Vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović izjavio je da je kaznena politika u Srbiji "krajnje neefikasna i neadekvatna". S tim se ne slažu predstavnici sudstva
Vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović izjavio je da je kaznena politika u Srbiji "krajnje neefikasna i neadekvatna". S tim se ne slažu predstavnici sudstva
Radovanović je predstavljajući stanje kaznene politike u Srbiji rekao da su razlozi za to dužina trajanja sudskih postupaka, prekomerno korišcenje olakašavajućih okolnosti optuženih i značajno ublažavanje kazni koje su ispod zakonskog minimuma.
On je istakao da je broj optuženih protiv kojih nije doneta prvostepena presuda 2008. godine porastao za 5.000 u odnosu na 2006. godinu, a da je u istom periodu izrečeno sedam osuđujućih presuda što, kako je ocenio, zabrinjava.
Prema Radovanovićevim rečima, u slučajevima silovanja 30 odsto izrečenih kazni je ispod zakonskog minimuma, a 40 na samoj granici.
Za krivično delo ubistvo za koje je zaprećena kazna od pet do 15 godina u 63 odsto slučajeva kazna je ispod zakonskog minimuma, a za teško ubistvo minimalna kazna izrečena je u 76,5 odsto slučajeva.
On je naveo i podatak da se za primanje mita u 67 odsto slučajeva izriče kazna od šest meseci što je, kako je istakao, ispod zakonskog minimuma, dok je za posedovanje ili preprodaju droge 49 odsto izrečenih kazni minimalno.
"Takva kaznena politika ne može da bude u funkciji prevencije i sankcije niti efikasna u borbi protiv različitih oblika kriminala", ocenio je Radovanović.
On je dodao da tužilaštvo povećava broj uloženih žalbi kao instrumenta pomoću kog utiče na kaznenu politiku, ali se one u 50 odsto slučajeva u drugostepenom postupku odbijaju.
"Vrlo je interesantno da se u stanju drušvene krize i u momentu kada treba da se sprovede reorganizacija sudstva, opet poteže pitanje kaznene politike", rekla je Boljević agenciji Beta.
Podsetivši da Ustavni sud Srbije treba da oceni ustavnost odredbi o reizboru sudija, Boljević je dodala da rasprava o kaznenoj politici treba da bude pokrenuta u stručnim krugovima, a ne da se vodi "u bulevarskom maniru".
Boljević je navela da nije napravljena ozbiljna analiza koja bi mogla da potvrdi tezu da sudije u većini slučajeva izriču minimalne kazne i precizirala da bi to trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije.
Prema njenim rečima, podaci o izrečenim kaznama u sudskim postupcima koji se iznose u javnost nisu tačni i nije jasan njihov izvor, niti metodologija kojom su prikupljeni.
"Svakom ko radi u sudu jasno je da je netačan podatak da je u više od 70 odsto slučajeva trgovine drogom izrečena uslovna kazna", rekla je Boljević navodeći da je takva sankcija moguća jedino za posedovanje droge.
Dodala je da se po zakonu, za trgovinu drogom ne može izreći uslovna i novčana kazna i da se može postaviti pitanje zašto se tužilaštvo nije žalilo, ako je tačno da su počinioci u više od 70 odsto slučajeva kažnjeni uslovno.
Ona se složila da su rasponi kazni za pojedina krivična dela veliki i da bi trebalo da budu razmotreni, ali je napomenula da ne bi smeli da budu ni suviše mali, jer nisu iste ni okolnosti u kojima su počinjena.
(agencije/MONDO)
Radovanović je predstavljajući stanje kaznene politike u Srbiji rekao da su razlozi za to dužina trajanja sudskih postupaka, prekomerno korišcenje olakašavajućih okolnosti optuženih i značajno ublažavanje kazni koje su ispod zakonskog minimuma.
On je istakao da je broj optuženih protiv kojih nije doneta prvostepena presuda 2008. godine porastao za 5.000 u odnosu na 2006. godinu, a da je u istom periodu izrečeno sedam osuđujućih presuda što, kako je ocenio, zabrinjava.
Prema Radovanovićevim rečima, u slučajevima silovanja 30 odsto izrečenih kazni je ispod zakonskog minimuma, a 40 na samoj granici.
Za krivično delo ubistvo za koje je zaprećena kazna od pet do 15 godina u 63 odsto slučajeva kazna je ispod zakonskog minimuma, a za teško ubistvo minimalna kazna izrečena je u 76,5 odsto slučajeva.
On je naveo i podatak da se za primanje mita u 67 odsto slučajeva izriče kazna od šest meseci što je, kako je istakao, ispod zakonskog minimuma, dok je za posedovanje ili preprodaju droge 49 odsto izrečenih kazni minimalno.
"Takva kaznena politika ne može da bude u funkciji prevencije i sankcije niti efikasna u borbi protiv različitih oblika kriminala", ocenio je Radovanović.
On je dodao da tužilaštvo povećava broj uloženih žalbi kao instrumenta pomoću kog utiče na kaznenu politiku, ali se one u 50 odsto slučajeva u drugostepenom postupku odbijaju.
Sudije: Nije tačno
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević odbacila je navode da je kaznena politika pravosuđa blaga i neadekvatna i ocenila da je cilj tih kritika sprovođenje opšteg reizbora sudija koji je osporen pred Ustavnim sudom Srbije."Vrlo je interesantno da se u stanju drušvene krize i u momentu kada treba da se sprovede reorganizacija sudstva, opet poteže pitanje kaznene politike", rekla je Boljević agenciji Beta.
Podsetivši da Ustavni sud Srbije treba da oceni ustavnost odredbi o reizboru sudija, Boljević je dodala da rasprava o kaznenoj politici treba da bude pokrenuta u stručnim krugovima, a ne da se vodi "u bulevarskom maniru".
Boljević je navela da nije napravljena ozbiljna analiza koja bi mogla da potvrdi tezu da sudije u većini slučajeva izriču minimalne kazne i precizirala da bi to trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije.
Prema njenim rečima, podaci o izrečenim kaznama u sudskim postupcima koji se iznose u javnost nisu tačni i nije jasan njihov izvor, niti metodologija kojom su prikupljeni.
"Svakom ko radi u sudu jasno je da je netačan podatak da je u više od 70 odsto slučajeva trgovine drogom izrečena uslovna kazna", rekla je Boljević navodeći da je takva sankcija moguća jedino za posedovanje droge.
Dodala je da se po zakonu, za trgovinu drogom ne može izreći uslovna i novčana kazna i da se može postaviti pitanje zašto se tužilaštvo nije žalilo, ako je tačno da su počinioci u više od 70 odsto slučajeva kažnjeni uslovno.
Ona se složila da su rasponi kazni za pojedina krivična dela veliki i da bi trebalo da budu razmotreni, ali je napomenula da ne bi smeli da budu ni suviše mali, jer nisu iste ni okolnosti u kojima su počinjena.
(agencije/MONDO)
