Od ukupnog broja prekršajnih predmeta koji se vode protiv građana Srbije, više od trećine završi u Beogradu, kaže Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.
"U Beogradu je problem opterećenost brojem predmeta, u odnosu na ostatak sudova u Srbiji. U odnosu na preostala 44 prekršajna suda, više od trećine prekršajnih predmeta je u Beogradu", rekla je Ristanović za Srpski telegraf.
Prema njenim rečima, najzastupljeniji su prekršaji koji se odnose na dostupnost informacija od javnog značaja, kao i saobraćajni prekršaji.
U prethodnoj godini izrečeno je malo kazni rada u javnom interesu jer takva kazna nije dala očekivane rezultate, kaže ona i navodi primer kada je za vreme poplava u Obrenovcu Prekršajni sud u Beogradu u nekih 2.000 predmeta neplaćene novčane kazne zamenio kaznom rada u javnom interesu.
"Od tih 2.000 izrečenih kazni u 680 predmeta potvrđena je odluka. Od tih 680 predmeta samo jedan kažnjeni se javio da ode na rad, ostali su platili novčanu kaznu. Ako pak nisu u mogućnosti da plate novčanu kaznu, radije idu u zatvor, pa mogu komšijama da kažu da su na godišnjem odmoru", rekla je Ristanović.
Prema njenim rečima, malo je slučajeva da neka medijska, javna ličnost, političar dođe i prizna izvršenje prekršaja, prihvati odgovornost i plati kaznu, mada ima i takvih.
"Običan građanin koji jedva sastavlja kraj s krajem prizna prekršaj i zamoli da izrečenu novčanu kaznu plati u više mesecnih rata jer, kako kažu, ne može to da nosi u glavi i želi da završi sa tim", kaže ona.
Ristanović navodi da je Prekršajni sud u Beogradu prošle godine u budžet uneo 1,5 milijardi dinara, a od početka ove godine oko 200 miliona, mada, kako kaže, početak godine nikad nije bio posebno reprezentativa uzorak.
