Poreske službe po opštinama uveliko spremaju nove račune koje će u junu dostaviti građanima, sa uglavnom dvostruko većim iznosom poreza, piše "Press."
Poreske službe po opštinama uveliko spremaju nove račune koje će u junu dostaviti građanima, sa uglavnom dvostruko većim iznosom poreza.
Lokalne poreske uprave užurbano rade na utvrđivanju realne tržišne vrednosti nepokretne imovine kako bi građani već početkom juna dobili nova poreska rešenja sa uvećanim iznosima. Direktor Uprave javnih prihoda u Beogradu Vladan Luković kaže za "Press" da će sam postupak obračunavanja poreza na stanove ostati isti, a da će se menjati procenjena vrednost nekretnine, koja će sada biti mnogo "realnija".
Po odluci Vlade o punjenju budžeta većim nametima na imovinu, građani će porez po novom, većem cenovniku plaćati od avgusta, kada na naplatu stiže treća rata godišnjeg iznosa.
“Uveliko se radi na utvrđivanju prave tržišne vrednosti imovine građana. To je ogroman posao, treba odštampati više od milion novih rešenja samo za Beograd, ugovoriti sa "Poštama" dostavu na kućne adrese... Dosad su utvrđene tržišne vrednosti stanova i kuća bile nerealno niske, ali u samom obračunu poreza ništa se neće menjati“, naglašava Luković.
To bi, naime, značilo da će poreski službenici za obračun poreza uzimati tržišnu vrednost kuće ili stana, koja je dosad često bila prepolovljena.
Međutim, na procenjenu vrednost i dalje može uticati lokacija na kojoj se nekretnina nalazi, kao i kvalitet i starost objekta. Tako dobijena vrednost osnova je za obračunavanje poreza. Treba istaći da će krajnji porez koji plaća obveznik biti korigovan za 40 odsto ako vlasnik stanuje u objektu koji se oporezuje i za 10 odsto po članu domaćinstva.
Za primer smo uzeli stan od 50 kvadrata u drugoj zoni u Beogradu, koji se nalazi u ulici Vojvode Stepe na Voždovcu. Poreznici su utvrdili da je tržišna vrednost ovog stana, izračunata poslednjeg dana prošle godine - 70.780 dinara (oko 800 evra) po kvadratu! Po tom obračunu, stan vredi oko 3,54 miliona dinara, ili manje od 40.000 evra. Kada se uzmu u obzir lokacija, kvalitet stana i starost (izgrađen pre 36 godina), poreska osnovica za ovaj stan je oko 1,1 milion dinara, a to je tri puta manje od prvobitno ustanovljene vrednosti. Treba napomenuti da pri kupovini stana od 50 kvadrata na ovoj lokaciji inače treba izdvojiti najmanje 80.000 evra.
Pošto poreska stopa za stanove koji vrede do šest miliona dinara iznosi 0,4 odsto, porez na ovaj stan je 4.422 dinara. Međutim, vlasnik ne plaća ovaj iznos jer se on umanjuje po broju članova domaćinstva i zavisi od toga da li poreski obveznik živi u tom stanu. Tako će, na primer, za dvočlano domaćinstvo porez na kraju izaći svega 1.768 dinara.
Ako se sada ostvare najave predstavnika vlasti da će se uzimati realna tržišna vrednost nekretnine, to znači da će početna cena ovog stana biti oko 1.800 evra, koliko na beogradskom tržištu nekretnina u proseku vredi kvadrat u drugoj zoni. Poreska osnovica u startu biće veća i iznosiće oko 2,5 miliona dinara, a porez bi na kraju, sa svim olakšicama, bio duplo veći od sadašnjeg - 3.982 dinara.
Zanimljivo je da se porez na kuću ili stan značajno uvećava ako poreski obveznik ne živi u tom objektu. Tako, za kuću na Dedinju od 150 kvadrata porez je u ovom slučaju čak petostruko veći. Vlasnik ovakve kuće plaća godišnji porez od 940.000 dinara. A po usklađenoj tržišnoj vrednosti objekta, koja je otprilike duplo veća od one koja se sada uzima kao poreska osnova, porez će za ove vlasnike biti godišnje oko 1,9 miliona dinara!
Savetnik za investicije Mahmut Bušatlija kaže da je obračunavanje poreza na imovinu vrlo problematično.
"Trebalo bi samo da se ima u vidu tržišna vrednost i da se na osnovu nje plaća porez. Beneficije koje važe za sve obveznike trebalo bi da se odnose samo na socijalno ugrožene. S druge strane, zaista bogati ljudi u Srbiji za porez izdvajaju jako malo novca. U normalnim zemljama, na Zapadu, bogati građani plaćaju porez koji iznosi 60 do 70 odsto od vrednosti profita koji imaju", naglašava Bušatlija.
