Priče iz srpskih zatvora: "Neću nazad u kavez" | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zatvorenik #2

Priče iz srpskih zatvora: "Neću nazad u kavez"

Autor Lana Stošić
Autor Lana Stošić

Mladi Beograđanin, koji je samo mesec dana nakon 18. rođendana završio u Centralnom zatvoru, u ispovesti za MONDO otkriva kako je provodio vreme u ćeliji najvećeg beogradskog kazamata i šta je sve tamo doživeo. Ovo je njegova priča...

Izvor: Mondo

Kako izgleda život iza rešetaka, i kako je živeti s nanogvicom, otkriva naš sagovornik, 19-godišnji mladić iz Beograda (ime i prezime poznato redakciji), koji se trenutno nalazi u kućnom pritvoru.

Možda će vas zanimati

On nije osuđen, već je osumnjičen za krivično delo izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno držanje i nošenje oružja. Detalje o delu koje mu se stavlja na teret nećemo objaviti zato što je istražni postupak još uvek u toku, i reč je o pritvorenom licu.

U Okružnom zatvoru u Beogradu, poznatom kao CZ (Centralni zatvor), proveo je šest i po meseci, a nakon toga odmah je prebačen u kućni pritvor gde se i sada nalazi. Nastavak suđenja očekuje ga u martu, a kada će mu biti izrečena presuda nije poznato.

KAD TE PROBUDI INTERVENTNA...

interventna policija interi akcija hapšenje racija policajci mup hapšenja potera Izvor: MONDO/Lana Stošić

"Početkom aprila prošle godine u 6.30 ujutro su me probudili ljudi iz Interventne jedinice, bilo je više njih, pretresli su mi stan i onda smo otišli u policijsku stanicu u Ulici 29. novembra. Posle osam sati ispitivanja sam otišao u tužilaštvo u Katanićevu ulicu, a oko jedan ujutro sam ušao u CZ", počinje svoju ispovest za MONDO mladi Beograđanin (19) koji je uhapšen samo mesec dana nakon što je napunio 18 godina.

Prvi dan u zatvoru, kaže, protekao mu je brzo.

"U 90 odsto slučajeva dođe ti poseta i donesu ti hranu, i stvari. Moj prvi utisak kada sam ušao u sobu bila je - 'mrakurda', a odmah potom usledila su i prva pitanja - zašto si ovde, koga znaš i koga ne znaš...", rekao je mladić.

Kaže da je imao sreće zato što je bio smešten u boljem delu CZ-a, tzv. "Hajatu", pa je imao normalnije uslove od drugih pritvorenika i osuđenika koji su smešteni u zloglasnoj "Džungli" (lošijem delu zatvora).

"Ujutro se probudiš i pozdraviš komandira… radnim danima u 7, a vikendom u 8 sati. Ponekad vikendom nas ostave da spavamo, u zavisnosti koji komandir je u smeni. Ovaj blok (Hajat) je bolji od 'Džungle' zato što te ne vode na kupanje jednom u četiri dana, već možeš svaki dan se kupaš. Imali smo kupatilo u sobi. Uglavnom posle šetnje nema tople vode, zato što skoro svi treniraju, a ima samo jedan bojler...", kaže 19-godišnjak iz Beograda.

Kaže da mu uopšte nije bilo svejedno kada je prvi put kročio u zatvorsku sobu.

"Nije mi bilo svejedno zato što razmišljaš da ti treba da provodeš neki vremenski period s ljudima koji su svi drugačiji... Da se prilagodiš na novu sredinu, a tu imaš ljude i koji su po četiri, pet godina u zatvoru. Jedan dečko je ležao za ubistvo, a bio je i jedan čovek s dužom kosom, italijankom frizurom, sav fin...", kaže on.

ZATVORSKA PRAVILA

centralni zatvor, cz, zatvor, okružni zatvor, ministarstvo pravde, Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

U zatvoru važe "pravila nadređenih", ali isto tako i "pravila robijaša".

"Kad uđeš u sobu odmah drugim cimerima daješ papire o delu - svi u ćeliji moraju da vide zbog čega si uhapšen i da nisi možda slučajno 'cinkara'. Ako jesi, onda si u problemu...", priča mladi Beograđanin.

