Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi neće postupiti po preporuci Ministarstva ekonomije da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, piše "Blic" u izdanju za ponedeljak.
Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi biće nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri, uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
Prethodno je Vrhovni sud Srbije prosledio okružnim sudovima dopis Ministarstva ekonomije u kome se traži da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, što znači da bi tuženi poslodavci oštećenim radnicima koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada mogli da ne uplate nijedan dinar.
Dopis je sačinjen 16. marta i nosi potpis državnog sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića.
Adresovan je na ime državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, koji ga je uputio Vrhovnom sudu Srbije.
Najviša redovna sudska instanca ga je zatim prosledila predsednicima okružnih sudova uz napomenu da s njegovom sadržinom budu upoznati predsednici opštinskih sudova i sve sudije koje rade na takvim predmetima.
Slobodan Homen izjavio je danas da je prosleđivanje dopisa sudovima o postupanju u predmetima radnih sporova odluka Vrhovnog suda Srbije.
Homen je agenciji Beta rekao da je dopis Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja jedan od stotine dopisa koje je Ministarstvo pravde prosledilo Vrhovnom sudu koji odlučuje o njima.
"Svi dopisi idu preko Ministarstva pravde i prosleđujemo ih bez prava da ih komentarišemo i ne ulazeći u njihovu suštinu", rekao je Homen odbacujući optužbe Društva sudija Srbije da je reč o protivustavnom uticaju i mešanju u rad sudstva.
Državni sekretar je kazao da bi to moglo da bude ako bi se dopisi slali pojedinačno sudovima, ali da je u ovom slučaju "sve u rukama" vrhovne sudske vlasti koja je prema njegovim rečima mogla i da ne prosledi dopis sudovima.
U dopisu, u koji je “Blic” imao uvid, Ćirić podseća svog kolegu Homena da se pred sudovima u toku brojni postupci “utvrđivanja obaveza poslodavaca na ime zaostalih zarada i drugih davanja po osnovu radnog odnosa”.
Ističući da u preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika i da je u toku privatizacija firmi sa još oko 16.000 zaposlenih, Ćirić smatra da bi isplata zaostalih plata “mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje, gubitka postojećih radnih mesta u pomenutim preduzećima”.
Društvo sudija Srbije najoštrije osuđuje postupak Vrhovnog suda Srbije ocenivši da je to mešanje u rad sudstva i pokušaj otežavanja i onemogućavanja građanima da obezbede sudsku zaštitu svojih osnovnih prava iz radnog odnosa.
Dopis Ministarstva ekonomije je najgrublje mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast, kaže za “Blic” Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor na Univerzitetu Union.
Mogu da razumem što je Ministarstvo ekonomije dopis poslalo Ministarstvu pravde. Ali ne mogu da razumem da je Ministarstvo pravde taj papir uputilo Vrhovnom sudu, a još manje da je Vrhovni sud to prosledio svim sudovima, naglasio je on.
Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a ne po zahtevu organa izvršne vlasti. Tako nešto nije postojalo ni u režimu Slobodana Miloševića, u vreme najžešćih pritisaka na sudove, ocenio je Ivošević.
Slično misli i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja kaže da je zaprepašćena.
Ako je dopis autentičan, onda tu ima više stvari koje su u potpunoj suprotnosti i sa funkcionisanjem Srbije kao pravne države, sa ustavnim principima o podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i o nezavisnosti sudske vlasti, naglasila je ona.
Ovim dopisom sudstvu praktično nalaže da radi kako ne treba, ocenila je Boljević.
Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Vrhovnog suda i advokat, ovaj dopis vidi kao preporuku države sudovima da ne rade svoj posao!
Zaprepašćuje me ponašanje Ministarstva pravde, koje bi,prema njenim rečima, moralo da zna da sudovi moraju da rade svoje posao.
Još je strašnije što Vrhovni sud, najviša sudska instanca, poklanja toliku pažnju dokumentu koji nema nikakav značaj jer je protivzakonit i time onemogućava sudu da obavlja svoju osnovnu funkciju, a radnicima da dođu do kraja svog radnog spora, ocenila je ona.
