Vlada Srbije je 11. marta porodici američkog studenta Brajana Štajnhauera uputila 900.000 dolara, izjavio je Slobodan Homen. Skinuta tajna sa dokumenata o Miladinu Kovačeviću.
Vlada Srbije je 11. marta porodici američkog studenta Brajana Štajnhauera uputila 900.000 dolara, izjavio je državni sekretar Slobodan Homen navodeći da je skinuta tajna sa dokumenata o Miladinu Kovačeviću.
Predsednik Srbije Boris Tadić prethodno je izjavio da su pregovori srpskih i američkih vlasti bili najracionalniji način da se sa odnosa Beograda i Vašingtona skine breme slučaja Miladina Kovačevića.
Homen je na konferenciji za novinare precizirao da će ovaj iznos biti vraćen u budžet Srbije sa računa Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom stečenom kriminalnim aktivnostima.
On je rekao da se do danas čekalo sa skidanjem odluke državna tajna sa predmeta Kovačević dok američki tužilac nije doneo odluku da se predmet ustupi srpskom pravosuđu, dodajući da se ne bi reklo da je to posledica plaćanja odštete porodici Štajnauer.
Direkcija je počela sa radom 1. marta i vrednost imovine stečene kriminalom koja je oduzeta je mnogo veća od ove sume koja je data i vrlo lako će biti izvršen povraćaj sredstava u budžet, istakao je Homen.
On je rekao da je jedini iznos koji je plaćen ovih 900.000 dolara i da je priča o plaćanju još 100.000 dolata medijska konstrukcija.
Prema rečima Homena, informaciju ko je odao državnu tajnu kada je reč o slučaju Kovačević, treba potražiti u republičkom tužilaštvu, jer oni vode tu istragu.
Predstavljajući novinarima kako su tekli pregovori o slučaju Kovačević, Homen je objasnio da se radi o četiri faze pregovora, koji su počeli nešto posle izručenja haškog optuženika Radovana Karadžića.
U prvoj fazi administracija Sjedinjenih Država je tražila uzručenje Kovačevića i čak se razmatrao dokument iz 1901. godine između Srbije i SAD po kojem je moguća ekstradicija, rekao je Homen.
U ovoj fazi su učestvovali i profesori međunarodnog prava Vojin Dimitrijević i Milan Škulić, ali je zaključeno da izručenje nije moguće, dodao je Homen.
U drugoj fazi su SAD predložile da se napravi sporazum o priznanju krivice i skoro je bio napravljen dogovor da Kovačević prizna krivicu i bude dve godine u zatvoru, gde izabere, ali je porodica Kovačević to odbila.
Treća faza je podrazumevala plaćanje odštete porodici Brajana Štajnhauera u iznosu od 5,5 miliona dolara, ali je Vlada uz pomoć američke ambasade u Beogradu ta suma smanjena na 1,1 milion dolara.
Homen je rekao da je tada stavljena oznaka države tajne na ceo slučaj, ali je on tada izašao u medije i dogovor je ponovo propao.
Mi smo dali garancije da nismo opstruisali slučaj i pregovori su završeni 10. marta, rekao je Homen i istakao da se posle samo čekala odluka tužioca Džeralda Malena da prepusti ovaj slučaj srpskom pravosuđu.
Prema rečima predsednika Borisa Tadića, razgovori predstavnika srpske i američke vlade o slučaju Kovačević bili su veoma delikatni i teški.
Bilo je neophodno skinuti to breme sa naših odnosa sa SAD i sa ledja nađih gradjana na najefikasniji i naracionalniji način – pregovorima. Taj proces je završen, izjavio je Tadić, naglasivši da će, zbog slučaja Kovačević, "neki državni činovnici morati pred sudom da odgovaraju".
"Bilo je mnogo komentara koji su pretili da taj problem trajno ostane kao nepremostiva tačka u odnosima sa SAD, što bi proizvelo velike spoljnopolitičke i finansijske teškoće", ocenio je Tadić.
On je podsetio da SAD Imaju kapacitet da blokiraju interese Srbije u svakoj svetskoj finansijskoj instituciji.
