Armiji koja ima 27.000 pripadnika ne treba 60.000 šlemova čiju su nabavku dogovorili akteri afere “Pancir”
Armiji koja ima 27.000 pripadnika ne treba 60.000 šlemova čiju su nabavku dogovorili akteri afere “Pancir”
Odbrambeni sistem Srbije bio bi ozbiljno ugrožen ako Viši trgovinski sud presudi da Ministarstvo odbrane mora da sprovede ugovor "težak” 176 miliona evra, potpisan sa Proizvodnjom "Mile Dragić” u vreme dok je ministar odbrane bio Prvoslav Davinić, a koji je zbog sudskog zapleta, koji još traje, u javnosti poznatiji kao “afera Pancir”.
Mile Dragić, vlasnik preduzeća iz Zrenjanina, u decembru je tužio Ministarstvo odbrane tražeći da Trgovinski sud u Beogradu presudom naloži sprovođenje spornog ugovora. Ovaj postupak je prekinut do okončanja navedenog postupka za ništavost ugovora, piše “Politika.”
Niko ne spori da je ugovor potpisan uz saglasnost saveta ministara tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora. U odluci Saveta ministara navedeno je da će se plaćanje obaviti iz sredstava prikupljenih prodajom nepokretne i pokretne imovine, što u ugovoru ne stoji. Ali, ono na čemu insistira Republičko javno pravobranilaštvo jesu sumnjive okolnosti koje su dovele do potpisivanja ugovora zbog čega se protiv Davinića i njegovih saradnika vodi postupak pred Okružnim sudom u Beogradu.
Tadašnji vojni vrh i Dragić dogovorili su nabavku ogromne količine opreme za 2006. i 2007. godinu i to dva puta po 30.000 šlemova i dva puta 27.000 balističkih (pancirnih) prsluka (zbog čega je afera koja je kasnije usledila i nazvana „pancir”), kao i izvesne količine druge opreme. To je bilo daleko više od potreba tadašnje Vojske SCG koja je, naspram ovog posla vrednog 176 miliona evra, samo godinu dana ranije, dakle 2005. godine, izdvojila „svega” 15 miliona evra za ukupno opremanje.
Šlemovi su trajna roba, nekadašnja Vojska Jugoslavije i ranije ih je nabavljala od Proizvodnje “Mile Dragić”, a u skladištima ima ih još i iz vremena JNA. U svakom slučaju – ne kupuju se svake godine za svakog vojnika. Poređenja radi, Vojska Srbije danas ima oko 19.000 starešina i profesionalnih vojnika i oko 8.000 vojnika na odsluženju vojnog roka, ukupno oko 27.000 ljudi, pri čemu nisu svi u borbenim jedinicama pa da im je neophodan šlem.
Osim sumnjive količine i razlikama u ulaganjima u vojsku u dve uzastopne godine (nabavke su sa 15 miliona evra u 2005. skočile na ugovorenih, a nigde u budžetu predviđenih 176 miliona evra za 2006. i 2007. godinu), pada u oči da tako vredan ugovor nisu potpisali ni ministar, ni načelnik nadležne uprave, već nižerangirani službenik, pa bi se moglo reći da je to urađeno „po naređenju”, ako se zna u kojoj meri se u vojsci poštuje hijerarhija. Nekako, takav važan posao se “zadesio” u sezoni letnjih godišnjih odmora. Ali, sve te činjenice utvrdiće sud.
U Ministarstvu odbrane su uvereni da će Viši trgovinski sud uvažiti ove i druge argumente koji su predočeni. Uprkos tome, njihov odnos prema Proizvodnji “Mile Dragić” i dalje je profesionalan i u skladu sa zakonom – ova firma je je bez obzira na aferu “Pancir” uspela da pobedi na nekim manjim tenderima Ministarstva odbrane, odnosno da vojsci proda manje količine razne opreme.
(MONDO)
Odbrambeni sistem Srbije bio bi ozbiljno ugrožen ako Viši trgovinski sud presudi da Ministarstvo odbrane mora da sprovede ugovor "težak” 176 miliona evra, potpisan sa Proizvodnjom "Mile Dragić” u vreme dok je ministar odbrane bio Prvoslav Davinić, a koji je zbog sudskog zapleta, koji još traje, u javnosti poznatiji kao “afera Pancir”.
Mile Dragić, vlasnik preduzeća iz Zrenjanina, u decembru je tužio Ministarstvo odbrane tražeći da Trgovinski sud u Beogradu presudom naloži sprovođenje spornog ugovora. Ovaj postupak je prekinut do okončanja navedenog postupka za ništavost ugovora, piše “Politika.”
Niko ne spori da je ugovor potpisan uz saglasnost saveta ministara tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora. U odluci Saveta ministara navedeno je da će se plaćanje obaviti iz sredstava prikupljenih prodajom nepokretne i pokretne imovine, što u ugovoru ne stoji. Ali, ono na čemu insistira Republičko javno pravobranilaštvo jesu sumnjive okolnosti koje su dovele do potpisivanja ugovora zbog čega se protiv Davinića i njegovih saradnika vodi postupak pred Okružnim sudom u Beogradu.
Tadašnji vojni vrh i Dragić dogovorili su nabavku ogromne količine opreme za 2006. i 2007. godinu i to dva puta po 30.000 šlemova i dva puta 27.000 balističkih (pancirnih) prsluka (zbog čega je afera koja je kasnije usledila i nazvana „pancir”), kao i izvesne količine druge opreme. To je bilo daleko više od potreba tadašnje Vojske SCG koja je, naspram ovog posla vrednog 176 miliona evra, samo godinu dana ranije, dakle 2005. godine, izdvojila „svega” 15 miliona evra za ukupno opremanje.
Šlemovi su trajna roba, nekadašnja Vojska Jugoslavije i ranije ih je nabavljala od Proizvodnje “Mile Dragić”, a u skladištima ima ih još i iz vremena JNA. U svakom slučaju – ne kupuju se svake godine za svakog vojnika. Poređenja radi, Vojska Srbije danas ima oko 19.000 starešina i profesionalnih vojnika i oko 8.000 vojnika na odsluženju vojnog roka, ukupno oko 27.000 ljudi, pri čemu nisu svi u borbenim jedinicama pa da im je neophodan šlem.
Osim sumnjive količine i razlikama u ulaganjima u vojsku u dve uzastopne godine (nabavke su sa 15 miliona evra u 2005. skočile na ugovorenih, a nigde u budžetu predviđenih 176 miliona evra za 2006. i 2007. godinu), pada u oči da tako vredan ugovor nisu potpisali ni ministar, ni načelnik nadležne uprave, već nižerangirani službenik, pa bi se moglo reći da je to urađeno „po naređenju”, ako se zna u kojoj meri se u vojsci poštuje hijerarhija. Nekako, takav važan posao se “zadesio” u sezoni letnjih godišnjih odmora. Ali, sve te činjenice utvrdiće sud.
U Ministarstvu odbrane su uvereni da će Viši trgovinski sud uvažiti ove i druge argumente koji su predočeni. Uprkos tome, njihov odnos prema Proizvodnji “Mile Dragić” i dalje je profesionalan i u skladu sa zakonom – ova firma je je bez obzira na aferu “Pancir” uspela da pobedi na nekim manjim tenderima Ministarstva odbrane, odnosno da vojsci proda manje količine razne opreme.
(MONDO)
