U Sabornoj crkvi u Valjevu sahranjen je episkop valjevski Milutin koji je preminuo nedugo nakon što mi je potvrđen korona virus.
Episkop valjevski Milutin preminuo je pre dva dana, dva časa nakon ponoći u KBC “Dr Dragiša Mišović” u Beogradu, gde je bio prebačen zbog pogoršanja svog zdravstvenog stanja, nakon što mu je potvrđen korona virus.
U Sabornoj crkvi u Valjevu danas zaupokojenu liturgiju povodom smrti episkopa valjevskog Milutina, služio je vladika Stefan, vikarni episkop patrijarha srpskog Irineja.
Odmah posle liturgije, opelo je služio takođe vladika Stefan, po blagoslovu Svetog arhijerejsko sinoda SPC, a sasluživali su mu dva sveštenika uz pomoć po jednog đaka i pojca.
Po pravoslavnim običajima, sada već bivši episkop valjevski Milutin, sahranjen je u ranije pripremljenoj grobnici, u ovom valjevskom hramu, jednog od najvećih u pravoslavnom svetu za čiju izgradnju ima ogromne zasluge.
Crhveni vrh vodio je računa da sahrana upokojenog episkopa bude u doslovnom smislu po propisima koji važe za aktuelne vanredne uslove, koje je naložila država, i koje apsolutno poštuje i sprovodi SPC, u svim svojim eparhijama.
Sahrani nisu mogli da prisustvuju vernici, a po rečima prote Stanka Vasića iz Loznice, školskog druga i kasnije jednog od najboljih prijatelja pokojnog episkopa Milutina, da je prisustvo naroda bilo moguće, bio bi to ispraćaj do sada neviđen, ne samo u Valjevu i okolini.
"Bio je i ostao zaista čovek iz naroda, ničim se nije promenio za razliku od mnogih drugih, ni kada mu je stavljena mitra na glavu", kaže prota Stanko Vasić.
Protođakon dr Ljubomir Ranković, čiji je vladika Milutin bio dugogodišnji saradnik u Radiju “Glas crkve”, kaže da je jednostavno prirodno što je episkop sahranjen u sabornoj crkvi, jer je praksa u SPC da se nadležni arhijereji po upokojenju sahranjuju baš u tim kako se to popularno kaže katedralnim hramovima.
Mada je određen za administratora Eparhije valjevske do izbora novog episkopa, vladika šabački Lavrentije, koji je svojevremeno i predložio Saboru da Milutin bude izabran za episkopa, nije mogao da prisustvuje sahrani, jer ga godine ograničavaju i uredbe vezane za vanredno stanje u zemlji.
Kao i mnogi sveštenici i vernici, vladika se molio za pokoj duše Milutinu, za koga je rekao da je “kao dete došao u manastir, gde je stasao u monaha za primer, vrsnog namesnika, sjajnog arhijerejskog zamenika i vladiku za poštovanje”.
