Epidemija covida-19 u Srbiji, kao i u svetu, donela je razorne posledice - narušeno zdravstvo, porast nasilja, rastu nezaposlenosti, ali i na porodičnom planu – zbog nje imamo i manje beba.
Kao jedan od većih izazova koji korona kriza dovodi pred nas je natalitet, problem koji se u datim uslovima još više produbio, rekla je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović , u današnjoj onlajn diskusiji pod nazivom "Šta dalje?".
Đukić Dejanović je iznela podatak da je u prvih pet meseci ove godine za 793 manje rođene dece, u odnosu na isti period prošle godine. A u 2019. godini bili smo jedna od deset zemalja koja je u odnosu na 2018. imala veći broj novorođenih beba.
Kovid kriza izazvala je brojne teškoće u društvenim, porodičnim, ljubavnim vezama, a Đukić Dejanović navodi da je tema reproduktivnog i seksualnog zdravlja, sada još više u fokusu.
"Mi smo u 91 gradu i opštini organizovali savetovališni rad sredstvima Vlade Srbije na temu unapređenje i razvoj reproduktivnog i seksualnog zdravlja, jer smo prethodno zaključili da je nivo znanja u ovim oblastima dosta nizak i da naš obrazovni sistem na tome ne radi", rekla je ministarka bez portfelja.
Kako kaže, naredni zadatak je da taj koncept obuhvati svih 169 gradova i opština.
"Obuhvatili smo savetovališnim radom i pitanje aktivnog starenja, sve osetljive grupe su bile obuhvaćene. Mi smo i od 16. juna za sve žene do 43 godine omogućili da se o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ostvare kao majke biomedicinski potpomognutom oplodnjom", ukazala je Đukić Dejanović.
Ona je rekla i da je prevencija razboljevanja u Srbiji, kada su u pitanju žene, poprilično zatajila i navela primer karcinoma grlića materice, koji izaziva veliku smrtnost u našoj zemlji, pre svega jer se ne radi dovoljno na prevenciji.
Međutim, ukazala je da se tu prave i mali pomaci.
"Dali smo podršku Centru za unapređenje reproduktivnog zdravlja u Novom Sadu, gde su sredstvima Vlade obezbeđene HPV vakcine, prvi put za devojčice od 12 do 14 godina, poručila je Đukić Dejanović.
Direktor Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju Džon Kenedi Mosoti ocenio je da se epidemija korone ne sme koristiti kao izazov za rešavanje brojnih izazova sa kojima se društvo suočava i naveo podatak da je čak 47 miliona žena u svetu izgubilo pristup kontraceptivnim sredstvima.
"Pristup seksualnog zdravlja je narušen zato što su svi resursi zdravstva usmereni na druge koloseke. Raste i nasilje u porodici, kada je reč o prijavama nasiljama u Srbiji, nema ih mnogo, ali znamo da je došlo do porasta uznemirenosti žena", ukazao je Mosoti.
Kao jedan od ključnih problema, vidi u ekonomiji, koja se zbog svog globalnog urušavanja, preslikava na odnose u brojnim porodicama.
"Ekonomski problemi samo pojačavaju nejednakosti u društvu. Vidimo sve manje žena koje učestvuju u formalnoj ekonomiji. Druge pandemije nisu bile tako razorne kao ova, ovo je bez presedana", rekao je Mosotini i izrazio zabrintost zbog mnogih starijih građana, koji su ostali zapostavljeni u pandemiji.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dragan Stanojević naveo je da je istraživanje do sada pokazalo da kriza i kontiunirani stres imaju višestruke negativne posledice za društvo, posebno u situacijama kada su partneri u većoj meri upućeni jedni na druge.
"Za jedan broj parova ovo je šansa da se ojača odnos, ali za većinu tradicionalnih očeva ova situacija je izazovna, vrlo verovatno je da će tenzije u porodici rasti. Postoje indikatori da porodično nasilje raste. Nadam se da ćemo kao društvo iz ovog naučiti nešto i izaći kao bolji ljudi", zaključio je Stanojević.
Onlajn diskusija, koju je organizovala UNPFA Srbija, imala je za cilj i da se posveti pažnja Svetskom danu stanovništva, koji se obeležava sutra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
