Buvljacima u Beogradu polako se bliži kraj. Poseta i promet sve su manji, pa se prodavci žale da su im pazari manji i 70 odsto nego ranije. U otvorenom tržnom centru "Novi Beograd" ove godine zakupljeno je tek 45 odsto tezgi, a mnogi najavljuju da će uskoro sami staviti katance
Buvljacima u Beogradu polako se bliži kraj. Poseta i promet sve su manji, pa se prodavci žale da su im pazari manji i 70 odsto nego ranije. U otvorenom tržnom centru "Novi Beograd" ove godine zakupljeno je tek 45 odsto tezgi, a mnogi najavljuju da će uskoro sami staviti katance.
Ekonomska kriza i otvaranje velikih tržnih centara uskoro bi mogli da označe kraj tržišne utakmice iz koje će pijačna prodaja izaći kao - gubitnik, pišu "Novosti".
Većinu metalnih tezgi na novobeogradskom buvljaku prekriva sloj prašine i pokoji golub. Grobna tišina danas vlada mestom na kome je nekada u graji kupaca cvetao posao malih trgovinskih radnji - glavnih snabdevača najvećeg dela stanovništva. Samo od 2005. godine do sada, broj zakupaca tezgi smanjio se za 35 odsto - dažbine su velike, treba platiti zakup pijačnoj upravi, a posla je sve manje.
Popunjene su sve tezge samo u prvih deset redova. Petak je oko podneva. Oko 300 potencijalnih kupaca, uglavnom, šeta pijacom. U prolazu između dve kolone čeličnih štandova, prodavačica garderobe uvezene iz Turske Ljubica Simonović baca kockice za jamb na kartonsku kutiju za kojom sede dvojica njenih kolega.
"Vikendom još neko i prođe, ali radnim danima je pusto", priča dok sabira rezultat u igri. - Nemaju ljudi pare, kad ih vidiš da šetaju bez kesa u rukama, znaš kakvo je vreme došlo. Poslednjih godina, samo u krugu od kilometar odavde otvorilo se bar pet velikih tržnih centara. Lakše je narodu da tamo plati "praznom" karticom, pa da otplaćuje dug u ratama. Ako ovde budu hteli da zidaju nešto, neće morati da nas raseljavaju. Dobrovoljno ćemo otići, samo ne znam gde.
Novobeogradski buvljak otvoren je 1994. godine da bi se prodaja robe sa kutija na gradskim trotoarima donekle regulisala. U "srećnim" danima, svih 1.712 tezgi bilo je gotovo dupke puno. Priča Ljubica kako je nekada od posla izdržavala muža i dvoje dece. Sada, ipak, iz meseca u mesec njena radnja ulazi u gubitke.
"Nekada za ceo dan ne prodam ništa. Budem srećna ako mi promet iznosi trećinu od onoga što je nekad bio. Komšija do mene, prodaje šrafove i eksere. Često nema ni 1.000 dinara pazara, a to mu nije dovoljno ni za osnovne namete".
Prema mišljenju stručnjaka, ovakva mesta za trgovinu ne predstavljaju budućnost poslovanja. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Stipe Lovreta, jedan od autora studije o strategiji razvoja trgovine u Beogradu, smatra da su buvljaci deo ranijih perioda blokade i zatvorenog tržišta.
"Perspektiva trgovine u Srbiji nije u ovakvom poslovanju, već u modernim trgovačkim mrežama kao u Evropi", kaže Lovreta. "Mi smo krenuli dobro sa izgradnjom tržišta i razvojem, pa nas je zadesila kriza, u kojoj propadaju najslabiji. U trenucima kada se sužava siva ekonomija, teško je nabavljati takvu vrstu robe što ugrožava opstanak ovakvih trgovina. S druge strane, cene u velikim diskontima nisu visoke. Gašenje buvljaka nije iznenađujuće, jer se mali trgovci inače teško održavaju, a pogotovo u trenucima krize".
Lošije poslovanje oseća se kod prodavaca kineske robe. Iako se broj zauzetih lokala u starom i novom delu tržnog centra u Bloku 70 na Novom Beogradu ne smanjuje drastično kao na buvljaku, poseta nije mnogo veća.
"Kriza je došla i kod nas, ljudi manje kupuju robu, pa su neki od kineskih vlasnika počeli da se vraćaju u domovinu", priča jedna od prodavačica u ovom centru. "Drugi su, pak, ranije zakupili lokale u gradu, pa pokušavaju da razviju posao na drugom mestu".
Ovaj centar, koji su Kinezi počeli da "nastanjuju" 1996. godine, doživeo je i proširenje u 2007. godini. U starom delu nalazi se oko 360 lokala, a natpisi "za izdavanje" nalepljeni na izloge nisu više retkost. Investitori su, možda, ishitreno krenuli u razvoj ovog centra, pa je 2007. godine sa radom počeo i novi deo u kome su danas, doduše, gotovo svi lokali zauzeti.
