SRPKINJE RETKO VOZE: U Srbiji samo 35 odsto žena ima vozačku dozvolu

Žene češće od muškaraca automobilom voze i druge osobe i takva putovanja čine 16 odsto svih putovanja žena, a svega šest odsto svih putovanja muškaraca.

Istraživanje, realizovano uz podršku Svetske banke za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pokazalo je da žene u Srbiji obave 23 odsto svih putovanja javnim prevozom u poređenju sa 14 odsto svih putovanja muškaraca.

Mobilnost žena u Srbiji, kako su pokazali nalazi, posebno je ograničena u gradovima sa neodgovarajućom mrežom javnog prevoza, upravo zbog nedostatka alternativnih oblika prevoza.

Rezultati istraživanja su pokazali da su žene sklonije kombinovanju različitih prevoznih sredstava tokom jednog putovanja, kao i da muškarci vože bicikl češće od žena, tako da je osam odsto svih putovanja mušskarci obave biciklom, dok to čini šest odsto žena.

Studija je pokazala da se žene mnogo sigurnije osećaju kada šetaju ili se voze u manjim prevoznim sredstvima poput automobila i minibusa, nego u javnom prevozu i vozovima, iako češće koriste javni prevoz od muškaraca.

Od ukupnog broja zaposlenih žena u Srbiji, svega 2,3 odsto radi u sektoru transporta, žene čine 20 odsto zaposlenih u tom sektoru, a slabo su zastupljene na rukovodećim mestima.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je nedavno da je Studija "Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji“ pionirski poduhvat i prvi važan korak u postizanju veće rodne ravnopravnosti u sektoru transporta, kao i da je Srbija prva u regionu uradila takvu studiju.

Na predstavljanju njenih ključnih nalaza, Mihajlovićeva je rekla da će rezultati studije poslužiti prilikom izrade nacionalne strategije razvoja saobraćaja u Srbiji.

Rezultati su pokazali i da domaćinstva u Srbiji izdvajaju oko 10 odsto prihoda na troškove prevoza.

U okviru projekta "Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji" sprovedeno je 29 intervjua sa različitim akterima na lokalnom nivou, devet intervjua s predstavnicima prevoznika, osam fokus grupnih diskusija sa 75 učesnika koji pripadaju različitim društvenim grupama i anketno istraživanje na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 2.400 ispitanika/ca.