Srbija spada u zemlje s najstarijom populacijom nastavnika matematike i prirodnih nauka, odnosno više od polovine (51 odsto) učenika ima predavače matematike koji imaju 50 i više godina.
Procenat "vremešnih" nastavnika iz prirodnih nauka je nešto manji i iznosi 44 odsto, pokazalo je istraživanje TIMŠ 2007 o postignućima učenika iz matematike i prirodnih nauka, koje je objavio beogradski Institut za pedagoška istraživanja.
Prosvetari u Srbiji su među najstarijima u Evropi, navedeno je izveštaju u kome se ističe da je najsličnija situacija u BiH, Bugarskoj i Rumuniji.
Takođe, u Srbiji i dalje ima više nastavnika sa završenom višom školom (59 odsto za matematiku, prirodne nauke 57 odsto) nego nastavnika sa završenim fakultetom (matematika 38 procenata, prirodne nauke 40 odsto).
U našoj zemlji 74 odsto učenika ima nastavnike matematike koji su dobro pripremljeni za držanje nastave, što je niži procenat od svih zemalja u regionu, izuzev BiH.
Istraživanje je pokazalo i da Srbija spada u red zemalja sa najmanjim postotkom raspoloživih računara za nastavu matematike (17 procenata).
Na časovima prirodnih nauka na raspolaganju je 26 odsto računara, navedeno je u studiji uz podsećanje da je međunarodni prosek za upotrebu računara u nastavi matematike 34 odsto a za prirodne nauke 41 procenat.
Nastavnici u regionu takođe su sve stariji, jer ta profesija, prema rečima menadžera Svetske banke za obrazovanje u Evropi i centralnoj Aziji Mamte Murti, nije dovoljno plaćena niti privlačna mladima.
Analizirajući stanje obrazovanja u Srbiji i drugim zemljama u tranziciji, Murti je kao njihove zajedničke elemente navela pitanje finansiranja, malih plata, zastarelih i fragmentisanih programa, loših učeničkih postignuća, slabu motivisanost...
S druge strane, nema ni odgovornosti nastavnika za postignute rezultate iz kojih bi se videlo šta su đaci zaista naučili, ali je jedno sigurno - bez kvalitetnih nastavnika nema ni reforme obrazovanja, rekla je Murti na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji "Obrazovanje kao strateška investicija".
(Tanjug)
Procenat "vremešnih" nastavnika iz prirodnih nauka je nešto manji i iznosi 44 odsto, pokazalo je istraživanje TIMŠ 2007 o postignućima učenika iz matematike i prirodnih nauka, koje je objavio beogradski Institut za pedagoška istraživanja.
Prosvetari u Srbiji su među najstarijima u Evropi, navedeno je izveštaju u kome se ističe da je najsličnija situacija u BiH, Bugarskoj i Rumuniji.
Takođe, u Srbiji i dalje ima više nastavnika sa završenom višom školom (59 odsto za matematiku, prirodne nauke 57 odsto) nego nastavnika sa završenim fakultetom (matematika 38 procenata, prirodne nauke 40 odsto).
U našoj zemlji 74 odsto učenika ima nastavnike matematike koji su dobro pripremljeni za držanje nastave, što je niži procenat od svih zemalja u regionu, izuzev BiH.
Istraživanje je pokazalo i da Srbija spada u red zemalja sa najmanjim postotkom raspoloživih računara za nastavu matematike (17 procenata).
Na časovima prirodnih nauka na raspolaganju je 26 odsto računara, navedeno je u studiji uz podsećanje da je međunarodni prosek za upotrebu računara u nastavi matematike 34 odsto a za prirodne nauke 41 procenat.
Nastavnici u regionu takođe su sve stariji, jer ta profesija, prema rečima menadžera Svetske banke za obrazovanje u Evropi i centralnoj Aziji Mamte Murti, nije dovoljno plaćena niti privlačna mladima.
Analizirajući stanje obrazovanja u Srbiji i drugim zemljama u tranziciji, Murti je kao njihove zajedničke elemente navela pitanje finansiranja, malih plata, zastarelih i fragmentisanih programa, loših učeničkih postignuća, slabu motivisanost...
S druge strane, nema ni odgovornosti nastavnika za postignute rezultate iz kojih bi se videlo šta su đaci zaista naučili, ali je jedno sigurno - bez kvalitetnih nastavnika nema ni reforme obrazovanja, rekla je Murti na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji "Obrazovanje kao strateška investicija".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
