poslali svoga izaslanika proroku Muhamedu u Medinu, tražeći od njega zaštitu.

Muhamed je napisao dokument u kome zahteva da se manastir zaštiti i zapečatio ga otiskom svoje ruke. Ali, bojeći se da to neće biti dovoljno da zaštiti manastir kada ga je u XI veku fatimidski kalif sa svojom vojskom opkolio, monasi kalifu poslaše pregršt blaga iz bogate manastirske riznice, a preko noći, za svaki slučaj, srušiše trpezariju i sazidaše džamiju sa minaretom koji se vidi izvan manastira.

Kalif nije razrušio manastir, a minaret i danas postoji, pa je manastir jedinstveno mesto, jer se u njegovoj unutrašnjosti nalazi i muslimanska bogomolja. Manastirska biblioteka po broju i vrednosti rukopisa odmah je iza Vatikanske. U njoj se čuva i i prvi srpski psaltir.

Srbi veruju da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.