Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da Vlada Srbije ne bi smela da minimizira proteste radnika, već da preuzme proaktivnu ulogu i formira krizni štab pre nego što ti protesti budu radikalizovani.
"Ukoliko bi se protesti ignorisali, prvi sledeci korak bila bi njihova dalja radikalizacija, jer u opštoj atmosferi straha, nesigurnosti i besperspektivnosti, koja se na neki način i kreira, ljudi računaju da nemaju šta da izgube i da protestom mogu bar nešto da dobiju od vlade ili poslodavca", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, proaktivna uloga vlade podrazumeva da se sasluša bukvalno svaki radnik i sindikalna organizacija, iako veliki broj zahteva nije realan i objekivan, a mnogi od njih vuku korene i iz perioda 90-tih i nema nikakvog zakonskog osnova da im se izađe u susret.
Ljajić je naveo da bi vladin krizni štab trebalo da čine predstavnici različitih ministarstava, koji bi se "bukvalno bavili svim pojedinačnim slučajevima, statusom preduzeća, razgovorima sa sindikatima i predstavnicima radnika".
"Kroz to treba vrlo jasno staviti do znanja šta je realno u zahtevima, svaki argument staviti na sto, kao i sve ono što je u okviru zakona, s jedne strane, i finansijske mogućnosti da izađe u susret, sa druge. Ali, postoje i zahtevi koji su van svake realnosti, o kojima takođe treba razgovarati", rekao je on.
Ministar je dodao da su, ukoliko nema razgovora i socijalnog dijaloga, jedina alternativa protest i ulica, koji ipak neće rešiti ni jedan od socijalnih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju i radnici i cela zemlja.
Na pitanje kada bi po njegovom mišljenju bio poslednji rok za formiranje takvog tela, Ljajić je odgovrio da je očigledno da protesti već postoje u Kragujevcu, Kuršumljiji, Leskovcu, u raznim firmama kao što su "Partizan", Tekstilni kombinat "Raška", što ukazuje na to da se ne može samo gledati šta se dešava i reagovati tek ukoliko se protesi radikalizuju.
"Ako nema dijaloga, imaćemo ovu situaciju, da nam se iz dana u dan pojavljuju novi protesti, stvara loša atmosfera u društvu i stiče utisak da kriza sa ekonomskog prelazi na politički i širi društveni aspekt", ocenio je Ljajić.
Ministar rada je dodao da strahuje da kriza još uvek nije "dotakla dno" i ukazao da ni jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima nema konačan karakter, niti postoji mera za koju sada može da se kaže da je trajnog karaktera i da će, sasvim sigurno, dati očekivani rezultat.
"Svaka od ovih mera je podložna korekciji ukoliko se vidi da ne daje rezultate. Međutim, nadam da će i ovaj drugi paket mera dati rezultat, bar kao i onaj prvi, koji je bio važan za očuvanje makroekonomske stabilnosti", naveo je Ljajić i dodao da je privreda realno ugrožena i da joj treba pomoći.
Ministar Ljajić smatra da je razgovor sa sindikalnim partnerima neophodan i da upravo taj dijalog treba da doprinese efikasnosti usvojenih mera.
On se složio sa primedbom sindikata da ubuduće moraju da budu konsultovani pre nego što se usvoje mere i dodao da je vlada spremna da o tome razgovara kako bi se donosile najbolje odluke.
Ljajić je rekao da je neophodno da se obezbede redovna socijalna davanja i da je uveren da će do kraja godine to biti ispunjeno, jer trenutno nedostaje oko 3,6 milijardi dinara.
On veruje da će se taj novac obezbediti kroz preraspodelu unutar samog ministarstva, eventualno kroz budžetsku rezervu Ili kroz još jedan rebalans budžeta do kraja godine, ukoliko ga bude.
"Niko od naših korisnika ne sme biti uskraćen da na vreme dobije bar taj iznos socijalne pomoći ili nekog drugog davanja, koje mu zakon obezbeđuje. Potrebno nam je još tri milijarde za realizaciju paketa socijalnih mera, ublažavanje posledica ove krize, zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva", rekao je Ljajić.
On je objasnio da se radi, pre svega, o višečlanim porodicama, deci do trinaest godina, te starima iznad 65 godina, koji nemaju nikakvih primanja.
