Ministar zdravlja rekao je da će u Srbiji od 1. juna biti izdavani fiskalni računi za sve plaćene zdravstvene usluge, u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da će u Srbiji od 1. juna biti izdavani fiskalni računi za sve plaćene zdravstvene usluge, u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama, da bi se imao tačan uvid u tržišna dešavanja u tom sektoru.
Ministar je u ambasadi Srbije u Norveškoj na sastanku sa srpskim lekarima koji rade u toj zemlji naveo da će se fiskalni računi izdavati za sve usluge koje ne pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno koje nisu urađene na osnovu zdravstvene knjižice, bilo da je reč o uslugama pruženim u vreme dopunskog rada lekara u državnoj klinici, usluzi kod privatnika ili nekoj drugoj, pacijent će morati da dobije račun.
Milosavljević je kolegama kazao da u Srbiji nema dovoljno ulaganja u visoko sofisticiranu opremu u zdravstvu i da će održiv zdravstveni sistem koji će se baviti vrhunskom medicinom u Srbiji biti uspostavljen do 2015. godine.
"Vraćeni su dugovi i postoji održivost sistema, uspešno su sprovedeni i sprovodi se više važnih projekata i nacionalnih programa, dobro je što se investiranje nastavlja, ali je loše što ne postoji privatno dopunsko osiguranje i malo je para. Samo Albanija izdvaja manje od Srbije po glavi stanovnika za zdravstvo, a recimo Norveška ima 150 puta više para u tom sektoru", naveo je on.
Prema rečima ministra, zbog uravnilovke u toj oblasti neophodna je promena načina finansiranja, a moguće je i da će od jeseni participacija biti mnogo veća, jer zakon to dozvoljava.
Milosavljević je naveo da Norveška putem IPA fondova pomaže Srbiji u projektima vezanim za rad Hitne pomoći, zatim Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova i u borbi protiv narkomanije.
Tom sastanku je prisustvovao i ambašador Srbije u Norveškoj Vladislav Mladenović, osoblje ambasade i desetak lekara iz Srbije.
(Beta)
Ministar je u ambasadi Srbije u Norveškoj na sastanku sa srpskim lekarima koji rade u toj zemlji naveo da će se fiskalni računi izdavati za sve usluge koje ne pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno koje nisu urađene na osnovu zdravstvene knjižice, bilo da je reč o uslugama pruženim u vreme dopunskog rada lekara u državnoj klinici, usluzi kod privatnika ili nekoj drugoj, pacijent će morati da dobije račun.
Milosavljević je kolegama kazao da u Srbiji nema dovoljno ulaganja u visoko sofisticiranu opremu u zdravstvu i da će održiv zdravstveni sistem koji će se baviti vrhunskom medicinom u Srbiji biti uspostavljen do 2015. godine.
"Vraćeni su dugovi i postoji održivost sistema, uspešno su sprovedeni i sprovodi se više važnih projekata i nacionalnih programa, dobro je što se investiranje nastavlja, ali je loše što ne postoji privatno dopunsko osiguranje i malo je para. Samo Albanija izdvaja manje od Srbije po glavi stanovnika za zdravstvo, a recimo Norveška ima 150 puta više para u tom sektoru", naveo je on.
Prema rečima ministra, zbog uravnilovke u toj oblasti neophodna je promena načina finansiranja, a moguće je i da će od jeseni participacija biti mnogo veća, jer zakon to dozvoljava.
Milosavljević je naveo da Norveška putem IPA fondova pomaže Srbiji u projektima vezanim za rad Hitne pomoći, zatim Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova i u borbi protiv narkomanije.
Tom sastanku je prisustvovao i ambašador Srbije u Norveškoj Vladislav Mladenović, osoblje ambasade i desetak lekara iz Srbije.
(Beta)
