Ministar prosvete Mladen Šarčević ocenio je da su zdravi temelji u reformi obrazovanja postavljeni, ali da će efekti tog sveobuhvatnog procesa biti vidljivi tek 2028. godine.
Kako kaže, sada predstoji teži posao, a to je sprovođenje programskih i organizacionih promena, za koju je potrebno vreme.
On je za Blic rekao da reforme nisu izvodljive za godinu dana, jer se decenijama unazad ništa nije radilo na tom planu.
"Moj tim preuzeo je ministarstvo sa velikim zaostacima iz prethodnog perioda u mnogim segmentima. Primer je Strategija obrazovanja do 2020. godine, koja je bila realizovana sa samo 20 odsto. To smo nadoknadili i pre deset dana EK nas je obavestila da smo dostigli 100 odsto", rekao je on.
Naglašava da su za dve i po godine postavljeni osnovi reforme u svim segmentima obrazovanja.
Kako kaže, naredne četiri godine će biti kritične, jer sve to mora da se implementira, a da se 2028. godine može očekivati stabilizovano obrazovanje, prepoznatljivo na svetskom tržištu i da rezultati na PISA testiranju budu bolji.
Dodaje da je do sada bila samo floskula da je "obrazovanje stub društva", da se sada ispravljaju te greške i da je obrazovanje svrstano u strategiju razvoja "Srbija 2025".
Akcenat će biti na infrastrukturi visokog obrazovanja.
Nove zgrade dobiće ETF, Biologija, Geografija i Bezbednost, umetnički fakulteti, Tehnički fakultet u Čačku, kao i Niš i Kragujevac.
Radi se i na novoj Strategiji obrazovanja do 2030. godine koja predviđa povećanje broja visokoobrazovanih ljudi, a kako bi se mladi zadržali u zemlji otvaraju se tehnološki parkovi, starap kompanije, promenjen je način finansiranja nauke.
Upitan ima li korova i na privatnim fakultetima, ministar je rekao da ga ima i na državnim i privatnim, da je na Zlataru fakultet bio u šumarskoj kući, a kafane su bile učionice za izmišljene studije u konsultativnim centrima gde nije bilo nastave već su se uzimale pare za diplome.
"Na to je stavljena tačka, jer sada moraju da daju garancije za ukupan broj studenata i programe, pa to više nije isplativ biznis", naveo je Ssarčević.
Odgovarajući na pitanje ko štiti dekanku Filološkog fakulteta pa neće da povuče kandidaturu i pored apela 44 profesora, ministar je rekao da je legitimno da neki profesori ne žele da im prof. Ljiljana Marković bude dekan, iako ima dva doktorata, jedan sa Hajdelberga, koji nema mnogo Srba.
"Njen naučni rad se dovodi u sumnju, a ceo slučaj ima i političku konotaciju jer je član SNS", naveo je ministar.
Upitan da li ima mehanizme da vrati na posao profesorke u Ćupriji, on je rekao da ministar ne može dekretom da ih vrati na posao, ali da je savetovao upravama akademija da pre nego što prime ljude na konkursu, imaju u vidu da su neki ljudi oštećeni i da greške treba ispraviti.
Za sve ono što su uradili u godini na izmaku sebe i svoj tim ocenio je "dobrom trojkom".
