Jakob Julije iz Sombora je do sada već 102 puta dao krv. Njemu je pomaganje ljudima - "u krvi".
Za Jakoba Julija pomoći ljudima je najvažnija stvar. On je to dosad uradio 102 puta i to tako što je nesebično delio ono bez čega nijedan čovek ne može - svoju krv. Osim što je i sam dobrovoljni davalac ovaj pedesettrogodišnji Somborac je svojim primerom motivisao desetak svojih kolega te su danas i oni redovni davaoci krvi.
Jakob kaže da mu je sudbina predodredila ovakav put i da mu je cilj 150 davanja.
"Saobraćajne nesreće su odredile put do mog davanja. 1986. godine u Bihaću se desila velika saobraćajna nesreća dok sam bio na odsluženju vojnog roka. Voz je udario autobus, tako da je bilo jako puno povređenih. Onda su iz vojske došli po nas i rekli su ko hoće dobrovoljno da da krv, da pomogne ljudima. Naravno, svi su pristali iz jedinice, otišli, dali krv", priseća se Jakob Julije prvog puta kada je zavrnuo rukav da pomogne drugima.
I drugi put je povod za davanje krvi bila saobraćajna nesreća.
"Otac mog prijatelja je imao udes 1987. godine, pa me je taj prijatelj zvao i pitao da li mogu da dam krv. Naravno otišao sam ponovo. I sledeće godine slična stvar, isto je bila neka saobraćajna nesreća i opet sam otišao", priča ovaj Somborac i objašnjava kako je davanje krvi postalo nešto što redovno čini već 30 godina.
"Te godine sam se zaposlio u zatvoru i bila je nestašica krvi i onda sam se dogovorio sa drugarima iz smene da odemo i damo krv. I tako sam krenuo, svake godine tri, do četiri puta najmanje. To osećam svojom potrebom, želim da pomognem ljudima, bar na taj način, ako na neki drugi ne mogu", kaže ovaj humani Somborac.
