Stranci koji iznajmljuju vile na Dedinju za tri-četiri hiljade evra mesečno nezadovoljni su bahatim odnosom beogradskih rentijera, piše Politika.
Stranci koji iznajmljuju vile na Dedinju za tri-četiri hiljade evra mesečno nezadovoljni su bahatim odnosom beogradskih rentijera, piše Politika.
Zbog nekorektnog ponašanja beogradskih gazdarica i rentijera, podstanari u dedinjskim vilama počeli su da se žale. Čak su i druženja u diplomatskom klubu postala mesto gde se sve češće govori o lošim iskustvima sa vlasnicima vila.
“Problem je što u vili imamo manje prava nego stanovnici takozvanog kartonskog naselja. Gazda je, doduše, pokazao izuzetnu ljubav prema našem novcu, ali smo u svemu tome mi bili suvišni”, rekao je za Politiku neimenovani evropski diplomata.
Iz razgovora sa “sapatnicima” iz drugih zemalja i članovima diplomatskog kora, ovaj nezadovoljni privremeni žitelj Dedinja je saznao da mnogi imaju slične probleme.
Tako je u jednoj kući, koja je stavljena na “crnu listu”
napravljenu u ambasadi, grejanje urađeno tako da stranac plaća cisternu nafte i za svoje i za gazdine vruće radijatore.
Zašto uprkos ovim neprijatnostima stranci na privremenom radu u Beogradu, ipak, jure na Dedinje, Senjak, Voždovac, u krajeve grada u kojima su kuće sa uređenim baštama, bazenčićem, kada ima lepih salonskih stanova i u centru?
“To je najlakši način da se reši pitanje bezbednosti, mada moram da podsetim da su sve škole, internacionalne kako ih zovu, koje pohađaju naša deca, smeštene na Dedinju. Znate kakvo bi to bilo gubljenje vremena da se mališani voze po celom gradu pre i posle nastave“, objašnjava sagovornik Politike.
“Kao strani državljanin, ne bi trebalo da brinem što je Srbija toliko bogata zemlja koja oprašta porez najbogatijima, ali moraću da vam pomenem i neke brojke. Kirija za kuću koja je nešto lošije uređena iznosi 2.500 evra, i to je naš slučaj trenutno, pri tom gazda ne plaća nikakav porez”, rekao je on.
(FoNet)
Zbog nekorektnog ponašanja beogradskih gazdarica i rentijera, podstanari u dedinjskim vilama počeli su da se žale. Čak su i druženja u diplomatskom klubu postala mesto gde se sve češće govori o lošim iskustvima sa vlasnicima vila.
“Problem je što u vili imamo manje prava nego stanovnici takozvanog kartonskog naselja. Gazda je, doduše, pokazao izuzetnu ljubav prema našem novcu, ali smo u svemu tome mi bili suvišni”, rekao je za Politiku neimenovani evropski diplomata.
Iz razgovora sa “sapatnicima” iz drugih zemalja i članovima diplomatskog kora, ovaj nezadovoljni privremeni žitelj Dedinja je saznao da mnogi imaju slične probleme.
Tako je u jednoj kući, koja je stavljena na “crnu listu”
napravljenu u ambasadi, grejanje urađeno tako da stranac plaća cisternu nafte i za svoje i za gazdine vruće radijatore.
Zašto uprkos ovim neprijatnostima stranci na privremenom radu u Beogradu, ipak, jure na Dedinje, Senjak, Voždovac, u krajeve grada u kojima su kuće sa uređenim baštama, bazenčićem, kada ima lepih salonskih stanova i u centru?
“To je najlakši način da se reši pitanje bezbednosti, mada moram da podsetim da su sve škole, internacionalne kako ih zovu, koje pohađaju naša deca, smeštene na Dedinju. Znate kakvo bi to bilo gubljenje vremena da se mališani voze po celom gradu pre i posle nastave“, objašnjava sagovornik Politike.
“Kao strani državljanin, ne bi trebalo da brinem što je Srbija toliko bogata zemlja koja oprašta porez najbogatijima, ali moraću da vam pomenem i neke brojke. Kirija za kuću koja je nešto lošije uređena iznosi 2.500 evra, i to je naš slučaj trenutno, pri tom gazda ne plaća nikakav porez”, rekao je on.
(FoNet)
