Dok su neki silom prilika u samoizolaciji, zbog epidemije virusa korona, neki tako žive dobrovoljno i to više decenija.
Tako žive pojedini stanovnici vikend naselja Konjsko groblje kod Kostolca. Pored njih, tu su još i oni koji su mir i sigurnost našli na Dunavu.
Penzionisani fotoreporter iz Požarevca Miodrag Joksimović, još pre dve decenije odlučio se na svojevrsnu samoizolaciju u vikend naselju Konjsko groblje na Dunavu, kod Kostolca.
Spoljni svet ga odavno ne dotiče.
"Šta se opredeliš, to je. Znači, to ti je lepo. Ne bih mogao više gužvu da podnesem, shvataš? Za nas ovdašnje ne postoji spoljni svet. Mi smo jedan krug. Čudno malo, ali tako je," kaže Miodrag.
Osim Miće i još par starosedelaca, na Konjskom groblju trenutno borave i oni koji su se tu zatekli uoči epidemije.
Jedna od njih je i Dragana Milanović iz Ćurije.
"Mesec i po dana sam ovde, sjajno mi je. Gledam labudove, družim se sa čika Mićom, slušam razne mudrosti, edukujem se. Revnosni su, ljudi se plaše, a ja sam se odlučila da budem ovde dok sve ovo ne prođe," kaže Dragana.
Nisu samo stanovnici Konjskog groblja u samoizolaciji. Neki su se opredelili da stan u velikom gradu zamene lađom na Dunavu, poput Aleksandra Simonovskog iz Beograda.
"Kad su proglasili to vanredno stanje i izolaciju, ja sam sutradan seo u brod i pobegao. Jednom u sedam, osam dana žena dođe tu, u Gaj, donese mi šta mi je potrebno- hrane, stvari i to je to. Sve uslove imam potrebne u brodu, maltene isto kao kod kuće," zadovoljan je Aleksandar.
Ipak, na Dunavu su najprisutniji ribolovci. Spojili su lepo i korisno. Pobegli su od gradske gužve, a ako se nešto i upeca, utoliko bolje.
Zbog epidemije virusa korona na Dunavu se ne mogu videti turistički kruzeri. Plove samo teretni brodovi.
I vlasnici vikendica na Konjskom groblju čekaju kraj vanrednog stanja da se vrate. Samo se za starosedeoce poput Miće ništa nije promenilo.
