GOTOVA NASTAVA: Roditelji i deca u glas “Samo da ne bude drugog talasa!”

Autor: Jelena Stokić

Većine, zato što za neke ipak nije sve završeno. Školska godina formalno se završava sredinom juna, a za to vreme učenici koji nisu zadovojjni ocenama ili oni za koje nastavnici smatraju da "treba još da se pokažu" moraće ipak do svojih učionica.

Ministar prosvete Mladen Šarčević ranije je istakao da će od 1. juna u školu dolaziti samo oni koji žele da poprave ocene ili deca koju će nastavnici pozivati ako procene da dodatno treba proveriti njihovo znanje.

Veće obaveze u školi imaće samo učenici osmog razreda koje čeka proba male mature i pripremna nastava za završni ispit.

"Učenici od prvog do četvrtog razreda ne moraju da dolaze u školu u junu, jer učitelji uglavnom znaju šta da im zaključe. Starija deca, od 5. do 7. razreda, koristiće drugu i treću nedelju juna kako bi završila obaveze oko ocena", rekao je ministar

Ocene su zaključivane na osnovu formativnog ocenjivanja odnosno portfolia, domaćih radova, prezentacija, i sveukupnog angažovanja, a računale su se i one iz prvog polugodišta.

"NE PONOVILO SE!"

Majka učenice Trgovačke škole iz Beograda S.S. kaže da je njeno dete imalo zaista puno obaveza, da joj nije bilo lako jer se previše očekivalo.

”Prva je godina, a morala je da se bavi bukvalno istraživanjem jer je recimo iz jendog predmeta imala da objasni uticaj pandemije na ekonomiju. Priznaćete da to nije za dete koje je tek izašlo iz osnovne škole. Bilo je još sličnih zahteva i moram reći da se namučila, a i mi sa njom" , iskrena je ova majka.

Osnovcima je bilo nešto lakše, ali njihovim roditeljima, pa još ukoliko su radili sve vreme tokom vanrednog stanja, bilo je prilično stresno i naporno.

"Bilo je lepo...ne ponovilo se! Prvih nedelja deci je bila zanimljiva online nastava, a onda su počeli da se žale da su većinu gradiva već radili u školi, pa da im je prebrzo, pa presporo... "Vratite nam Biljanu", vikali su kada su im promenili omiljenu online učiteljicu”, priča svoje iskustvo za MONDO D.P. majka desetogodišnjih blizanaca.

Dodatno opterećenje predstavljalo je to što je, kaže, radila od kuće, a suprug redovno odlazio na posao.

"Popodne su stizali domaći zadaci pa je svaki njihov i moj dan trajao u nedogled.Pošto sam radila od kuće, nekada je baš bilo teško uklopiti da budem majka, domaćica i učiteljica...Muž je radio i tokom vandrednog stanja, pa se svalilo sve na mene. Dođe mi da kao one Nemice tražim nadoknadu za sto poslova koje sam paralelno obavljala. Stalno sam se pitala odakle tim učiteljima živci kad ja svoje dvoje dece ne mogu da obuzdam", kaže kroz osmeh naša sagovornica i prepričava neke od situacija:

"Pozajmi mi crvenu bojicu!"

"Ne dam"

"Daj mi šestar"

"A gde je tvoj?"

"Šta bi pre - da dobiješ milijardu evra ili da ti neko pokloni slatkiše da imaš za ceo život?"

Usred rada stalno su stizali ovakvi i slični dijalozi, kaže naša sagovornica, a ona je odbrojavala dane do kraja škole.

Od pomisli o drugom talasu korone se ježi.

"Željno iščekujem dosadni septembar, buđenje u šest i jutarnje ludilo dok se na brzinu peru zubi, teškom mukom nazuvaju čarape, gricne nešto s nogu... Živeli oni trenuci kada ih odvedem u školu i imam pola sata pre posla da se sastavim sama sa sobom. Živela sloboda”, iskreno kaže D.P.

Njeno mišljenje deli i S.K. majka devojčice koja završava treći razred.

"Nastava je bila značajna, ali naporna, Zahtevala je da roditelji budu dosta uključeni. Naša ćerka je odlična učenica, pa nismo toliko morali da radimo sa njom. Mada ima gradiva koje nije baš najbolje savladala tako da ćemo i tokom leta morati da se pozabavimo time kako bi utvrdila naučeno", kaže S.K.

U početku je navodi detetu bilo dosadnjikavo jer su radili gradivo koje su oni u školi već prošli.

"Morali smo da je motivišemo da obnovi, a čula se povremeno i sa drugaricama iz škole, pa je radila zadatke u društvu, preko vibera. Ono što voli je išlo, ali ono što manje voli… hm , morali smo stalno da je podsećamo" , priča majka S.K. koja je i sama razredni starešina u jednoj od beogradskih škola.

To je bio, kaže dodatni pritisak. "Trebalo je uskladiti sve pobaveze na poslu i pomoći njoj, a i suprug je radio sve vreme. Iskreno, jedva smo dočekali kraj nastave."

Onim roditeljima koji nisu radili prethodna dva meseca bilo je lakše.

"Nama je u početku bilo super, ali kada smo počeli da radimo postalo je baš naporno, pogotovu što je naše dete, a kako sam čula i većina, na raspustu već odavno. Nije to isto kao kada si u učionici i kada sediš u kući okružen telefonima, igračakama, roditelji su tu, pa još ko ima braću i sestre…", kaže majka učenika drugog razreda i dodaje:

"I sin i ja se nadamo da će od septembra sve da bude normalno. On želi "da ide u pravu školu", da se druži na odmorima sa drugarima. Sve mu to nedostaje."