Na žalost, rekao je ministar, po nekim statistikama u Srbiji ima oko 10.000 starih koji nemaju ostvareno pravo na penziju, niti bilo kakav vid materijalne pomoći.
U te kategorije spadaju izbeglice i interno raseljena lica, Romi, žene koje žive u seoskim područjima, staračka domaćinstva.
"To je veliki korpus stanovništva koji očekuje pomoć i koji je pogođen efektima ove krize. Ove tri milijarde možemo da obezbedimo kroz uštede koje se ostvaruju ili smanjenjem plata u državnoj administraciji ili zamrzavanjem plata. Formirao bi se takozvani fond za socijalne intervencije i odatle bi plasirali sredstva prema ovim najugroženijim kategorijama stanovništva", rekao je Ljajić.
On je ocenio da to nije dovoljno da bi se zaštitili svi i da se tako "samo gasi požar" i štite najugroženiji.
Ministar rada se osvrnuo i na činjenicu da Srbiji nedostaje konkurentna i kvalifikovana radna snaga i da ta situacija može da se pogorša u uslovima krize, što ne bi smelo da se dogodi.
Zato bi, rekao je on, kroz programe prekvalifikacije trebalo da se pripreme i obuče radnici, što bi moralo da se prihvati kao model, jer nema više obezbeđenog radnog mesta za ceo život.
Ljajić se dotakao i nedavno pokrenute ideje o smanjenju broja ministarstava i naglasio da i dalje ostaje pri stavu da taj broj može biti manji.
On je ocenio da "tu priču treba što pre zatovriti na jedan ili drugi način, jer se oko toga stvara loša atmosfera".
"Treba Ili reći da u ovom trenutku nema uslova za smanjenje, to će biti učinjeno u nekom doglednom peiodu, Ili odmah preći na realizaciju. Smatram da je predsednik Tadić u pravu kada kaže da je i simbolično smanjenje broja ministarstava korisno, jer donosi uštede, ali i psihološku i političku korist koja nam je u ovom trenutku takođe značajna", rekao je Ljajić.
On je ponovio da je u okviru koalicije "Za evropsku Srbiju" o tome razgovarano, a da razgovori treba da se nastave i sa drugim učesnicima i članovima vlade, sa koalicionim partnerima i da je uveren da će se saglasnost postići.
(Tanjug)
"Ukoliko bi se protesti ignorisali, prvi sledeci korak bila bi njihova dalja radikalizacija, jer u opštoj atmosferi straha, nesigurnosti i besperspektivnosti, koja se na neki način i kreira, ljudi računaju da nemaju šta da izgube i da protestom mogu bar nešto da dobiju od vlade ili poslodavca", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, proaktivna uloga vlade podrazumeva da se sasluša bukvalno svaki radnik i sindikalna organizacija, iako veliki broj zahteva nije realan i objekivan, a mnogi od njih vuku korene i iz perioda 90-tih i nema nikakvog zakonskog osnova da im se izađe u susret.
Ljajić je naveo da bi vladin krizni štab trebalo da čine predstavnici različitih ministarstava, koji bi se "bukvalno bavili svim pojedinačnim slučajevima, statusom preduzeća, razgovorima sa sindikatima i predstavnicima radnika".
"Kroz to treba vrlo jasno staviti do znanja šta je realno u zahtevima, svaki argument staviti na sto, kao i sve ono što je u okviru zakona, s jedne strane, i finansijske mogućnosti da izađe u susret, sa druge. Ali, postoje i zahtevi koji su van svake realnosti, o kojima takođe treba razgovarati", rekao je on.
Ministar je dodao da su, ukoliko nema razgovora i socijalnog dijaloga, jedina alternativa protest i ulica, koji ipak neće rešiti ni jedan od socijalnih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju i radnici i cela zemlja.
Na pitanje kada bi po njegovom mišljenju bio poslednji rok za formiranje takvog tela, Ljajić je odgovrio da je očigledno da protesti već postoje u Kragujevcu, Kuršumljiji, Leskovcu, u raznim firmama kao što su "Partizan", Tekstilni kombinat "Raška", što ukazuje na to da se ne može samo gledati šta se dešava i reagovati tek ukoliko se protesi radikalizuju.
"Ako nema dijaloga, imaćemo ovu situaciju, da nam se iz dana u dan pojavljuju novi protesti, stvara loša atmosfera u društvu i stiče utisak da kriza sa ekonomskog prelazi na politički i širi društveni aspekt", ocenio je Ljajić.