Profesor Lovreta objašnjava da je pad prometa usledio objedinjavanjem celokupne ponude u jednom šoping objektu. Prvi veleprodajni centar kineske robe "CTC" otvoren je prošlog decembra u Zemunu, nedaleko od sedišta kompanije "Ikarbus". Na površini od 50.000 metara kvadratnih, objedinjen je gotovo celokupan asortiman robe sa Dalekog istoka, pa kupci iz cele Srbije ovde mogu da se snabdevaju po povoljnijim cenama.
(MONDO)
Ekonomska kriza i otvaranje velikih tržnih centara uskoro bi mogli da označe kraj tržišne utakmice iz koje će pijačna prodaja izaći kao - gubitnik, pišu "Novosti".
Većinu metalnih tezgi na novobeogradskom buvljaku prekriva sloj prašine i pokoji golub. Grobna tišina danas vlada mestom na kome je nekada u graji kupaca cvetao posao malih trgovinskih radnji - glavnih snabdevača najvećeg dela stanovništva. Samo od 2005. godine do sada, broj zakupaca tezgi smanjio se za 35 odsto - dažbine su velike, treba platiti zakup pijačnoj upravi, a posla je sve manje.
Popunjene su sve tezge samo u prvih deset redova. Petak je oko podneva. Oko 300 potencijalnih kupaca, uglavnom, šeta pijacom. U prolazu između dve kolone čeličnih štandova, prodavačica garderobe uvezene iz Turske Ljubica Simonović baca kockice za jamb na kartonsku kutiju za kojom sede dvojica njenih kolega.
"Vikendom još neko i prođe, ali radnim danima je pusto", priča dok sabira rezultat u igri. - Nemaju ljudi pare, kad ih vidiš da šetaju bez kesa u rukama, znaš kakvo je vreme došlo. Poslednjih godina, samo u krugu od kilometar odavde otvorilo se bar pet velikih tržnih centara. Lakše je narodu da tamo plati "praznom" karticom, pa da otplaćuje dug u ratama. Ako ovde budu hteli da zidaju nešto, neće morati da nas raseljavaju. Dobrovoljno ćemo otići, samo ne znam gde.
Novobeogradski buvljak otvoren je 1994. godine da bi se prodaja robe sa kutija na gradskim trotoarima donekle regulisala. U "srećnim" danima, svih 1.712 tezgi bilo je gotovo dupke puno. Priča Ljubica kako je nekada od posla izdržavala muža i dvoje dece. Sada, ipak, iz meseca u mesec njena radnja ulazi u gubitke.
"Nekada za ceo dan ne prodam ništa. Budem srećna ako mi promet iznosi trećinu od onoga što je nekad bio. Komšija do mene, prodaje šrafove i eksere. Često nema ni 1.000 dinara pazara, a to mu nije dovoljno ni za osnovne namete".
Prema mišljenju stručnjaka, ovakva mesta za trgovinu ne predstavljaju budućnost poslovanja. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Stipe Lovreta, jedan od autora studije o strategiji razvoja trgovine u Beogradu, smatra da su buvljaci deo ranijih perioda blokade i zatvorenog tržišta.
"Perspektiva trgovine u Srbiji nije u ovakvom poslovanju, već u modernim trgovačkim mrežama kao u Evropi", kaže Lovreta. "Mi smo krenuli dobro sa izgradnjom tržišta i razvojem, pa nas je zadesila kriza, u kojoj propadaju najslabiji. U trenucima kada se sužava siva ekonomija, teško je nabavljati takvu vrstu robe što ugrožava opstanak ovakvih trgovina. S druge strane, cene u velikim diskontima nisu visoke. Gašenje buvljaka nije iznenađujuće, jer se mali trgovci inače teško održavaju, a pogotovo u trenucima krize".
Lošije poslovanje oseća se kod prodavaca kineske robe. Iako se broj zauzetih lokala u starom i novom delu tržnog centra u Bloku 70 na Novom Beogradu ne smanjuje drastično kao na buvljaku, poseta nije mnogo veća.
"Kriza je došla i kod nas, ljudi manje kupuju robu, pa su neki od kineskih vlasnika počeli da se vraćaju u domovinu", priča jedna od prodavačica u ovom centru. "Drugi su, pak, ranije zakupili lokale u gradu, pa pokušavaju da razviju posao na drugom mestu".
Ovaj centar, koji su Kinezi počeli da "nastanjuju" 1996. godine, doživeo je i proširenje u 2007. godini. U starom delu nalazi se oko 360 lokala, a natpisi "za izdavanje" nalepljeni na izloge nisu više retkost. Investitori su, možda, ishitreno krenuli u razvoj ovog centra, pa je 2007. godine sa radom počeo i novi deo u kome su danas, doduše, gotovo svi lokali zauzeti.
Profesor Lovreta objašnjava da je pad prometa usledio objedinjavanjem celokupne ponude u jednom šoping objektu. Prvi veleprodajni centar kineske robe "CTC" otvoren je prošlog decembra u Zemunu, nedaleko od sedišta kompanije "Ikarbus". Na površini od 50.000 metara kvadratnih, objedinjen je gotovo celokupan asortiman robe sa Dalekog istoka, pa kupci iz cele Srbije ovde mogu da se snabdevaju po povoljnijim cenama.
(MONDO)