"U situaciji kada se suočavamo sa ekonomskim nevoljama, kao i sve zemlje sveta, bilo je potrebno sprečiti takvu vrstu blokade", objasnio je Tadić.
On je ocenio da su bile bez osnova optužbe da je, pokušajem da se u slučaju Kovačević ostvari vansudsko poravnanje, Vlada Srbije "podsticala siledžijsko ponašanje naših gradjana u svetu".
"Naprotiv. Na ovaj način je obezbedjeno da taj slučaj dodje pred lice pravde i da sud konačno kaže svoje mišljenje. Kovačević će imati fer sudjenje u Srbiji, ali ovo je i prilika da se pravda zadovolji", izjavio je Tadić.
Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter izjavio je ranije danas u Pirotu da mu je drago što je američko tužilaštvo slučaj Miladina Kovačevića prebacilo tužilaštvu u Srbiji navodeći i da su SAD zadovoljne što će Kovačević "izaći pred lice pravde". Predsednik Srbije Boris Tadić prethodno je izjavio da su pregovori srpskih i američkih vlasti bili najracionalniji način da se sa odnosa Beograda i Vašingtona skine breme slučaja Miladina Kovačevića.
Homen je na konferenciji za novinare precizirao da će ovaj iznos biti vraćen u budžet Srbije sa računa Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom stečenom kriminalnim aktivnostima.
On je rekao da se do danas čekalo sa skidanjem odluke državna tajna sa predmeta Kovačević dok američki tužilac nije doneo odluku da se predmet ustupi srpskom pravosuđu, dodajući da se ne bi reklo da je to posledica plaćanja odštete porodici Štajnauer.
Direkcija je počela sa radom 1. marta i vrednost imovine stečene kriminalom koja je oduzeta je mnogo veća od ove sume koja je data i vrlo lako će biti izvršen povraćaj sredstava u budžet, istakao je Homen.
On je rekao da je jedini iznos koji je plaćen ovih 900.000 dolara i da je priča o plaćanju još 100.000 dolata medijska konstrukcija.
Prema rečima Homena, informaciju ko je odao državnu tajnu kada je reč o slučaju Kovačević, treba potražiti u republičkom tužilaštvu, jer oni vode tu istragu.
Predstavljajući novinarima kako su tekli pregovori o slučaju Kovačević, Homen je objasnio da se radi o četiri faze pregovora, koji su počeli nešto posle izručenja haškog optuženika Radovana Karadžića.
U prvoj fazi administracija Sjedinjenih Država je tražila uzručenje Kovačevića i čak se razmatrao dokument iz 1901. godine između Srbije i SAD po kojem je moguća ekstradicija, rekao je Homen.
U ovoj fazi su učestvovali i profesori međunarodnog prava Vojin Dimitrijević i Milan Škulić, ali je zaključeno da izručenje nije moguće, dodao je Homen.
U drugoj fazi su SAD predložile da se napravi sporazum o priznanju krivice i skoro je bio napravljen dogovor da Kovačević prizna krivicu i bude dve godine u zatvoru, gde izabere, ali je porodica Kovačević to odbila.
Treća faza je podrazumevala plaćanje odštete porodici Brajana Štajnhauera u iznosu od 5,5 miliona dolara, ali je Vlada uz pomoć američke ambasade u Beogradu ta suma smanjena na 1,1 milion dolara.
Homen je rekao da je tada stavljena oznaka države tajne na ceo slučaj, ali je on tada izašao u medije i dogovor je ponovo propao.
Mi smo dali garancije da nismo opstruisali slučaj i pregovori su završeni 10. marta, rekao je Homen i istakao da se posle samo čekala odluka tužioca Džeralda Malena da prepusti ovaj slučaj srpskom pravosuđu.
Prema rečima predsednika Borisa Tadića, razgovori predstavnika srpske i američke vlade o slučaju Kovačević bili su veoma delikatni i teški.