Prema "zatvorskim pravilima", kako kaže naš sagovornik, "cinkaroši ne jedu za istim stolom sa ostalim ljudima u ćeliji".

"Cinkaroš mora da sačeka da svi prvo jedu, pa tek onda on može...", ispričao nam je tinejdžer koji je bio pritvoren u Centralnom zatvoru, a koji se trenutno nalazi u kućnom pritvoru gde ima pravo na jednu "šetnju" dnevno u trajanju od sat vremena.

"PASULJ I GRAŠAK SU OK, ALI U TANJIRU ČESTO BUDE NLO!"

pasulj Izvor: MONDO/P. Vujić

Kakva je hrana u zatvoru?

"Pasulj je ponedeljkom i petkom, on je OK. Grašak je isto OK, ponekad ubace i meso. Kad je praznik onda je super - dobiješ kolač, svinjski odrezak, meso, krompir…", priča nam mladi Beograđanin.

"DOKTOR – NEZGODNA STVAR"

Da bi došao do doktora u Centralnom zatvoru moraš da pišeš puno zahteva... "Ali uglavnom te niko ne pozove, i onda opet pišeš nove zahteve", otkriva nam mladić koji je u CZ-u bio oko šest meseci.

On kaže da je imao veliku sreću sa "zatvorskom hranom" zato što je posle tri meseca kod njega u ćeliju došao dečko koji je stalno imao obezbeđene ručkove pa su tako svaki dan imali šest kilograma hrane. U sobi je uglavnom bilo njih četvoro, a u jednom trenutku stigao je i novi, peti, cimer.

"Prvih meseci sam jeo zatvorsku hranu i nekada je bila ok, a nekada u tanjiru bude bukvalno neidentifikovani leteći objekat (NLO)", priča nam 19-godišnjak.

Zatvorska kantina u kojoj se kupuju razne namirnice i proizvodi, koje poseta ne može da vam pošalje u paketu, prema njegovim rečima, dobro je snabdevena.

"Ponedeljkom ideš u kantinu, sredom pišeš šta ti treba i onda ti donose u četvrtak… Čokoladu smo kupovali od 300 grama, a mogao si da kupiš i sitne kolače, posne i mrsne", objašnjava.

Kada je reč o cenama u kantini neke stvari su, kaže, jeftinije nego napolju.

NAJEZDA STENICA

stenice stenica Izvor: Guliver/GettyImagesPlus/iStock/John-Reynolds

U Centralnom zatvoru već godinama muče muku s upornim i dosadnim stenicama koje se hrane ljudskom krvlju, a omiljeno leglo su im dušeci na krevetima osuđenika i pritvorenika.

Posebne muke zadaju onima koji imaju alergijske reakcije, pa tako budu "upaljeni i naduveni" od njihovih ugriza.

"Mene su samo dva puta izujedale. Bio je jedan deda koji je stalno spavao na krevetu i bio je skroz crven zbog stenica, ležao je zbog nasilja u porodici…", rekao nam je sagovornik.

Iako kaže da iz Uprave često dolaze da dezinfikuju i prskaju prostorije u kojima ima stenica, gotovo ih je nemoguće istrebiti.

"Mi kad vidimo stenicu, obično smo je spaljivali, jer ako je ubiješ smrdi kao smrdibuba. Stenice posebne muke zadaju osuđenicima koji su alergični, pa od njihovih ujeda skroz 'buknu' i budu kao bulke, crveni i otekli... Problem je što one nisu samo u dušecima, već su se nastanile i u rupicama na zidovima", objašnjava.

KOMANDIRI I ZATVORENICI

"Ako poštuješ komandira, uglavnom će poštovati i on tebe", utisak je koji je naš sagovornik stekao tokom šestomesečnog boravka u CZ-u.

Kaže da vremenom možeš upoznaš komandire koji su OK, ali i one koji su "dr*adžije".

"Ima i normalnih komandira, koji se našale s tobom, a nekada se šale i na svoj račun. Mi smo imali prednost što je normalan blok, pa ako ti poštuješ komandira uglavnom poštuje i on tebe", istakao je 19-godišnji mladić.