Ministar rada je dodao da strahuje da kriza još uvek nije "dotakla dno" i ukazao da ni jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima nema konačan karakter, niti postoji mera za koju sada može da se kaže da je trajnog karaktera i da će, sasvim sigurno, dati očekivani rezultat.
"Svaka od ovih mera je podložna korekciji ukoliko se vidi da ne daje rezultate. Međutim, nadam da će i ovaj drugi paket mera dati rezultat, bar kao i onaj prvi, koji je bio važan za očuvanje makroekonomske stabilnosti", naveo je Ljajić i dodao da je privreda realno ugrožena i da joj treba pomoći.
Ministar Ljajić smatra da je razgovor sa sindikalnim partnerima neophodan i da upravo taj dijalog treba da doprinese efikasnosti usvojenih mera.
On se složio sa primedbom sindikata da ubuduće moraju da budu konsultovani pre nego što se usvoje mere i dodao da je vlada spremna da o tome razgovara kako bi se donosile najbolje odluke.
Ljajić je rekao da je neophodno da se obezbede redovna socijalna davanja i da je uveren da će do kraja godine to biti ispunjeno, jer trenutno nedostaje oko 3,6 milijardi dinara.
On veruje da će se taj novac obezbediti kroz preraspodelu unutar samog ministarstva, eventualno kroz budžetsku rezervu Ili kroz još jedan rebalans budžeta do kraja godine, ukoliko ga bude.
"Niko od naših korisnika ne sme biti uskraćen da na vreme dobije bar taj iznos socijalne pomoći ili nekog drugog davanja, koje mu zakon obezbeđuje. Potrebno nam je još tri milijarde za realizaciju paketa socijalnih mera, ublažavanje posledica ove krize, zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva", rekao je Ljajić.
On je objasnio da se radi, pre svega, o višečlanim porodicama, deci do trinaest godina, te starima iznad 65 godina, koji nemaju nikakvih primanja.
Na žalost, rekao je ministar, po nekim statistikama u Srbiji ima oko 10.000 starih koji nemaju ostvareno pravo na penziju, niti bilo kakav vid materijalne pomoći.
U te kategorije spadaju izbeglice i interno raseljena lica, Romi, žene koje žive u seoskim područjima, staračka domaćinstva.
"To je veliki korpus stanovništva koji očekuje pomoć i koji je pogođen efektima ove krize. Ove tri milijarde možemo da obezbedimo kroz uštede koje se ostvaruju ili smanjenjem plata u državnoj administraciji ili zamrzavanjem plata. Formirao bi se takozvani fond za socijalne intervencije i odatle bi plasirali sredstva prema ovim najugroženijim kategorijama stanovništva", rekao je Ljajić.
On je ocenio da to nije dovoljno da bi se zaštitili svi i da se tako "samo gasi požar" i štite najugroženiji.
Ministar rada se osvrnuo i na činjenicu da Srbiji nedostaje konkurentna i kvalifikovana radna snaga i da ta situacija može da se pogorša u uslovima krize, što ne bi smelo da se dogodi.
Zato bi, rekao je on, kroz programe prekvalifikacije trebalo da se pripreme i obuče radnici, što bi moralo da se prihvati kao model, jer nema više obezbeđenog radnog mesta za ceo život.
Ljajić se dotakao i nedavno pokrenute ideje o smanjenju broja ministarstava i naglasio da i dalje ostaje pri stavu da taj broj može biti manji.
On je ocenio da "tu priču treba što pre zatovriti na jedan ili drugi način, jer se oko toga stvara loša atmosfera".
"Treba Ili reći da u ovom trenutku nema uslova za smanjenje, to će biti učinjeno u nekom doglednom peiodu, Ili odmah preći na realizaciju. Smatram da je predsednik Tadić u pravu kada kaže da je i simbolično smanjenje broja ministarstava korisno, jer donosi uštede, ali i psihološku i političku korist koja nam je u ovom trenutku takođe značajna", rekao je Ljajić.
On je ponovio da je u okviru koalicije "Za evropsku Srbiju" o tome razgovarano, a da razgovori treba da se nastave i sa drugim učesnicima i članovima vlade, sa koalicionim partnerima i da je uveren da će se saglasnost postići.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
