Vrela mineralna voda se nekontrolisano izliva iz bušotine, pa brzinom od 10 litara u sekundi plavi sve pred sobom, okolna stabla borova već su se sasušila, baš kao što je oronula i nekada reprezentativna vila „Jugoslavija”
Vrela mineralna voda se nekontrolisano izliva iz bušotine, pa brzinom od 10 litara u sekundi plavi sve pred sobom, okolna stabla borova već su se sasušila, baš kao što je oronula i nekada reprezentativna vila „Jugoslavija”
Kad se na desetak kilometara od Kuršumlije stigne među bregove južnih padina Kopaonika, u Kuršumlijsku Banju, pred putnikom se ukaže neveseli prizor: zgrada nekadašnje vile „Jugoslavija”, devastirana kao i država čije je ime nosila, a duž igrališta do starog kupatila prostire se pravo jezero vrele mineralne vode. Došlo je, naime, do samoizlivanja sumporne vode, čija je temperatura 67 stepeni, iz bušotine duboke više od 180 metara,
Veliki rehabilitacioni centar „Žubor“, nalik galebu zastalom među brdima, sablasno je prazan, kao i gotovo čitavo naselje. I tako, već treća godina.
"Sve je počelo 4. maja 2006. kada nam je blokiran žiro-račun, što je dovelo do toga da nismo mogli da platimo utrošenu električnu energiju, pa nam je isključena struja. Prestala je onda da radi pumpa koja reguliše nivo mineralne vode iz bušotine. Godinu dana kasnije došlo je do izlivanja, koje sada vidite. A mi ne možemo ništa da uradimo na sanaciji, jer nam je račun i dalje blokiran" kaže za "Politiku" Života Mladenović, direktor „Žubora“.
To je hotel visoke „B“ kategorije, odnosno zdravstveno-rehabilitacionog centra koji je 1982. izgradio Fond PIO. Bio je svojevremeno prepun gostiju, čak i zimi. Kako i ne bi: ovde su dva unutrašnja bazena i jedan, otvoreni, olimpijskih dimenzija, moderni uređaji i aparati za lečenje i rehabilitaciju, o lepoti netaknute prirode da i ne govorimo.
"U 'Žuboru' je bilo oko 120 radnika, sad ih ima 34, već odavno ne primaju platu. Mesečni promet bio je veći od šest miliona dinara, od čega je najveći deo ostajao opštini. Narod iz okolnih naselja se iselio, četiri sela u tom kraju su bez ijednog žitelja. Kažu da se u Evropi svaki evro uložen u banje sedmostruko vraća. Kad bi nama „rađao” barem tri, mi bismo bili presrećni", kaže za „Politiku“ Zoran Vučković, predsednik opštine Kuršumlija.
U NATO bombardovanju i na Kuršumlijsku Banju su padale bombe, jedan projektil je pogodio i vilu „Jugoslavija“. Stradao je i „Žubor“, ali ga je Fond PIO ubrzo obnovio, a MUP ga je koristio da u njemu održava kurseve obuke za policajce
Upravo to je bio početak drugog kruga nevolja. Kako kaže direktor Mladenović, prema ugovoru, naknada koju je MUP davao Centru oslobođena je poreza. Tako je išlo od 2003. do kraja 2005. Međutim, kad je MUP prestao da koristi Kuršumlijsku Banju, inspektori su pronašli da je utajeno 44 miliona dinara poreza i žiro-račun centra je blokiran. Usledilo je sporenje, došlo se i do Vrhovnog suda, a na konačnu presudu se čeka već drugu godinu.
A pred Opštinskim sudom u Kuršumliji utvrđuje se ko je vlasnik ZRC „Žubor“ – država ili Fond PIO. Kako ovde kažu, od toga zavisi i sudbina Kuršumlijske Banje. Predsednik opštine Zoran Vučković se nada da će u pomoć priteći i vlada. Ovde je nedavno boravio potpredsednik Jovan Krkobabić, sa ekipom stručnjaka. Obećao je da će se sve učiniti da Kuršumlijska Banja ponovo oživi.
(MONDO)
Kad se na desetak kilometara od Kuršumlije stigne među bregove južnih padina Kopaonika, u Kuršumlijsku Banju, pred putnikom se ukaže neveseli prizor: zgrada nekadašnje vile „Jugoslavija”, devastirana kao i država čije je ime nosila, a duž igrališta do starog kupatila prostire se pravo jezero vrele mineralne vode. Došlo je, naime, do samoizlivanja sumporne vode, čija je temperatura 67 stepeni, iz bušotine duboke više od 180 metara,
Veliki rehabilitacioni centar „Žubor“, nalik galebu zastalom među brdima, sablasno je prazan, kao i gotovo čitavo naselje. I tako, već treća godina.
"Sve je počelo 4. maja 2006. kada nam je blokiran žiro-račun, što je dovelo do toga da nismo mogli da platimo utrošenu električnu energiju, pa nam je isključena struja. Prestala je onda da radi pumpa koja reguliše nivo mineralne vode iz bušotine. Godinu dana kasnije došlo je do izlivanja, koje sada vidite. A mi ne možemo ništa da uradimo na sanaciji, jer nam je račun i dalje blokiran" kaže za "Politiku" Života Mladenović, direktor „Žubora“.
To je hotel visoke „B“ kategorije, odnosno zdravstveno-rehabilitacionog centra koji je 1982. izgradio Fond PIO. Bio je svojevremeno prepun gostiju, čak i zimi. Kako i ne bi: ovde su dva unutrašnja bazena i jedan, otvoreni, olimpijskih dimenzija, moderni uređaji i aparati za lečenje i rehabilitaciju, o lepoti netaknute prirode da i ne govorimo.
"U 'Žuboru' je bilo oko 120 radnika, sad ih ima 34, već odavno ne primaju platu. Mesečni promet bio je veći od šest miliona dinara, od čega je najveći deo ostajao opštini. Narod iz okolnih naselja se iselio, četiri sela u tom kraju su bez ijednog žitelja. Kažu da se u Evropi svaki evro uložen u banje sedmostruko vraća. Kad bi nama „rađao” barem tri, mi bismo bili presrećni", kaže za „Politiku“ Zoran Vučković, predsednik opštine Kuršumlija.
U NATO bombardovanju i na Kuršumlijsku Banju su padale bombe, jedan projektil je pogodio i vilu „Jugoslavija“. Stradao je i „Žubor“, ali ga je Fond PIO ubrzo obnovio, a MUP ga je koristio da u njemu održava kurseve obuke za policajce
Upravo to je bio početak drugog kruga nevolja. Kako kaže direktor Mladenović, prema ugovoru, naknada koju je MUP davao Centru oslobođena je poreza. Tako je išlo od 2003. do kraja 2005. Međutim, kad je MUP prestao da koristi Kuršumlijsku Banju, inspektori su pronašli da je utajeno 44 miliona dinara poreza i žiro-račun centra je blokiran. Usledilo je sporenje, došlo se i do Vrhovnog suda, a na konačnu presudu se čeka već drugu godinu.
A pred Opštinskim sudom u Kuršumliji utvrđuje se ko je vlasnik ZRC „Žubor“ – država ili Fond PIO. Kako ovde kažu, od toga zavisi i sudbina Kuršumlijske Banje. Predsednik opštine Zoran Vučković se nada da će u pomoć priteći i vlada. Ovde je nedavno boravio potpredsednik Jovan Krkobabić, sa ekipom stručnjaka. Obećao je da će se sve učiniti da Kuršumlijska Banja ponovo oživi.
(MONDO)
