Grupa stanara urušene zgrade sindikata u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koja se nasilno uselila u nedovršenu zgradu u Bošnjačkoj mahali, čiju je izgradnju finansiralo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, tvrdi da su to učinili jer nisu imali drugog rešenja.
Vesna Miletić iz Lipljana, koja je u urušenoj zgradi živela poslednjih deset godina sa suprugom, došla je u zgradu u Bošnjačkoj mahali oko 18 časova.
"Nismo imali gde, ostali su bili razmešteni po hotelima. Mi smo bili u nekoj kućici, gde smo spavali na podu. Opština i ne razmišlja o nama", kazala je Vesna.
Njen suprug Slaviša je rekao da su posle urušavanja zgrade sindikata ostali bez krova nad glavom po drugi put, jer su izbegli iz Lipljana, gde im je zapaljena kuća.
"Mislio sam da ću se ovde skrasiti, raditi, početi novi život", kazao je Slaviša.
On je dodao da bi resorno ministarstvo trebalo da uzme u obzir da su stanari urušene zgrade uglavnom siromašni ljudi i radnici, koji nemaju više gde da odu.
Dragica Cerović je u zgradu u Bošnjačkoj mahali ušla u petak uveče oko 19 časova.
I ona je do skora živela u urušenoj zgradi, gde su ostali da žive njena dva brata i dve sestre.
Dragica kaže da je u njihovo ime zauzela jedan stan, jer su bolesni, a jedan brat joj je povređen prilikom urušavanja zgrade sindikata, i smešten je u mitrovačkoj bolnici.
U ovom stanu treba da žive moje dve sestre i dva brata i svi su bolesni, nadamo se da će ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić imati sluha za nas, rekla je ona.
"Ovde su sve ljudi sa niskim primanjima i niskim penzijama. Znamo da nije trebalo ovako da uđemo u ovu zgradu ali drugog izlaza nismo imali", kazala je Dragica.
Ona je dodala da od opštine nisu dobili ništa od pomoći.
"Dobili smo finansijsku pomoć od Srpske pravoslavne crkve, koju nam je uručio vladika raško-prizrenski Artemije. Tim novcem smo platili radnike da nam iznesu stvari iz stanova u urušenoj zgradi. Ja sam platila 120 evra za to. Cena je morala da bude visoka, s obzirom na to da je bilo izuzetno rizično i za ljude koji su to radili", kazala je Dragica.
Prema njenim rečima, rukovodstvo opštine im je pretilo da ne ulaze u zgradu u Bošnjačkoj mahali.
"Ne znam zbog čega. A nisu imali neko drugo rešenje za nas", dodala je Dragica.
Jedan od ljudi koji su ušli u zgradu u Bošnjačkoj mahali, a nije bio stanar urušene zgrade je Vojislav Zdravković, ranije raseljen iz Prištine.
Sada je tu sa suprugom i dvoje dece od kojih je jedno potpuno slepo.
"Uselio sam se ovde, jer smo do sada živeli u garaži, gde nema osnovnih uslova za život. U Kosovskoj Mitrovici zivimo od 1999. godine. Ja ponekad radim nešto privatno, a ni supruga nema stalno zaposlenje", kazao je Zdravković.
(Tanjug)
Vesna Miletić iz Lipljana, koja je u urušenoj zgradi živela poslednjih deset godina sa suprugom, došla je u zgradu u Bošnjačkoj mahali oko 18 časova.
"Nismo imali gde, ostali su bili razmešteni po hotelima. Mi smo bili u nekoj kućici, gde smo spavali na podu. Opština i ne razmišlja o nama", kazala je Vesna.
Njen suprug Slaviša je rekao da su posle urušavanja zgrade sindikata ostali bez krova nad glavom po drugi put, jer su izbegli iz Lipljana, gde im je zapaljena kuća.
"Mislio sam da ću se ovde skrasiti, raditi, početi novi život", kazao je Slaviša.
On je dodao da bi resorno ministarstvo trebalo da uzme u obzir da su stanari urušene zgrade uglavnom siromašni ljudi i radnici, koji nemaju više gde da odu.
Dragica Cerović je u zgradu u Bošnjačkoj mahali ušla u petak uveče oko 19 časova.
I ona je do skora živela u urušenoj zgradi, gde su ostali da žive njena dva brata i dve sestre.
Dragica kaže da je u njihovo ime zauzela jedan stan, jer su bolesni, a jedan brat joj je povređen prilikom urušavanja zgrade sindikata, i smešten je u mitrovačkoj bolnici.
U ovom stanu treba da žive moje dve sestre i dva brata i svi su bolesni, nadamo se da će ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić imati sluha za nas, rekla je ona.
"Ovde su sve ljudi sa niskim primanjima i niskim penzijama. Znamo da nije trebalo ovako da uđemo u ovu zgradu ali drugog izlaza nismo imali", kazala je Dragica.
Ona je dodala da od opštine nisu dobili ništa od pomoći.
"Dobili smo finansijsku pomoć od Srpske pravoslavne crkve, koju nam je uručio vladika raško-prizrenski Artemije. Tim novcem smo platili radnike da nam iznesu stvari iz stanova u urušenoj zgradi. Ja sam platila 120 evra za to. Cena je morala da bude visoka, s obzirom na to da je bilo izuzetno rizično i za ljude koji su to radili", kazala je Dragica.
Prema njenim rečima, rukovodstvo opštine im je pretilo da ne ulaze u zgradu u Bošnjačkoj mahali.
"Ne znam zbog čega. A nisu imali neko drugo rešenje za nas", dodala je Dragica.
Jedan od ljudi koji su ušli u zgradu u Bošnjačkoj mahali, a nije bio stanar urušene zgrade je Vojislav Zdravković, ranije raseljen iz Prištine.
Sada je tu sa suprugom i dvoje dece od kojih je jedno potpuno slepo.
"Uselio sam se ovde, jer smo do sada živeli u garaži, gde nema osnovnih uslova za život. U Kosovskoj Mitrovici zivimo od 1999. godine. Ja ponekad radim nešto privatno, a ni supruga nema stalno zaposlenje", kazao je Zdravković.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