On dodaje i da je apsurd da poreski sistem u Srbiji ne prepoznaje to da su udeo ili akcije u nekom preduzeću takođe imovina.
(MONDO)
Lokalne poreske uprave užurbano rade na utvrđivanju realne tržišne vrednosti nepokretne imovine kako bi građani već početkom juna dobili nova poreska rešenja sa uvećanim iznosima. Direktor Uprave javnih prihoda u Beogradu Vladan Luković kaže za "Press" da će sam postupak obračunavanja poreza na stanove ostati isti, a da će se menjati procenjena vrednost nekretnine, koja će sada biti mnogo "realnija".
Po odluci Vlade o punjenju budžeta većim nametima na imovinu, građani će porez po novom, većem cenovniku plaćati od avgusta, kada na naplatu stiže treća rata godišnjeg iznosa.
“Uveliko se radi na utvrđivanju prave tržišne vrednosti imovine građana. To je ogroman posao, treba odštampati više od milion novih rešenja samo za Beograd, ugovoriti sa "Poštama" dostavu na kućne adrese... Dosad su utvrđene tržišne vrednosti stanova i kuća bile nerealno niske, ali u samom obračunu poreza ništa se neće menjati“, naglašava Luković.
To bi, naime, značilo da će poreski službenici za obračun poreza uzimati tržišnu vrednost kuće ili stana, koja je dosad često bila prepolovljena.
Međutim, na procenjenu vrednost i dalje može uticati lokacija na kojoj se nekretnina nalazi, kao i kvalitet i starost objekta. Tako dobijena vrednost osnova je za obračunavanje poreza. Treba istaći da će krajnji porez koji plaća obveznik biti korigovan za 40 odsto ako vlasnik stanuje u objektu koji se oporezuje i za 10 odsto po članu domaćinstva.
Za primer smo uzeli stan od 50 kvadrata u drugoj zoni u Beogradu, koji se nalazi u ulici Vojvode Stepe na Voždovcu. Poreznici su utvrdili da je tržišna vrednost ovog stana, izračunata poslednjeg dana prošle godine - 70.780 dinara (oko 800 evra) po kvadratu! Po tom obračunu, stan vredi oko 3,54 miliona dinara, ili manje od 40.000 evra. Kada se uzmu u obzir lokacija, kvalitet stana i starost (izgrađen pre 36 godina), poreska osnovica za ovaj stan je oko 1,1 milion dinara, a to je tri puta manje od prvobitno ustanovljene vrednosti. Treba napomenuti da pri kupovini stana od 50 kvadrata na ovoj lokaciji inače treba izdvojiti najmanje 80.000 evra.
Pošto poreska stopa za stanove koji vrede do šest miliona dinara iznosi 0,4 odsto, porez na ovaj stan je 4.422 dinara. Međutim, vlasnik ne plaća ovaj iznos jer se on umanjuje po broju članova domaćinstva i zavisi od toga da li poreski obveznik živi u tom stanu. Tako će, na primer, za dvočlano domaćinstvo porez na kraju izaći svega 1.768 dinara.
Ako se sada ostvare najave predstavnika vlasti da će se uzimati realna tržišna vrednost nekretnine, to znači da će početna cena ovog stana biti oko 1.800 evra, koliko na beogradskom tržištu nekretnina u proseku vredi kvadrat u drugoj zoni. Poreska osnovica u startu biće veća i iznosiće oko 2,5 miliona dinara, a porez bi na kraju, sa svim olakšicama, bio duplo veći od sadašnjeg - 3.982 dinara.
Zanimljivo je da se porez na kuću ili stan značajno uvećava ako poreski obveznik ne živi u tom objektu. Tako, za kuću na Dedinju od 150 kvadrata porez je u ovom slučaju čak petostruko veći. Vlasnik ovakve kuće plaća godišnji porez od 940.000 dinara. A po usklađenoj tržišnoj vrednosti objekta, koja je otprilike duplo veća od one koja se sada uzima kao poreska osnova, porez će za ove vlasnike biti godišnje oko 1,9 miliona dinara!
Savetnik za investicije Mahmut Bušatlija kaže da je obračunavanje poreza na imovinu vrlo problematično.
"Trebalo bi samo da se ima u vidu tržišna vrednost i da se na osnovu nje plaća porez. Beneficije koje važe za sve obveznike trebalo bi da se odnose samo na socijalno ugrožene. S druge strane, zaista bogati ljudi u Srbiji za porez izdvajaju jako malo novca. U normalnim zemljama, na Zapadu, bogati građani plaćaju porez koji iznosi 60 do 70 odsto od vrednosti profita koji imaju", naglašava Bušatlija.
On dodaje i da je apsurd da poreski sistem u Srbiji ne prepoznaje to da su udeo ili akcije u nekom preduzeću takođe imovina.
(MONDO)
