Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da je prošle godine značajno unapređena saradnja sa vojno obrazovnim ustanovama u svetu i da se se Vojna akademija (VA)vratila na evropsku mapu vojno školskih ustanova.
Na svečanosti povodom Dana VA i Dana vojnog školstva, Šutanovac je rekao da se na školovanju u stranim vojnim akademijama nalazi 17 naših kadeta - šest u Italiji, osam u Grčkoj i trojica u SAD.
On je kazao da je organizovano i 12 poseta naših kadeta stranim državama, ističući da se 2008. godine 48 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije školovalo u inostranstvu.
Šutanovac je naveo da je na VA, na raznim kursevima školovanja i usavršavanja bilo više od 140 pripadnika stranih oružanih snaga iz Alžira, Iraka, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kine.
O kvalitetu nastave na VA najviše govori obnavljanje ugovora sa Alžirom, prema kome će se povećati broj oficira te države na školovanju u Srbiji, naveo je on.
Šutanovac je izrazio zadovoljstvo što je interesovanje za upis na VA u 2008. godini bilo deset puta više nego 2006. a tri puta više nego 2007. godine.
Podsetivši da je, u okviru reformskih procesa, i devojkama omogućeno da se školuju na VA, on je naveo da se u 2007. prijavilo 65 a u 2008. godini 107 devojaka za 30 slobodnih mesta.
Prošle godine, kazao je ministar, od ukupnog broja upisanih na VA, više od 40 odsto je bilo sa odličnim uspehom iz prethodnog školovanja, dok je gotovo 10 odsto imalo Vukovu diplomu, "što ukazuje da imamo i poboljšanje kvaliteta kandidata".
Prema njegovim rečima, prva reagovanja zainteresovanih za upis u 2009/10 školsku godinu na VA pokazuju da se može očekivati još veće interesovanje i po broju i po kvalitetu kandidata.
Svečanosti na VA na Banjici prisustvovao je i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je uručio diplome doktorima nauka i magistrima koji su danas promovisani.
U doktore nauka promovisani su Miroslav Talijan, Slavko Muždeka, Ivan Pokrajac, Zoran Rajić i Stevan Radojičić, a u magistre Momir Damjanović, Miroslav Terzić, Veljko Petrović i Đorđe Kalanj.
VA je obeležila svoj Dan - 18. mart, i 159 godina postojanja, koje simbolizuju želju srpskog naroda da ima svoje vojno školstvo kao stratešku komponentu u procesu stvaranja i obrazovanja oficira.
Počeci vojnog školstva, prema zapisima hroničara, počinju od kneza Miloša Obrenovića, koji je 1833. godine na školovanje u Rusiju poslao trideset - od svakog roda po deset mladih odabranih Srba da se tamo "izuče za oficire".
Oni su, posle trogodišnjeg školovanja i povratka u otadžbinu, kao prvi školovani oficiri raspoređeni u jedinice.
Za tadašnje potrebe to je bilo nedovoljno, pa je, posle dugih priprema, krajem 1837. godine, odlučeno da se u Srbiji otvori trogodišnja škola u koju su primljena 32 mladića.
Ta škola, koju tadašnji direktor u raportima naziva "Voena akademija", predstavlja prvu klicu stvaranja vojnog školstva u Srbiji.
Međutim, njeno formiranje, rad, preseljavanja, velika politička previranja i protivljenja Turske, nepovoljno su uticala na rad Akademije, pa je ona zatvorena već naredne godine.
Kada je 1848. u Beogradu osnovana Topolivnica, kao jedno od rešenja za goruće pitanje nabavke naoružanja za Srpsku vojsku, sve se više potencira značaj obrazovanog vojničkog kadra i nephodnost ponovnog osnivanja škole za oficire.
Ubrzo zatim, knez Aleksandar Karađorđević, 6. marta 1850. godine (po starom, a 18. marta po novom kalendaru), odobrava da se formira Artiljerijska škola, aktom Ustroenia Artileriske škole.
Ona je radila prema posebnom pravilniku, kojim je regulisano da se školovanje izvodi u dva kursa: niži (teorijski) u trajanju od tri godine i viši (praktični), u trajanju od dve godine.
Ovo je prva vojna visokoškolska ustanova u Srbiji, u narodu od samog početka nazivana Vojna akademija (Voena akademija).
Mnogi od pitomaca Artileriske škole, u burnim vremenima koja slede, obeležiće epo
hu u kojoj su živeli, dajući pečat unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i državnom i društvenom razvoju Srbije.
Stalnom dogradnjom nastavnih planova i uvođenjem novih sadržaja u obrazovni i vaspitni proces, VA osposobljava buduće oficire za sve tri misije Vojske Srbije - odbrana otadžbine, učešće u mirovnim operacijama i pomoć civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda.
