Na današnji dan se navršava tačno 20 godina od kako je naš čuveni i proslavljeni alpinista, Dragan Jaćimović, uspeo da se popne na Mont Everest, na 8.848 metara iznad nivoa mora.
Dragan je prvi čovek iz Srbije koji se popeo na krov sveta i time dokazao da je san moguće ostvariti uz istrajnost i veliki fizički i umni rad.
Kada je Dragan počeo da planinari nije ni pomišljao na Mont Everest, ali, kada je u aprilu 1996. prvi put otišao u Himalaje ovaj vrh je kod njega izazvao veliko divljenje i verovatno se tu stvorila podsvesna želja da će jednoga dana pokušati da ga popne.
Sve je nekako išlo postepeno, iz godine u godinu. Tek kada je popeo prvi vrh koji je viši od 8.000 metara pomislio je da bi možda mogao da proba da se popne i Everest.
Pripreme su trajale oko četiri godine, i podrazumevale su kondicione pripreme, kao i iskustvo koje je sticao u Himalajima i drugim planinama širom sveta. Četiri godina pripreme za ekspediciju koja je trajala oko dva meseca.
Aklimatizacija je nekih tridesetak dana, a onda je trebalo sačekati povoljnu vremensku prognozu. Na kraju je krenuo i trebalo mu je pet dana da od baznog kampa dođe do vrha.
Prva pomisao koja ga je dočekala na vrhu bila je: Hvala Bogu, nema više!
Penjao se bez boce sa kiseonikom, pri čemu je svaki korak bila jedna velika pobeda. Doživeo je iskustvo koje mu je pomoglo da shvati ko je i još više učvrsti odluku kuda dalje.
Danas, 20 godina nakon uspona, Dragan zna da je važnije podsticati druge da se ostvare nego postići neki veliki podvig sam.
Kada je reč o savetu svima onima koji bi želeli da se popnu na Everest, Dragan Jaćimović kaže:
„Vi vredite mnogo više nego što mislite! Odaberite neki cilj koji je visoko, daleko iznad vaših trenutnih mogućnosti… I krenite na put. Kada naiđete na prepreku nemojte da je zaobilazite. Suočite se sa problemom i prođite kroz njega. Ako na tom putu padnete, ustanite odmah i nastavite dalje.Jednog dana stići ćete do svog Everesta. Svako ima svoj Everest, samo ne sme svako da krene ka njemu. Ne slušajte one koji vam samo prenose njihove strahove, već slušajte one koji vas podstiču i podržavaju. Ako na tom putu i popnete Everest, Bože moj, desilo se. To je samo jedna tačka na vašem putu koja vam je donela novo samopouzdanje. Povremeno se okrenite nazad i pogledajte ko ste bili kada ste krenuli na put, a ko ste danas. Budite zahvalni zbog pređenog puta i stečeno iskustvo prenostite drugima jer čovek raste samo ako daje, sve ostalo je prazna priča i trčanje u krug.“
