Pravoslavne hrišćanske crkve i pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos. Sutra čitanje Vaskršnje poslanice.
Pravoslavne hrišćanske crkve i pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Srtradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje pravoslavne crkve ujedinjene ove godine obeležavaju u nedelju, 19. aprila.
U crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.
Prema predanju zapisanom u Jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
Večernjim bogosluženjima na Veliki Petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.
Mitropolit će poruku pravoslavnim vernicima povodom praznika Vaskrsa pročitati kao zamenik patrijarha Pavla i po njegovom blagoslovu.
Poslanica će na Vaskrs biti pročitana u svim hramovima SPC u zemlji i rasejanju i biće emitovana na elektronskim medijima i objavljena u sredstvima javnog informisanja uoči vaskršnje nedelje.
Mitropolit Amfilohije služiće, na Veliku subotu, liturgiju svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi a prvu vaskršnju liturgiju, istog dana u ponoć, u hramu Svetog Save na Vračaru
Vikarni episkop patrijarha Pavla, Atanasije Hvostanski, služiće na Vaskrs, jutarnju arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka.
Drugi dan Vaskrsa, u ponedeljak, vladika Atanasije služiće liturgiju u malom hramu Svetog Save na Vračaru, a trećeg dana Vaskrsa, u utorak, u manastiru Vavedenje na Senjaku.
(Tanjug/MONDO)
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Srtradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje pravoslavne crkve ujedinjene ove godine obeležavaju u nedelju, 19. aprila.
U crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.
Prema predanju zapisanom u Jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
Večernjim bogosluženjima na Veliki Petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.
Sutra čitanje Vaskršnje poslanice
Tradicionalnu Vaskršnju poslanicu patrijarha Pavla i arhijereja Srpske pravoslavne crkve pročitaće u suobtu u dvoru Srpske patrijaršije mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.Mitropolit će poruku pravoslavnim vernicima povodom praznika Vaskrsa pročitati kao zamenik patrijarha Pavla i po njegovom blagoslovu.
Poslanica će na Vaskrs biti pročitana u svim hramovima SPC u zemlji i rasejanju i biće emitovana na elektronskim medijima i objavljena u sredstvima javnog informisanja uoči vaskršnje nedelje.
Mitropolit Amfilohije služiće, na Veliku subotu, liturgiju svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi a prvu vaskršnju liturgiju, istog dana u ponoć, u hramu Svetog Save na Vračaru
Vikarni episkop patrijarha Pavla, Atanasije Hvostanski, služiće na Vaskrs, jutarnju arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka.
Drugi dan Vaskrsa, u ponedeljak, vladika Atanasije služiće liturgiju u malom hramu Svetog Save na Vračaru, a trećeg dana Vaskrsa, u utorak, u manastiru Vavedenje na Senjaku.
(Tanjug/MONDO)