Međutim, tvrdi da ipak mora da postoji neka granica.

"Mora da bude neka granica zato što je to ipak njima posao, a tebi je to kazna. U svakom slučaju, pojedini komandiri mogu da budu zaista ok", dodaje.

Komandir je taj koji će ti reći da se obriješ, ako si "zarastao", i on vodi evidenciju o tvom ponašanju.

"Sve što dobro uradiš upisuje ti se u karton. Tvoje ponašanje ti tamo određuje sve.", kazao je mladić.

Upitan da li je teško doći do knjiga iz biblioteke, naš sagovornik kaže da to isto zavisi od komandira, odnosno, od njegovog raspoloženja.

"Donesu spisak i uglavnom posle dva dana ti donesu knjige. Knjige u CZ-u najviše uzimaju osuđenici, dok ih nešto manje koriste ljudi koji su u istrazi. Evo, ja sam pročitao za taj period u zatvoru desetak knjiga, a pre toga možda ukupno pet", iskren je naš sagovornik.

"MOBILNI TELEFONI U ĆELIJAMA – NORMALNA STVAR"

centralni zatvor cz okružni zatvor osuđenici bačvanska Izvor: MONDO/Lana Stošić

"Telefona ima u skoro svim srpskim zatvorima i neko uzima fine pare od toga. U jednoj akciji su uzeli oko 12 telefona u CZ-u. Nalazili su ljudima po dva-tri telefona, a i drogu su pokušavali da ubace", kaže mladić.

Prema njegovim rečima, ako te u ćeliji uhvate s mobilnim telefonom onda će ti na kaznu dodati još sigurno šest meseci zatvora.

"Ako se pobiješ onda te šalju u OPN - Odeljenje pooštrenog nadzora, a ako si baš napravio neko s**nje onda ideš na 'specijalu' gde je veoma stroga disciplina".

KAKO PREKRATITI VREME U ZATVORU

Osim zatvorske šetnje u krugu kazamata koji traje dva sata, zatvorenici vreme "ubijaju" na razne načine.

Oni koji su osuđeni, ako su dobrog vladanja i ako im nadležni odobre, mogu da rade u kuhinji i na primanju paketa.

ČIŠĆENJE SOBE

Osobe koje se nalaze u CZ-u same moraju da čiste svoju sobu. "Sredstva za čišćenje sam praviš od 'štapa i kanapa'. Na flaši 'kole' izbušiš rupice na čepu, sipaš unutra sve tečnosti - sapun, prašak, šampon... to izmućkaš i poliješ po podu... Čučavce smo isto tako prali, samo što onda staviš sodu bikarbonu i limunsku kiselinu"

Međutim, reč je o malom broju osuđenika.

Jedan deo dana zatvorenici izdvajaju i za pranje veša. Pojedini nose stvari u perionicu - ali moraju da plate žeton za pranje, pa se tako većina ipak odluči za "ručno pranje", ili svoj prljav veš daju porodicama, pa im oni u sledećoj poseti donose čiste stvari.

"Ja sam sam prao svoj veš. Trenirao sam i morao sam da perem stvari, inače bi mi se odmah ubuđala majica. Imali smo i improvizovani štrik gde smo sušili veš", objašnjava.

Vreme u zatvoru mnogi prekraćuju i tako što igraju razne društvene igre, čitaju knjige, novine, slušaju tranzistor, gledaju tTV..

"Često smo sedeli i igrali remi, tako smo ubijali vreme, a slušali smo i tranzistor... Televizor smo imali u sobi i uglavnom smo gledali sportske manifestacije. To gleda ceo zatvor, za derbi je baš bilo bučno u celom bloku, a često se gledaju i domaće krimi serije. Uglavnom svađe oko TV-a nije bilo, sve je stvar dogovora", ispričao nam je mladi Beograđanin.

IZLAZAK IZ ZATVORA I DOLAZAK U KUĆNI PRITVOR

"Kad sam izašao iz CZ-a nisam mogao da verujem da sam kući, to je bio pravi šok. Komandir je ušao u sobu i rekao mi ideš kući", kaže.

