Tokom važenja Nacionalne startegije za borbu protiv nasilja na sportskim priredbama, od 2013. do 2018. godine, osam ljudi je izgubilo život u 182 incidenta povezana sa ekstremnim navijačkim grupama.
Ovo je rečeno danas u Beogradu prilikom predstavljanja rezultata primene Nacionalne strategije za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama. Istaknuto je i da je veliki problem to što se mladi ugledaju na huligane, umesto da oni budu osuđeni i odstranjeni sa sportskih priredbi.
Poslednji slučaj "navijačkog ubistva", dogodio se početkom novembra ove godine. Za sada nepoznati ubica, pucao je iz pištolja nasred ulice u jednog od vođa organizovane grupe navijača Partizana Ljubomira Kiću Markovića.
Navedeno je da su zbog ispada "navijača" srpski klubovi i reprezentacija platili Evropskoj fudbalskoj federaciji za kazne više od 714.000 evra.
Statistika Republičkog javnog tužilaštva pokazuje da su huligani muškarci, sa nešto više onih od 15 do 29 godina. Zabeleženo je da cilj huligana gotovo nikada nije rušenje imovine, niti sukobi sa policijom, a i da je najviše incidenata u Beogradu.
Huliganski pir na derbiju - ružna slika Srbije
Urednica portala "Balkan Insajt" Ivana Jeremić konstatovala je da u Srbiji "navijači nisu samo navijači", već se bave i drugim aktivnostima, kao što su poslovi obezbeđenja objekata i trgovina drogom.
Na konferenciji "Nasilje i sport - nekad i sad" u Medija centru, predstavljeni su rezultati istraživanja i navedeno da su osobe osuđene za nasilničko ponašanje na sportskim događajima često povratnici, pošto su već osuđivani za nanošenje teških povreda, zlostavljanje životinja, nošenje oružja, krađe. Dodaje se da većina osuđenika nije odležala zatvorsku kaznu, jer im je izrečena uslovna osuda.
Novčane kazne su u gotovo polovini slučajeva 10.000 dinara, što je druga najmanja kazna. Tužioci su odbacili više od trećine krivičnih prijava zbog nasilničkog ponašanja na utakmicama.
Istraživač beogradskog Centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević naveo je podatak da je od 2013. do 2018. podneto oko 1.800 krivičnih prijava zbog nasilničkog ponašanja na sportskim događajima i da su u tom periodu utakmice visokog rizika bolje organizovane.
U uslovima kada se angažuje od 1.000 do 1.400 policajaca, teško je izazvati incident, ocenio je Đorđević. Prema njegovim rečima, proteklih pet godina skoro da nije bilo nasilnih incidenata na međunarodnim utakmicama. To pokazuje da država može da spreči nasilje, izjavio je Đorđević.
Ocenjeno je da je vlast propustila šansu da reši glavne probleme, pošto nije planirana nijedna mera čiji je cilj da zabrani navijačke grupe odgovorne za nasilje, nije postojala namera da se ispita krivična odgovornost huligana povezanih sa kriminalom i nije direktno napadan rasistički i nacionalistički narativ na utakmicama.
Veliki problem u Srbiji je to što se mladi ljudi ugledaju na huligane i nasilnike, a mere za sprečavanje huliganizma nisu adekvatne, ocenila je Ivana Jeremić.
"Navijači ne vide problem u nasilju, već u načinu na koji mediji i država reaguju na nasilje. Najveći problem je što se nasilje podrazumeva na navijačkim tribinama, to je postao deo te kulture, ali ujedno i najveći problem", rekla je ona i dodala da se "svuda u svetu radi na sprečavanju takvih stvari, a kod nas te osobe postaju one na koje bi neko mogao da se ugleda".
