Posle gotovo jedne decenije, na Univerzitetu u Beogradu obnavlja se duh zadužbinarstva, odlukom dve beogradske porodice da zaveštanjem svoje imovine pomogne najstarijoj visokoškolskoj ustanovi u regionu i njenim studentima, rečeno je Tanjugu u rektoratu Univerziteta.
Beograđanin Petar Srnić sa porodicom zaveštao je Univerzitetu tri stana u Beogradu, ukupne površine oko 200 kvadratnih metara, od čije će se zakupnine nakon njihove smrti mesečno stipendirati 20 studenata.
"Jedini moj uslov bio je da prednost pri dodeli stipendija imaju mladi iz Moravičkog okruga, pošto sam i sam iz tog kraja", izjavio je Srnić Tanjugu.
On je kao glavni motiv za odluku da postane dobrotvor Univerziteta, naveo da "nam je potreban kvalitetan kadar".
Srnić smatra da su kvalitetni kadrovi jedan od najvažnijih faktora za izlazak društva iz krize", rekao je on, naglasivši da mu je želju da pomogne drugima preneo deda Sava Ratković.
Srnić je rođen 1934. godine u selu Ostra, kod Čačka, ali je sa 11 godina sa porodicom došao u Beograd. Supruga Paulina je umrla prošle godine, ćerka Svetlana je službenik, a on sam je po zanimanju diplomirani ekonomista. Posle penzionisanja osnovao je privatnu izdavačku firmu u kojoj i danas radi.
Testamentom će biti osnovana Zadužbina porodice Srnić, rekao je on, navodeći da je i svom rodnom selu, uz pomoć donatora, obezbedio sredstva za izgradnju vodovoda, ambulante, crkve... kao i da će svoju biblioteku, sa nekoliko hiljada knjiga, pokloniti čačanskoj opštini.
Osamdesetogodišnja Begrađanka takođe je odlučila da postane donator Univerziteta, ali je insistirala da njeno ime ostane anonimno, naveli su u Rekotratu i istakli da je ona testamentom poklonila ušteđevinu od oko 30.000 evra i pokućstvo, za pomoć studentima sa prosekom 10.
"Čovek kad učini dobro delo, ne treba o tome da udara na sva zvona, smatram da je to nešto sasvim normalno", bio je jedini komentar doborotvorke, koji je u i izjavi za Tanjug prenela njena prijateljica.
Rođena je Beograđanka, oslepela je pre izvesnog vremenena zbog bolesti, ali se odlično oseća i veoma je vitalna, naveli su u Rektoratu podatke koji prema njenoj izričitoj želji mogu da se objave. Ona nema decu, a ostala familija je situirana u inostranstvu.
Novoosnovani fondovi i legati Univerziteta, iz kojih se uglavnom stipendiraju i nagrađuju studenti, su legati Koste Migrića iz 2000. i Ivana i Danice Feofilaktov (1995) i fondovi "Mr ph Ljubica Ciga Vojteh Dragićević i ing ec c Nikola Dragićević" (1993) i "Sestre Bulajić" (1989).
Najstariji registrovani fond Univerziteta je Fond za podizanje Botaničkog vrta, osnovan 1890. godine, a Univerzitet je između dva svetska rata raspolagao sa 75 zadužbina i fondova.
U toku i posle Drugog svetskog rata imovina univerzitetskih zadužbina je pretrpela velike štete, brojne zgrade su srušene, drugima je opala vrednost, a novčani fondovi su se gasili zbog obezvređivanja novca.
Dugo vremena nakon rata Univerzitet nije imao pravo upravljanja svojim zadužbinama i fondovima.
Do danas je obnovljen rad 11 zadužbina i tri fonda i ulažu se veliki napori za vraćanje ostalih zadužbina i fondova pod okrilje Univerziteta, naveli su u rektoratu.
(Tanjug/Na slici: jedna od najpoznatijih zadužbina - Ilije M. Kolarca)
Beograđanin Petar Srnić sa porodicom zaveštao je Univerzitetu tri stana u Beogradu, ukupne površine oko 200 kvadratnih metara, od čije će se zakupnine nakon njihove smrti mesečno stipendirati 20 studenata.
"Jedini moj uslov bio je da prednost pri dodeli stipendija imaju mladi iz Moravičkog okruga, pošto sam i sam iz tog kraja", izjavio je Srnić Tanjugu.
On je kao glavni motiv za odluku da postane dobrotvor Univerziteta, naveo da "nam je potreban kvalitetan kadar".
Srnić smatra da su kvalitetni kadrovi jedan od najvažnijih faktora za izlazak društva iz krize", rekao je on, naglasivši da mu je želju da pomogne drugima preneo deda Sava Ratković.
Srnić je rođen 1934. godine u selu Ostra, kod Čačka, ali je sa 11 godina sa porodicom došao u Beograd. Supruga Paulina je umrla prošle godine, ćerka Svetlana je službenik, a on sam je po zanimanju diplomirani ekonomista. Posle penzionisanja osnovao je privatnu izdavačku firmu u kojoj i danas radi.
Testamentom će biti osnovana Zadužbina porodice Srnić, rekao je on, navodeći da je i svom rodnom selu, uz pomoć donatora, obezbedio sredstva za izgradnju vodovoda, ambulante, crkve... kao i da će svoju biblioteku, sa nekoliko hiljada knjiga, pokloniti čačanskoj opštini.
Osamdesetogodišnja Begrađanka takođe je odlučila da postane donator Univerziteta, ali je insistirala da njeno ime ostane anonimno, naveli su u Rekotratu i istakli da je ona testamentom poklonila ušteđevinu od oko 30.000 evra i pokućstvo, za pomoć studentima sa prosekom 10.
"Čovek kad učini dobro delo, ne treba o tome da udara na sva zvona, smatram da je to nešto sasvim normalno", bio je jedini komentar doborotvorke, koji je u i izjavi za Tanjug prenela njena prijateljica.
Rođena je Beograđanka, oslepela je pre izvesnog vremenena zbog bolesti, ali se odlično oseća i veoma je vitalna, naveli su u Rektoratu podatke koji prema njenoj izričitoj želji mogu da se objave. Ona nema decu, a ostala familija je situirana u inostranstvu.
Novoosnovani fondovi i legati Univerziteta, iz kojih se uglavnom stipendiraju i nagrađuju studenti, su legati Koste Migrića iz 2000. i Ivana i Danice Feofilaktov (1995) i fondovi "Mr ph Ljubica Ciga Vojteh Dragićević i ing ec c Nikola Dragićević" (1993) i "Sestre Bulajić" (1989).
Najstariji registrovani fond Univerziteta je Fond za podizanje Botaničkog vrta, osnovan 1890. godine, a Univerzitet je između dva svetska rata raspolagao sa 75 zadužbina i fondova.
U toku i posle Drugog svetskog rata imovina univerzitetskih zadužbina je pretrpela velike štete, brojne zgrade su srušene, drugima je opala vrednost, a novčani fondovi su se gasili zbog obezvređivanja novca.
Dugo vremena nakon rata Univerzitet nije imao pravo upravljanja svojim zadužbinama i fondovima.
Do danas je obnovljen rad 11 zadužbina i tri fonda i ulažu se veliki napori za vraćanje ostalih zadužbina i fondova pod okrilje Univerziteta, naveli su u rektoratu.
(Tanjug/Na slici: jedna od najpoznatijih zadužbina - Ilije M. Kolarca)
Pridruži se MONDO zajednici.