Odmah je uzeo stvari i krenuo, ali pre toga su mu instalirali elektronsku nanogvicu za kućni pritvor.

"Nanogvicu su mi odmah stavili, onda dođu kod tebe i izmere ti stan tako što se ti prošetaš po prostorijama. Ja mogu da šetam onoliko koliko imam prostora i mogu da sedim na terasi", rekao nam je.

Dozvoljena šetnja s nanogvicom van zidova stana u kome živi za njega je sat vremena, a kretanje mu nije ograničeno.

"Ti možeš i u Kruševac da ideš, ali samo ako stigneš za tih sat vremena i da se vratiš nazad", naveo je mladić i objasnio da postoji mogućnost da se šetnja u kućnom pritvoru produži na dva sata, ali za to mora da postoji dobar i opravdan razlog.

Naš sagovornik vreme u kućnom pritvoru provodi tako što igra igrice, gleda filmove, a sada planira da nabavi i pazle...

"Dolaze mi ponekad i drugari, ali samo oni koje ja želim da vidim. Kada odeš u zatvor onda možeš da vidiš ko su ti pravi prijatelji, i koliko je zaista ljudi spremno da ti pomogne, a koliko njih ti je odmah okrenulo leđa", dodaje.

PORUKA I POUKA

Nakon "odležanih" šest i po meseci u CZ-u, tinejdžer iz Beograda kaže da nikako više ne bi voleo da se "vrati nazad u kavez".

"Tamo baciš godinu, dve ili pet od svog života i to ni na šta. Samo gubiš život i svoje vreme koje možeš da provedeš mnogo bolje i lepše... ", kazao je mladić.

On kaže da kada odeš u zatvor veoma lako možeš da izgubiš prijatelje, ali i partnera - devojku, ženu...

"Dosta brakova i veza je propalo zato što su ljudi bili u zatvorima, dosta ljudi te zaboravi i na kraju ostane ti par drugara", iskren je on.

Na kraju svoje ispovesti naš mladi sagovornik poručio je svima, posebno njegovim vršnjacima i mladima, da paze šta rade i sa kim se druže da ne bi završili iza rešetaka.

"Moja poruka je da ljudi paze šta rade i gde se kreću. Živite svoj život, ali tako da ne ulazite u neprilike i rizične situacije", poruka je mladića koji je samo mesec dana nakon što je postao punoletan završio u ćelijama Okružnog zatvora u Beogradu.

Upitan šta će raditi kada se "sve završi", rekao nam je da će najverovatnije novu šansu potražiti negde u inostranstvu, pre svega zato što se plaši da neće moći da nađe normalan posao u Srbiji, zato što je imao problema sa zakonom.

"Planiram da odem u inostranstvo, ako me osude bojim da neću moći da nađem normalan posao, zato što svuda sada moraš da doneseš potvrdu da nisi osuđivan...", zaključio je mladić i izrazio nadu da će njegova presuda ipak biti oslobađajuća.

Nadamo se da će priča našeg mladog sagovornika, koji je odmah po punoletstvu iskusio kako je to naći se iza rešetaka u Centralnom zatvoru, odvratiti njegove vršnjake i sve druge od stranputice i života iza zidova kazneno-popravnih ustanova.

Pišite nam i vi ako ste bili u sličnoj situaciji i ako želite da ispričate svoju priču.

PRIČE DRUGIH ZATVORENIKA:

Inicijalizacija u toku...

