Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je u petak da radnici u Srbiji više vole za 1. maj da pojedu jagnje, nego da izađu na ulicu i iskažu svoje nezadovoljstvo, kao što je to učinjeno svuda u svetu.
Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je u petak da radnici u Srbiji više vole za 1. maj da pojedu jagnje, nego da izađu na ulicu i iskažu svoje nezadovoljstvo, kao što je to učinjeno svuda u svetu.
On je kazao da su naši radnici "privatno nezadovoljni, a kada treba to javno da iskažu odu da pojedu jagnje".
"Učesnici protesta u svetu su sa velikim zadovoljstvom došli - ne morate da ih molite, ne morate da ih ubeđujete, jer jedva čekaju kada će biti protest i sasvim je svejedno da li je to 1. maja, nedelja ili Nova godina. Oni će da protestuju, jer su ogorčeni, a naši ljudi će se danas radije naći na urancima", rekao je Čanak u emisiji "Stanje nacije" TV B92.
Čanak je kazao da su protesti u svetu pripremani još od prošle godine, jer su te zemlje, za razliku od Srbije, na vreme otkrile krizu, a ne kao mi u novembru - decembru.
"U Srbiji, bez obzira na to što su prava radnika teško ugrožena, zapravo nije vreme za proteste", smatra Čanak.
Međunarodni praznik rada u Beogadu je proslavljen neradno, a uprkos ekonomskoj krizi tradicionalni prvomajski uranci, uz roštilj, trubače i jagnjetinu sa ražnja, ni ove godine nisu izostali na gradskim izletišitma.
Centralne gradske ulice od prvih jutarnjih časova bile su puste, a na prilazima Košutnjaku, Topčideru, Avali i drugim popularnim beogradskim izletištima bile su duge kolone automobila.On je kazao da su naši radnici "privatno nezadovoljni, a kada treba to javno da iskažu odu da pojedu jagnje".
"Učesnici protesta u svetu su sa velikim zadovoljstvom došli - ne morate da ih molite, ne morate da ih ubeđujete, jer jedva čekaju kada će biti protest i sasvim je svejedno da li je to 1. maja, nedelja ili Nova godina. Oni će da protestuju, jer su ogorčeni, a naši ljudi će se danas radije naći na urancima", rekao je Čanak u emisiji "Stanje nacije" TV B92.
Čanak je kazao da su protesti u svetu pripremani još od prošle godine, jer su te zemlje, za razliku od Srbije, na vreme otkrile krizu, a ne kao mi u novembru - decembru.
"U Srbiji, bez obzira na to što su prava radnika teško ugrožena, zapravo nije vreme za proteste", smatra Čanak.
Međunarodni praznik rada u Beogadu je proslavljen neradno, a uprkos ekonomskoj krizi tradicionalni prvomajski uranci, uz roštilj, trubače i jagnjetinu sa ražnja, ni ove godine nisu izostali na gradskim izletišitma.
Prohladno vreme, mokra trava od kiše koja je padala prethodne večeri i vetar nisu omeli hiljade Beograđana da uživaju u specijalitetima sa roštilja, prasećem i jagnjećem pečenju, hladnom pivu i domaćoj rakiji.
Proplanci na Avali, kao i u Bojčinskoj šumi već oko osam sati bili su "okupirani", a među izletnicima bilo je i onih koji su na uranak pošli oko ponoći i uz logorsku vatru dočekali svitanje.
Na Avali je postavljen veliki ringišpil koji je privukao veliki broj dece, dok je na Adi Ciganliji bilo manje posetilaca nego prethodnih godina.
Privatnici su u velikom broju iskoristili praznik da bi "izašli u susret Beograđanima i zaradili poneki dinar pošto su vremena teška".
U beogradskim naseljima i manjim ulicama u velikom broju rade privatni marketi, pekare, podrumi pića, poslastičarnice, razne radnje, frizeri, perionice, zlatare, a ima i nešto više uličnih prodavaca.
Radnici kažu da se, uglavnom, dosađuju i da "ne znaju zašto baš danas moraju da rade", dok poneki vlasnici ističu da je voma teško opstati na tržištu.
Radnici butika i radnji na ekskluzivnim mestima, odnosno u većim beogradskim ulicama, poput Bulevara Kralja Aleksandra, uglavnom su imali sreće, pošto u petak nisu radili, osim onih u pekarama koji kažu da povremeno neko uđe.
U Knez Mihajlovoj ulici je živo kao i svakog vikenda i skoro svi butici su otvoreni, a bašte kafića pune.
SOS marketi trgovinskog preduzeća "Jabuka", koji se nalaze u Mirijevu, Bulevaru kralja Aleksandra i na Karaburmi, radiće oba praznična dana od 7 do 17 časova, a u nedelju skraćeno od 7 do 15 časova.
Industrijski sindikat Srbije organizovao je, u podne, protestnu šetnju centrom Beograda, od Terazijske česme do Vlade Srbije i Ministarstva rada i socijalne politike, gde su izneli zahteve i predloge za prevazilaženje ekonomske krize, a zatim su položili venac kod sponenika Dimitriju Tucoviću.
Delegacija Socijaldemokratske unije, predvođena predsednikom stranke Žarkom Koraćem, položila je venac na spomenik Dimitriju Tucoviću, jednom od nosilaca i začetnika ideje socijalizma u Srbiji.
U Kragujevcu je praznik obeležen prigodnim kulturno-umetničkim programom, uz 4.000 porcija vojničkog pasulja za prvomajski ručak u parku kraj jezera Bubanj u centru grada.
Najmlađe je svojim veštinama i akrobacijama zabavljao žongler.
Obeležavanje 1.maja u Kragujevcu oganizovala je stranka Pokret socijalista, čiji je lider Aleksandar Vulin poručio da ovaj praznik osporavaju i omalovažavaju oni koji ne žive od svog rada.
Okupljenima se obratio i predsednik Štrajkačkog odbora fabrike kože "Partizan" Svetozar Bojanić koji je ukazao na tešku situaciju štrajkača glađu koji pokušavaju da se na taj način izbore da nadležni uplate doprinose penzionom fondu, kako bi mogli da odu u penziju.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj (petak i subota).
Tokom prazničnih dana ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Međunarodni praznik rada, simbol internacionalne radničke i sindikalne solidarnost obeležava se širom sveta raznim kulturnim i drugim događajima .
Istorija ovog praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.
Čikaška policija je tu obustavu okončala krvavim pokoljem, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.
Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 štrajkova nezadovoljnih radnika uz slogan - tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.
(Tanjug)
