U prošloj godini došlo je do zabrinjavajućeg pada proizvodnje pšenice za 27 odsto, jer poljoprivrednici ne ostvaruju dohodak na toj proizvodnji, pa se ove godine može desiti da ćemo morati da je uvozimo, upozoreno je na sastanku Skupštine Zadružnog saveza Srbije.
Ukupna proizvodnja od dva miliona tona manja je za 9,5 odsto od desetogodišnjeg proseka, dok su prosečni prinosi po hektaru od 3,56 tona manji za 20 odsto nego 2004. godine.
Predsednik Skupštine Radenko Joković rekao je da su poljoprivredni prozvodjači suočeni sa sve većim troškovima proizvodnje, što se posebno loše odrazilo na pšenicu i stočarstvo. U jesenjoj setvi pšenicom je zasejano je tri odsto površina manje.
Najbolji rezultati zebeleženi su kod kukuruza, čija je proizvodnja dostigla sedam miliona tona, što je više za sedam odsto nego prethodne godine, dok je prosečan prinos od 5,7 tona po hektaru najveći koji je ikada postignut.
U proizvodnji suncokreta rezultati su izuzetno loši, jer je proizvodnja smanjena za 19 odsto, mada su zasejane površine bile veće za sedam odsto.
U proizvodnji soje ostvaren je rekodrd od 370.000 tona, ali su i zasejane površine bile najveće u poslednjih 10 godina, tako da je ocenjeno da će ova proizvodnja uskoro zadovoljiti domaće potrebe.
Proizvodnja šećerne repe povećana je za više od 10 odsto, dostigla je tri miliona tona, a prosečni prinos, od 48 tona po hektaru, veći je za dve tone nego prethodne godine, mada su delegati danas predočili da još nisu isplaćene neke premije za 1998. godinu.
Smanjena je proizvodnja oraha za 50, šljiva za 40, grožđa za 32, i malina za 10 odsto, jedino je povećana proizvodnja jabuka. U gajenju povrća, prvo mesto zauzima krompir sa 950.000 tona, što je neznatno manje nego prethodne godine. U stočarskoj proizvodnji nastavljen trend smanjenja u svim segmentima.
Napominjući da su finansijski rezultati, mnogo lošiji od proizvodnih, Joković je ukazao da je poljoprivreda ipak ostvarila izuzetan izvoz od jednu milijardu dolara, što je najveći ikada ostvaren iznos.
Nosioci poljoprivredne proizvodnje su u teškom finansijskom položaju i ne usudjuju se da uzimaju kredite, jer nisu sigurni da ih mogu vratiti, a jedan od posledica je i sve manja upotreba veštačkih djubriva, upozorio je on.
Zadrugari su izrazili veliko nezadovoljstvo položajem u kojem se sada nalaze zadruge i istakli želju da aktivno učestvuju u kreiranju budućeg zakona o zadrugama, koji treba da bude usvojen ove godine.
(Tanjug)