Komentari 32

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Again

Moj vanbracni suprug(kog Sam upoznala mesec Dana pre dela koje je napravio) je bio 2017 u cz u na Hajatu. U istrazi. Posete su u horor u malim prostorijama bez kiseonika prijavim neprovetrenim da se desavalo da ljudima pozli u tih sat vremena koliko je trajala poseta posebno je uzas u takozvanim zatvorenim posetama. On je lezao za sms kojim je pretio dilerki pa je rasplet situacije bio za film. Advokati koji uzimaju pare olako toliko da Sam na kraju posle advokatovog lupetanja ja pocela da citam zakon I ispravljam ga pa uspela da ublazim presudu naravno advokat je uzimao novac 100e po sudjenju a stalno su bila odlaganja jer se doticna nije pojavljivala. Paketi su poseban problem stalno su izmisljali nova pravila. Zatvor vri od stenica. njegove prljave stvari Sam prvo potapala u hladnu vodu pa tek onda u ves masinu.jer lako ih mozete doneti u kucu I posle samo spaljivanjem mogu da se uniste. Njemu su ostali oziljci od ujeda stenica koji su se gnojili na pregled Dr a cekao je dve nedelje. Posle cz a se vratio svojim klosarima I porocima zalud price iako Sam naivno verovala da ce mu docI iz d...u glavu.on bas spada u kategoriju lozana kako ce jednom napraviti ogromne pare. U medjuvremenu je poceo I da se drogira da krsi pravila za nanogicu a imao je dve da odlezi ,tako da imam osecaj da Sam na robiji I ja od kad Sam u vezi sa njim. ovu drugu nanogicu je prekrsio I sad mu je stiglo da ide da odlezi jos 7 meseci. Lepo mi je muka od cekanja stajanja prozivki pretresa (jednom su me prozvali ja potrcala jer Sam bila u toaletu momentalno Sam imala poseban pretres I ako Sam prosla vec dva) Ne znam da li ostali cene zrtvu porodice I da li su svesni koliko to kosta. Koliko je to depresije kada zivis da odes da ga vidis na sat vremena.oko tebe planiraju letovanja, odmore, slavlja ti svuda Sama I planiras pakete I posete. Ostalo vreme provodis citajuci zakon trazeci rupe jer advokati rade sablonski. I onda izadju sa robije zeljni zivota..puni entuzijazma... Ali realnost ih osamari.. posao tesko mogu da nadju jer su osudjivani I to je 90%problema nema posla I onda nazad na klosarenje pardon kombinacije kockanje., nisu svi robijasi losi ljudi pored ovog mog Sam ih upoznala zaista mnogo. Skoro svaki je zeleo posao porodice normalan zivot medjutim retko ko ima poverenja u takve ljude..a ne kada I kada se izbore jednostavno naprave delo jer su previse vremena proveli unutra I napolju ne umeju da funkcionisu.

dijaspora

ja jesam starija osoba i zato sam ,na preporuku arhitekte, ponovo procitala clanak . Decko je sad u kucnom zatvoru a za kratko vreme koje je proveo u CZ-u dobro je snimio situaciju. Da nije ispravno da ljude ,bez obzira na krivicno delo , drze kao marvu slazem se. Zatvor je slika drustva drzave u kojoj zivite. Kad sam bila gimnazijalka videla sam CZ . s jedne strane su bile celije zatvora a sa druge stanovi u kojima su ziveli strazari sa svojim porodicama . Otac moje skolske drugarice je bio strazar. Zavrsio je svoj zivot u teskom materijalnom stanju a njegova cerka , visoko obrazovana osoba umrla je bolesna i u teskoj materilnoj nemastini da cak niko nije ni pisao po novinama o njenom zivotu .. nije docekala ni penziju ni vreme da moze da vidi svoje unuce.. Kad mi svi ti filmovi prodju kroz misli jako mi je tesko da se sazalim na one koji se bave kriminalom a jos strasnije je sto taj kriminalni mentalitet u Srbiji prozima celo drustvo i sistem koji je odavno "PUKO" ... Djovani Falkone je rekao da opasniji mafijaski mentalitet - koji pocinje od malih nogu, i u svakoj bas svakoj oblasti zivota- od organizovane mafije. I mnogi komentari simpatije i naklonosti prema onima koji krse zakon to ubedljivo povrdjuju!!!

Ko je ovde lud

@dijaspora ma da nisam ja takva, i oni su ljudi.. Ali su sve zaslužili. Greh je lagati, pogotovu sebe. Ma nije problem otići u zatvor i to je za ljude, problem je ophođenje prema ljudima tamo, uslovi, program koji ne postoji, nakon kad završe kaznu ne postoji da je neko platio svoj dug pa da ide dalje već ga sistem tera da ponovi krivično delo umesto da mu se pomogne i da šansa. Samo podjednaka šansa, kao i drugima bez diskriminacije.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU