Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jesen za nama je najtoplija od kada postoje merenja u Srbiji, a u slučaju Beograda to je od 1888. godine.
Period od 1. septembra do 30. novembra, što je period jeseni prema klimatološkim standardima, bio je za 2,9 stepeni topliji u odnosu na prosek iz perioda 1981-2010, dok je odstupanje temperature u Beogradu, iznosilo 3,5 stepeni.
Kada su u pitanju maksimalne dnevne temperature oktobar je bio najtopliji u Srbiji od 1951. Drugi deo oktobra bio je izuzetno topao, tako da je na skoro celoj teritoriji zabeležen toplotni talas koji je trajao od 12. do 28. oktobra, što je ujedno i najduži oktobarski toplotni talas zabeležen od 1888.godine.
U Beogradu je bilo 15 dana sa temperaturama većim od 25 stepeni, koji se u klimatologiji nazivaju letnjim danima, jer su tipični za letnje mesece. Inače prosečan broj ovakvih dana za oktobar je tri.
Novembar ove godine bio je najtopliji u Srbiji kada su u pitanju srednje dnevne temperature, a odstupanje od višegodišnje srednje vrednosti iznosilo je +5 stepeni. Takođe u većem delu zemlje to je bio i najtopliji novembar kada su u pitanju minimalne dnevne temperature.
Od 20 najtoplijih novembra u Srbiji, 11 se dogodilo posle 2000. godine. Tokom većeg dela jeseni vladali su i izuzetno sušni uslovi, tako da je u pojedinim periodima, na snazi bila suša koja se može okarakterisati kao ekstremna.
Pored toplog vremena, oktobar i novembar ostaće upamćeni i po lošem kvalitetu vazduha, navodi se na sajtu klima101.rs. i ukazuje da su kvalitet vazduha i klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje, dve strane jedne iste medalje. Oba problema su na prvom mestu posledica sagorevanja uglja, nafte i gasa.
Kako je 2019. već pri kraju, do sada prikupljeni podaci iz svih delova sveta pokazuju da ce globalno 2019. biti druga najtoplija godina od kada postoje organizovana instrumentalna merenja. Takođe ova godina će biti peta za redom koja će imati odstupanje prosečne globalne temperature veće od 1 stepen, u odnosu na period sa kraja devetnaestog veka.
Za nama je inače najtopliji petogodišnji period, a prema najavama Svetske meteorološke organizacije i najtoplija decenija.
Gledano na dužim geološkim skalama, ovako veliko odstupanje, apsolutno izlazi iz okvira klimatskih uslova koji su vladali na Zemlji hiljadama godina u nazad.
Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da je emitovanje ugljen-dioksida glavni krivac za promenu klime i da smo sve bliži granici od 2 stepena koja je Pariskim sporazumom, koji su potpisale sve zemlje sveta, definisana kao granica koje ne sme biti pređena.
Učestalo probijanje toplih rekorda i izostanak hladnih obeležilo je i 2019.
Do 15. novembra ove godine, kada su u pitanju mesečne temperature, na lokacijama širom sveta postavljeno je 111 toplih rekorda i nula hladnih. Ovakav trend biće nastavljen i u budućnosti, ukoliko fosilna goriva ostanu osnovni izvor energije, ukazuje se u tekstu.