Bilo je neophodno skinuti to breme sa naših odnosa sa SAD i sa ledja nađih gradjana na najefikasniji i naracionalniji način – pregovorima. Taj proces je završen, izjavio je Tadić, naglasivši da će, zbog slučaja Kovačević, "neki državni činovnici morati pred sudom da odgovaraju".
"Bilo je mnogo komentara koji su pretili da taj problem trajno ostane kao nepremostiva tačka u odnosima sa SAD, što bi proizvelo velike spoljnopolitičke i finansijske teškoće", ocenio je Tadić.
On je podsetio da SAD Imaju kapacitet da blokiraju interese Srbije u svakoj svetskoj finansijskoj instituciji.
"U situaciji kada se suočavamo sa ekonomskim nevoljama, kao i sve zemlje sveta, bilo je potrebno sprečiti takvu vrstu blokade", objasnio je Tadić.
On je ocenio da su bile bez osnova optužbe da je, pokušajem da se u slučaju Kovačević ostvari vansudsko poravnanje, Vlada Srbije "podsticala siledžijsko ponašanje naših gradjana u svetu".
"Naprotiv. Na ovaj način je obezbedjeno da taj slučaj dodje pred lice pravde i da sud konačno kaže svoje mišljenje. Kovačević će imati fer sudjenje u Srbiji, ali ovo je i prilika da se pravda zadovolji", izjavio je Tadić.
Manter: SAD zadovoljne
Manter je dodao da je američka strana "zahvalna Vladi Srbije, a naročito Ministarstvu pravde Srbije" u vezi sa slučajem Kovačević.
"Sa njima smo usko sarađivali kako bismo se pobrinuli da problemi u vezi sa tim slučajem u SAD budu rešeni. Dakle mi smo veoma zadovoljni saradnjom koju smo u ovom slučaju imali", rekao je Manter i za sve pravne detalje uputio na nadležnog tužioca u SAD.
Vlada Srbije saopštila je da je, odlukom Tužilaštva u Njujorku da slučaj Miladina Kovačevića ustupi pravosuđu Srbije, uspešno rešen problem koji je ozbiljno narušio odnose SAD i Srbije, s obzirom na to da važeći propisi ne dopuštaju izručenje srpskih državljana stranim zemljama.
Vlada je ocenila da je odluka Tužilaštva u američkoj saveznoj državi Njujork svojevrsno priznanje pravosudnom sistemu Srbije koje je sposobno da procesuira sva krivična dela.
U saopštenju Vlade Srbije navodi se da će rešavanje slučaja Kovačevića doprineti podizanju ugleda Srbije u svetu.
Srpska ministarka pravde Snežana Malović ocenila je da je ustupanje slučaja Miladina Kovačevića Srbiji veliko priznanje za njen pravosudni sistem.
"Uspešno smo rešili problem između SAD i Srbije, s obzirom da po našem zakonu ne postoji mogućnost da srpski državljanin bude izručen zemlji u kojoj se protiv njega vodi postupak", rekla je Malovićeva za "Novosti".
Ona je kazala da je Srbija pokazala da je sposobna da na najbolji mogući način procesuira najteža i najosetljivija krivična dela i naglasila da su dogovorom razrešeni problemi koji bi mogli da opterećuju odnose dve države.
Miladin Kovačević tereti se da je 4. maja 2008. godine u jednom bostonskom klubu u SAD pretukao kolegu s fakulteta Brajana Stajnhojera i naneo mu teške telesne povrede, zbog kojih je ovaj završio u komi.
Kovačević je u SAD uhapšen, ali je pušten iz pritvora 6. juna kada je njegova porodica položila kauciju od 100.000 evra. Pošto su mu američki sudski organi oduzeli pasoš, Kovačević je izvadio privremenu putnu ispravu u konzulatu Srbije u Njujorku i odleteo za Srbiju.
Interpol je za njim raspisao crvenu poternicu, a zbog izdavanja pasoša Kovačeviću, Vlada Srbije je razrešila dužnosti generalnog konzula Srbije u Njujorku Slobodana Nenadovića i vicekonzula Igora Miloševića.
(agencije/MONDO)
