Trgovci u Srbiji prinuđeni su da zbog sve učestalijih krađa robe, osim na skupu kozmetiku i pića, stavlju zujalice i na čokolade, pakovanja od 100 grama kafe, puter, maslinovo ulje, pa čak i na sečeni parizer, šunku, sir i druge proizvod
Lopovi kradu sve za šta im se ukaže prilika, pa je spisak proizvoda koji se nosi sve duži, a pošto ni kamere nisu dovoljna garancija da ćete ih uhvatiti, jedino rešenje jeste lepljenje zujalica, koje predstavljaju dodatan trošak za trgovce.
"Osim što svakog meseca ostanu bez priličnog broja proizvoda, trgovci imaju i dodatni trošak jer zujalice moraju da stavljaju na sve veći broj proizvoda, ali i da angažuju radnu snagu koja će da ih lepi", kaže za "Kurir" predsednik Društva trgovaca Novog Sada Mlađan Šumić .
"Ranije ste stavljali zujalice na skupe stvari, jer su krali robu vredniju od 1.000 dinara, a sada morate da lepite zujalice i na čokoladama od 200 dinara i drugim proizvodima manje vrednosti, pa su indirektni troškovi za trgovce sve veći", objašnjava Šumić i dodaje da je jedino rešenje ovog problema svest da se ne krade.
Šumić kaže da su krađe najučestalije tokom zimskih meseci jer kradljivci nose dugačku odeću sa dosta džepova, pa im je lakše da sakriju ukradeno.
"Nekada su krali samo mladi, a sada ni to pravilo ne važi. Uhvatili smo čoveka od 70 godina da krade, tako da je krađa zastupljeno u svim generacijama, od sedam do 77 godina. Sistem vrednosti je narušen, ono što je nekad bilo sramota, sada više nije. Nekad je bilo sramota ako u autobusu nemate markicu, a danas se niko ne stidi. Video-nadzor ne pomaže, a nemate mogućnost da nekome zabranite da uđe u radnju. Oni koji kradu nisu stalne mušterije, već osobe koje menjaju radnje", ističe Šumić i dodaje da se retko dešava da mušterije nešto pojedu i popiju i ostave omot i ambalažu u radnji.
Iako mnogi smatraju da su krađe po prodavnicama sve češće zbog sve većeg broja siromašnih građana koji kradu iz nužde, Šumić kaže da je to pogrešan zaključak, jer ne kradu siromašni, već uvek oni boljeg materijalnog stanja.
"Ako ga uhvatite, možete da ga tužite po privatnoj tužbi, i to ako je ukrao robu vredniju od 5.000 dinara, ali oni to znaju i kradu do tog iznosa, i šta im možete? Ako tužite, košta vas više, i tu su poslodavci apsolutno nezaštićeni", objašnjava Šumić i naglašava da je sve učestalije obijanje radnji i frižidera ispred radnji noću kad ne rade.
Advokat Miljko Karličić kaže da krađa spada u grupu krivičnih dela protiv imovine i oštećeni mogu da podnesu građanske, parnične ili civilne tužbe za povraćaj stvari ili naknadu štete. -
"Krađa se, prema članu 210, stav 2 Krivičnog zakonika, smatra sitnom ako vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, tj. da prouzrokuje malu štetu", objašnjava Karličić.
