Hrišćanski vernici danas slave Uskrs, najsvečaniji praznik pravoslavne hrišćanske crkve.
Hrišćanski vernici danas slave Uskrs, najsvečaniji praznik pravoslavne hrišćanske crkve.
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Uskrs je najvažniji praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom - gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.
Za Uskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega rađa život.
Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Praznik Vaskrsenja koji sve vaseljenske pravoslavne crkve obeležavaju istovremeno poštujući pravila i učenje drevne hrišćanske dogme biće obeležen i u hramovima Srpske pravoslavne crkve (SPC) prvom ponoćnom vaskršnjom liturgijom i jutarnjim liturgijama na dan praznika nad praznicima.
Ponoćnu arhijerejsku liturgiju, kojom se oglašava početak Vaskrsa, služiće u hramu Svetog Save na Vračaru mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije koji kao najstariji član Sinoda po rukopoloženju zamenjuje poglavara SPC patrijarha Pavla.
Episkop hvostanski Atanasije, vikar patrijarha Pavla, služiće svetu arhijerejsku liturgiju u beogradskoj crkvi Svetog Marka, a na svim prazničnim bogosluženjima biće pročitana tradicionalna praznična poruka poglavara i svih arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Poglavar SPC Pavle ocenio je u Uskršnjoj poslanici da je naše doba suočeno sa materijalnom krizom, ali da je još prisutnija kriza morala i karaktera.
(agencije/MONDO)
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Uskrs je najvažniji praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom - gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.
Za Uskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega rađa život.
Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Praznik Vaskrsenja koji sve vaseljenske pravoslavne crkve obeležavaju istovremeno poštujući pravila i učenje drevne hrišćanske dogme biće obeležen i u hramovima Srpske pravoslavne crkve (SPC) prvom ponoćnom vaskršnjom liturgijom i jutarnjim liturgijama na dan praznika nad praznicima.
Ponoćnu arhijerejsku liturgiju, kojom se oglašava početak Vaskrsa, služiće u hramu Svetog Save na Vračaru mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije koji kao najstariji član Sinoda po rukopoloženju zamenjuje poglavara SPC patrijarha Pavla.
Episkop hvostanski Atanasije, vikar patrijarha Pavla, služiće svetu arhijerejsku liturgiju u beogradskoj crkvi Svetog Marka, a na svim prazničnim bogosluženjima biće pročitana tradicionalna praznična poruka poglavara i svih arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Poglavar SPC Pavle ocenio je u Uskršnjoj poslanici da je naše doba suočeno sa materijalnom krizom, ali da je još prisutnija kriza morala i karaktera.
(agencije/MONDO)
