Vernici Rimokatoličke crkve u Srbiji slave Uskrs. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služio svečanu misu u beogradskoj katedrali Svetog Antuna. Prisustvovao i predsednik Boris Tadić
Vernici Rimokatoličke crkve i drugih zapadnih crkava slave danas Uskrs, hrišćanski praznik nad praznicima, za koji se vezuje suština hrišćanske vere.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služio je svečanu misu u beogradskoj katedrali Svetog Antuna.
Hočevar je poručio da u ova krizna vremena moramo jedni drugima otvarati nove perspektive i mogućnosti preobraženja i u zajedništvu slediti večne vrednosti Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika.
Na svečanoj misi koju je služio na Uskrs u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, predstavnika Vlade Srbije i hrišćanskih crkava, Hočevar je čestitao praznik svim hrišćanima, posebno "onima koji će iduće nedelje na istočni način slaviti isti praznik".
Uputivši vernicima Srpske pravoslavne crkve tradicionalni pozdrav "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse", nadbiskup je rekao da će vernici Rimokatoličke crkve ostati istrajni na putu preobraženja i da su na to posebno pozvani vernici Beogradske nadbiskupije čiji je život vezan za prestoni grad od njegovog oslobođenja 1456. godine.
Pošto je podsetio na istoriju koja sve hrišćane u Srbiji upućuje "na zajedništvo i suživot", nadbiskup Hočevar je rekao da Katoličku crkvu ne treba svoditi na samo jedan istorijski događaj, jer ona postoji više od 2000 godina.
"Danas najavljujemo da ćemo ići putem preobraženja, a ne fiksiranja za istoriju", kazao je Hočevar, preporučivši verncima da svoje misli usmere ka preobraženom Bogočoveku čiji praznik Uskrs preobražava čitav kosmos i čije prisustvo stavlja pred nas velike ciljeve i daje smisao našeg postojanja.
"Nisu svi savremenici Isusovi prepoznali ko je on i nisu mogli da prihvate istinu o Bogočoveku koji u sebi nosi neprolaznost", rekao je u prazničnoj homiliji nadbiskup beogradski, naglasivši da i danas postoji opasnost da kao ljudska bića ograničenih mogućnosti ne prepoznamo prave vrednosti i zaustavimo razvoj društva u kome živimo.
"Iako u sebi nosimo granice i nemogućnosti, Hrist je za nas probio sve granice i ušao u večnost", zaključio je Hočevar i dodao da sav odgoj i društveni i verski treba usmeriti ka savršenstvu i vrednostima koje nudi hrišćanka vera.
Vernici Beogradske nadbiskupije, čije je uskršnje slavlje počelo sinoć bdenjem u crkvi Krista Kralja, okupiće se i sutra, na uskršnji ponedeljak, u toj crkvi gde će misu služiti nadbiskup Hočevar.
Beogradski nadbiskup prethodno je poručio u uskršnjoj poslanici da predsetojeći praznik Uskrsa uvek pruža hrišćanima mogućnost novog susreta sa dubinom života i novim mogućnostima kakve je pre više od dva milenijuma Isus svojim uskrsnućem otkrio čovečanstvu.
Pravoslavne hrišćanske crkve, pa i one koje su prihvatile novi Gregorijanski kalendar, zajedno slave Vaskrs po istom prirodnom kalendaru, ali datum njihovog vaskršenjeg slavlja obavezno se određuje posle jevrejske Pashe, jer se smatra da se ne može slaviti istovremeno sa Jevrejima koji su odgovorni za smrt hrišćanskog Spasitelja.
Pravoslavne crkve ove godine Vaskrs slave nedelju dana kasnije, 19. aprila.
U svakom slučaju, u svim hrišćanskim kalendarima datum obeležavanja Uskrsa je pokretan, kao i svih praznika koji su za njega vezani.
Početak uskršnjeg slavlja je i kraj višenedeljnog uskršnjeg posta i vreme pričesti za vernike koji se u katoličkoj crkvi, na prazničnoj misi, pričešćuju hostijom.
Po zapadnoj hrišćanskoj dogmi, hostija je telo i krv Hristova dok se pravoslavnoj crkvi vernici pričešcuju hlebom u vinom iz jedne čaše, telom i krvlju Hristovom kako je to On ustanovio na veliki četvrtak, na Poslednjoj večeri pričestivši se sa svojim apostolima.
U hrišćanstvu se veruje da je Uskrs pobeda života nad smrću i da je Isus, čija se stradanja, smrt i uskrsnuće pominju na prazničnim službama, prvi koji je pobedio smrt i pokazao čovečanstvu vrednosti novog života i vere u Carstvo nebesko.
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković čestitali su Uskrs beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu i vernicima koji taj veliki hrišćanski praznik slave po Gregorijanskom kalendaru.
''Iskreno želim da u vremenu velikih iskušenja očuvamo vrednosti našeg društva i pronađemo put do trajne stabilnosti. Želim da praznične dane provedete u miru i radosti, u krugu svojih porodica, prijatelja i komšija '', poručio je predsednik Srbije u čestitki.
"U ime Vlade Srbije i u svoje ime, od srca Vam želim srećan ovaj najveći hrišćanski praznik sa željom da Vam u domove unese istinsku radost i veselje i da u svakom pojedincu probudi novu nadu i snagu", naveo je Cvetković u čestitki.
On je napomenuo da su praznični dani uvek prilika da se svi podsetimo onih trajnih duhovnih vrednosti koje će nas ojačati i pomoći nam da prevaziđemo teške trenutke koje nam svakodnevnica nameće.
"Negovanje duha solidarnosti, tolerancije i sloge učiniće boljom zajedničku budućnost svih građana naše zemlje", istakao je premijer.