(agencije/MONDONa slici: Radnički protest, arhivska fotografija)
Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi biće nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri, uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
Prethodno je Vrhovni sud Srbije prosledio okružnim sudovima dopis Ministarstva ekonomije u kome se traži da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, što znači da bi tuženi poslodavci oštećenim radnicima koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada mogli da ne uplate nijedan dinar.
Dopis je sačinjen 16. marta i nosi potpis državnog sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića.
Adresovan je na ime državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, koji ga je uputio Vrhovnom sudu Srbije.
Najviša redovna sudska instanca ga je zatim prosledila predsednicima okružnih sudova uz napomenu da s njegovom sadržinom budu upoznati predsednici opštinskih sudova i sve sudije koje rade na takvim predmetima.
Slobodan Homen izjavio je danas da je prosleđivanje dopisa sudovima o postupanju u predmetima radnih sporova odluka Vrhovnog suda Srbije.
Homen je agenciji Beta rekao da je dopis Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja jedan od stotine dopisa koje je Ministarstvo pravde prosledilo Vrhovnom sudu koji odlučuje o njima.
"Svi dopisi idu preko Ministarstva pravde i prosleđujemo ih bez prava da ih komentarišemo i ne ulazeći u njihovu suštinu", rekao je Homen odbacujući optužbe Društva sudija Srbije da je reč o protivustavnom uticaju i mešanju u rad sudstva.
Državni sekretar je kazao da bi to moglo da bude ako bi se dopisi slali pojedinačno sudovima, ali da je u ovom slučaju "sve u rukama" vrhovne sudske vlasti koja je prema njegovim rečima mogla i da ne prosledi dopis sudovima.
U dopisu, u koji je “Blic” imao uvid, Ćirić podseća svog kolegu Homena da se pred sudovima u toku brojni postupci “utvrđivanja obaveza poslodavaca na ime zaostalih zarada i drugih davanja po osnovu radnog odnosa”.
Ističući da u preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika i da je u toku privatizacija firmi sa još oko 16.000 zaposlenih, Ćirić smatra da bi isplata zaostalih plata “mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje, gubitka postojećih radnih mesta u pomenutim preduzećima”.
Društvo sudija Srbije najoštrije osuđuje postupak Vrhovnog suda Srbije ocenivši da je to mešanje u rad sudstva i pokušaj otežavanja i onemogućavanja građanima da obezbede sudsku zaštitu svojih osnovnih prava iz radnog odnosa.
Dopis Ministarstva ekonomije je najgrublje mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast, kaže za “Blic” Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor na Univerzitetu Union.
Mogu da razumem što je Ministarstvo ekonomije dopis poslalo Ministarstvu pravde. Ali ne mogu da razumem da je Ministarstvo pravde taj papir uputilo Vrhovnom sudu, a još manje da je Vrhovni sud to prosledio svim sudovima, naglasio je on.
Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a ne po zahtevu organa izvršne vlasti. Tako nešto nije postojalo ni u režimu Slobodana Miloševića, u vreme najžešćih pritisaka na sudove, ocenio je Ivošević.
Slično misli i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja kaže da je zaprepašćena.
Ako je dopis autentičan, onda tu ima više stvari koje su u potpunoj suprotnosti i sa funkcionisanjem Srbije kao pravne države, sa ustavnim principima o podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i o nezavisnosti sudske vlasti, naglasila je ona.
Ovim dopisom sudstvu praktično nalaže da radi kako ne treba, ocenila je Boljević.
Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Vrhovnog suda i advokat, ovaj dopis vidi kao preporuku države sudovima da ne rade svoj posao!
Zaprepašćuje me ponašanje Ministarstva pravde, koje bi,prema njenim rečima, moralo da zna da sudovi moraju da rade svoje posao.
Još je strašnije što Vrhovni sud, najviša sudska instanca, poklanja toliku pažnju dokumentu koji nema nikakav značaj jer je protivzakonit i time onemogućava sudu da obavlja svoju osnovnu funkciju, a radnicima da dođu do kraja svog radnog spora, ocenila je ona.
(agencije/MONDONa slici: Radnički protest, arhivska fotografija)
Pridruži se MONDO zajednici.