(Tanjug)
Na svečanosti povodom Dana VA i Dana vojnog školstva, Šutanovac je rekao da se na školovanju u stranim vojnim akademijama nalazi 17 naših kadeta - šest u Italiji, osam u Grčkoj i trojica u SAD.
On je kazao da je organizovano i 12 poseta naših kadeta stranim državama, ističući da se 2008. godine 48 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije školovalo u inostranstvu.
Šutanovac je naveo da je na VA, na raznim kursevima školovanja i usavršavanja bilo više od 140 pripadnika stranih oružanih snaga iz Alžira, Iraka, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kine.
O kvalitetu nastave na VA najviše govori obnavljanje ugovora sa Alžirom, prema kome će se povećati broj oficira te države na školovanju u Srbiji, naveo je on.
Šutanovac je izrazio zadovoljstvo što je interesovanje za upis na VA u 2008. godini bilo deset puta više nego 2006. a tri puta više nego 2007. godine.
Podsetivši da je, u okviru reformskih procesa, i devojkama omogućeno da se školuju na VA, on je naveo da se u 2007. prijavilo 65 a u 2008. godini 107 devojaka za 30 slobodnih mesta.
Prošle godine, kazao je ministar, od ukupnog broja upisanih na VA, više od 40 odsto je bilo sa odličnim uspehom iz prethodnog školovanja, dok je gotovo 10 odsto imalo Vukovu diplomu, "što ukazuje da imamo i poboljšanje kvaliteta kandidata".
Prema njegovim rečima, prva reagovanja zainteresovanih za upis u 2009/10 školsku godinu na VA pokazuju da se može očekivati još veće interesovanje i po broju i po kvalitetu kandidata.
Svečanosti na VA na Banjici prisustvovao je i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je uručio diplome doktorima nauka i magistrima koji su danas promovisani.
U doktore nauka promovisani su Miroslav Talijan, Slavko Muždeka, Ivan Pokrajac, Zoran Rajić i Stevan Radojičić, a u magistre Momir Damjanović, Miroslav Terzić, Veljko Petrović i Đorđe Kalanj.
VA je obeležila svoj Dan - 18. mart, i 159 godina postojanja, koje simbolizuju želju srpskog naroda da ima svoje vojno školstvo kao stratešku komponentu u procesu stvaranja i obrazovanja oficira.
Počeci vojnog školstva, prema zapisima hroničara, počinju od kneza Miloša Obrenovića, koji je 1833. godine na školovanje u Rusiju poslao trideset - od svakog roda po deset mladih odabranih Srba da se tamo "izuče za oficire".
Oni su, posle trogodišnjeg školovanja i povratka u otadžbinu, kao prvi školovani oficiri raspoređeni u jedinice.
Za tadašnje potrebe to je bilo nedovoljno, pa je, posle dugih priprema, krajem 1837. godine, odlučeno da se u Srbiji otvori trogodišnja škola u koju su primljena 32 mladića.
Ta škola, koju tadašnji direktor u raportima naziva "Voena akademija", predstavlja prvu klicu stvaranja vojnog školstva u Srbiji.
Međutim, njeno formiranje, rad, preseljavanja, velika politička previranja i protivljenja Turske, nepovoljno su uticala na rad Akademije, pa je ona zatvorena već naredne godine.
Kada je 1848. u Beogradu osnovana Topolivnica, kao jedno od rešenja za goruće pitanje nabavke naoružanja za Srpsku vojsku, sve se više potencira značaj obrazovanog vojničkog kadra i nephodnost ponovnog osnivanja škole za oficire.
Ubrzo zatim, knez Aleksandar Karađorđević, 6. marta 1850. godine (po starom, a 18. marta po novom kalendaru), odobrava da se formira Artiljerijska škola, aktom Ustroenia Artileriske škole.
Ona je radila prema posebnom pravilniku, kojim je regulisano da se školovanje izvodi u dva kursa: niži (teorijski) u trajanju od tri godine i viši (praktični), u trajanju od dve godine.
Ovo je prva vojna visokoškolska ustanova u Srbiji, u narodu od samog početka nazivana Vojna akademija (Voena akademija).
Mnogi od pitomaca Artileriske škole, u burnim vremenima koja slede, obeležiće epo
hu u kojoj su živeli, dajući pečat unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i državnom i društvenom razvoju Srbije.
Stalnom dogradnjom nastavnih planova i uvođenjem novih sadržaja u obrazovni i vaspitni proces, VA osposobljava buduće oficire za sve tri misije Vojske Srbije - odbrana otadžbine, učešće u mirovnim operacijama i pomoć civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