Redakcija Monda čestita Uskrs svima koji ga danas slave. Kako je Uskrs obeležen u svetu pročitajte OVDE.
(agencije/MONDO)
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služio je svečanu misu u beogradskoj katedrali Svetog Antuna.
Hočevar je poručio da u ova krizna vremena moramo jedni drugima otvarati nove perspektive i mogućnosti preobraženja i u zajedništvu slediti večne vrednosti Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika.
Na svečanoj misi koju je služio na Uskrs u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, predstavnika Vlade Srbije i hrišćanskih crkava, Hočevar je čestitao praznik svim hrišćanima, posebno "onima koji će iduće nedelje na istočni način slaviti isti praznik".
Uputivši vernicima Srpske pravoslavne crkve tradicionalni pozdrav "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse", nadbiskup je rekao da će vernici Rimokatoličke crkve ostati istrajni na putu preobraženja i da su na to posebno pozvani vernici Beogradske nadbiskupije čiji je život vezan za prestoni grad od njegovog oslobođenja 1456. godine.
Pošto je podsetio na istoriju koja sve hrišćane u Srbiji upućuje "na zajedništvo i suživot", nadbiskup Hočevar je rekao da Katoličku crkvu ne treba svoditi na samo jedan istorijski događaj, jer ona postoji više od 2000 godina.
"Danas najavljujemo da ćemo ići putem preobraženja, a ne fiksiranja za istoriju", kazao je Hočevar, preporučivši verncima da svoje misli usmere ka preobraženom Bogočoveku čiji praznik Uskrs preobražava čitav kosmos i čije prisustvo stavlja pred nas velike ciljeve i daje smisao našeg postojanja.
"Nisu svi savremenici Isusovi prepoznali ko je on i nisu mogli da prihvate istinu o Bogočoveku koji u sebi nosi neprolaznost", rekao je u prazničnoj homiliji nadbiskup beogradski, naglasivši da i danas postoji opasnost da kao ljudska bića ograničenih mogućnosti ne prepoznamo prave vrednosti i zaustavimo razvoj društva u kome živimo.
"Iako u sebi nosimo granice i nemogućnosti, Hrist je za nas probio sve granice i ušao u večnost", zaključio je Hočevar i dodao da sav odgoj i društveni i verski treba usmeriti ka savršenstvu i vrednostima koje nudi hrišćanka vera.
Vernici Beogradske nadbiskupije, čije je uskršnje slavlje počelo sinoć bdenjem u crkvi Krista Kralja, okupiće se i sutra, na uskršnji ponedeljak, u toj crkvi gde će misu služiti nadbiskup Hočevar.
Beogradski nadbiskup prethodno je poručio u uskršnjoj poslanici da predsetojeći praznik Uskrsa uvek pruža hrišćanima mogućnost novog susreta sa dubinom života i novim mogućnostima kakve je pre više od dva milenijuma Isus svojim uskrsnućem otkrio čovečanstvu.
Pravoslavne hrišćanske crkve, pa i one koje su prihvatile novi Gregorijanski kalendar, zajedno slave Vaskrs po istom prirodnom kalendaru, ali datum njihovog vaskršenjeg slavlja obavezno se određuje posle jevrejske Pashe, jer se smatra da se ne može slaviti istovremeno sa Jevrejima koji su odgovorni za smrt hrišćanskog Spasitelja.
Pravoslavne crkve ove godine Vaskrs slave nedelju dana kasnije, 19. aprila.
U svakom slučaju, u svim hrišćanskim kalendarima datum obeležavanja Uskrsa je pokretan, kao i svih praznika koji su za njega vezani.
Početak uskršnjeg slavlja je i kraj višenedeljnog uskršnjeg posta i vreme pričesti za vernike koji se u katoličkoj crkvi, na prazničnoj misi, pričešćuju hostijom.
Po zapadnoj hrišćanskoj dogmi, hostija je telo i krv Hristova dok se pravoslavnoj crkvi vernici pričešcuju hlebom u vinom iz jedne čaše, telom i krvlju Hristovom kako je to On ustanovio na veliki četvrtak, na Poslednjoj večeri pričestivši se sa svojim apostolima.
U hrišćanstvu se veruje da je Uskrs pobeda života nad smrću i da je Isus, čija se stradanja, smrt i uskrsnuće pominju na prazničnim službama, prvi koji je pobedio smrt i pokazao čovečanstvu vrednosti novog života i vere u Carstvo nebesko.
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković čestitali su Uskrs beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu i vernicima koji taj veliki hrišćanski praznik slave po Gregorijanskom kalendaru.
''Iskreno želim da u vremenu velikih iskušenja očuvamo vrednosti našeg društva i pronađemo put do trajne stabilnosti. Želim da praznične dane provedete u miru i radosti, u krugu svojih porodica, prijatelja i komšija '', poručio je predsednik Srbije u čestitki.
"U ime Vlade Srbije i u svoje ime, od srca Vam želim srećan ovaj najveći hrišćanski praznik sa željom da Vam u domove unese istinsku radost i veselje i da u svakom pojedincu probudi novu nadu i snagu", naveo je Cvetković u čestitki.
On je napomenuo da su praznični dani uvek prilika da se svi podsetimo onih trajnih duhovnih vrednosti koje će nas ojačati i pomoći nam da prevaziđemo teške trenutke koje nam svakodnevnica nameće.
"Negovanje duha solidarnosti, tolerancije i sloge učiniće boljom zajedničku budućnost svih građana naše zemlje", istakao je premijer.
Redakcija Monda čestita Uskrs svima koji ga danas slave. Kako je Uskrs obeležen u svetu pročitajte OVDE.
(agencije/MONDO)
