NBS podnela je Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju zarada, naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru.
Narodna banka Srbije (NBS) podnela je Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju zarada, naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru, saopštila je NBS.
Kao razlog za podnošenje inicijative Ustavnom sudu navedeno je da je tim zakonom narušen Ustavom Srbije garantovani princip nezavisnosti i samostalnosti centralne banke.
"Taj princip obuhvata institucionalnu, pravnu, personalnu, funkcionalnu, finansijsku i organizacionu nezavisnost", ističe NBS.
Finansijska nezavisnost, kako objašnjava NBS, podrazumeva da centralna banka ne može poslove iz svoje nadležnosti obavljati bez odgovarajućih finansijskih sredstava, odnosno, finansiranje njenih operativnih troškova ne sme zavisiti od odluka vlade.
Ostali vidovi nezavisnosti NBS, kako je navedeno, treba da onemoguće uticanje na obavljanje funkcija NBS i na ostvarivanje njenog osnovnog cilja propisanog Zakonom o NBS - postizanja i održavanja stabilnosti cena.
"Određivanje zarada zaposlenih u NBS specijalnim zakonom onemogućuje centralnu banku da samostalno uređuje namirivanje svojih operativnih troškova, čime se otvara mogućnost direktnog uticaja državnih organa na donošenje odluka iz funkcija NBS, odnosno prevazilazi Ustavom utvrđeno ovlašćenje Narodne skupštine da vrši nadzor nad NBS", ističe NBS.
Nadzor Narodne skupštine, podsetila je NBS, ne podrazumeva ovlašćenje Skupštine da određuje plate zaposlenih u NBS, ili način raspodele prihoda NBS.
"Propisivanje da će se iz prihoda NBS direktno finansirati budžetski deficit takođe predstavlja grubo kršenje samostalnosti i nezavisnosti NBS, ali predstavlja i direktno kršenje odredbi Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i Statuta Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB), odnosno Evropske centralne banke (ECB)", ukazala je NBS.
Sredstva koja centralna banka ostvari svojim poslovanjem, kako je navedeno u saopštenju NBS, ne mogu biti prihod državnog budžeta, osim u slučaju prenosa odgovarajućeg dela dobiti utvrđene u finansijskim izveštajima centralne banke.
NBS je naglasila da je razlog zbog kojeg se centralnoj banci garantuje samostalnost i nezavisnost to što su ciljevi koji su zakonom postavljeni centralnoj banci vrlo često, a naročito u periodima ekonomskih kriza, u suprotnosti s ciljevima ekonomske politike vlade.
"Primena spornih odredaba Zakona o privremenom smanjenju plata, dovodi do pravne nesigurnosti i predstavlja opasan presedan jer stvara mogućnost da se nekim novim leks specijalisom utvrde funkcije, nadležnosti i ciljevi NBS koji bi bili u suprotnosti s opšteprihvaćenim međunarodnim standardima i evropskim principima i vrednostima", ističe se u obrazloženju predloga NBS Ustavnom sudu Srbije.
(Beta)
Kao razlog za podnošenje inicijative Ustavnom sudu navedeno je da je tim zakonom narušen Ustavom Srbije garantovani princip nezavisnosti i samostalnosti centralne banke.
"Taj princip obuhvata institucionalnu, pravnu, personalnu, funkcionalnu, finansijsku i organizacionu nezavisnost", ističe NBS.
Finansijska nezavisnost, kako objašnjava NBS, podrazumeva da centralna banka ne može poslove iz svoje nadležnosti obavljati bez odgovarajućih finansijskih sredstava, odnosno, finansiranje njenih operativnih troškova ne sme zavisiti od odluka vlade.
Ostali vidovi nezavisnosti NBS, kako je navedeno, treba da onemoguće uticanje na obavljanje funkcija NBS i na ostvarivanje njenog osnovnog cilja propisanog Zakonom o NBS - postizanja i održavanja stabilnosti cena.
"Određivanje zarada zaposlenih u NBS specijalnim zakonom onemogućuje centralnu banku da samostalno uređuje namirivanje svojih operativnih troškova, čime se otvara mogućnost direktnog uticaja državnih organa na donošenje odluka iz funkcija NBS, odnosno prevazilazi Ustavom utvrđeno ovlašćenje Narodne skupštine da vrši nadzor nad NBS", ističe NBS.
Nadzor Narodne skupštine, podsetila je NBS, ne podrazumeva ovlašćenje Skupštine da određuje plate zaposlenih u NBS, ili način raspodele prihoda NBS.
"Propisivanje da će se iz prihoda NBS direktno finansirati budžetski deficit takođe predstavlja grubo kršenje samostalnosti i nezavisnosti NBS, ali predstavlja i direktno kršenje odredbi Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i Statuta Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB), odnosno Evropske centralne banke (ECB)", ukazala je NBS.
Sredstva koja centralna banka ostvari svojim poslovanjem, kako je navedeno u saopštenju NBS, ne mogu biti prihod državnog budžeta, osim u slučaju prenosa odgovarajućeg dela dobiti utvrđene u finansijskim izveštajima centralne banke.
NBS je naglasila da je razlog zbog kojeg se centralnoj banci garantuje samostalnost i nezavisnost to što su ciljevi koji su zakonom postavljeni centralnoj banci vrlo često, a naročito u periodima ekonomskih kriza, u suprotnosti s ciljevima ekonomske politike vlade.
"Primena spornih odredaba Zakona o privremenom smanjenju plata, dovodi do pravne nesigurnosti i predstavlja opasan presedan jer stvara mogućnost da se nekim novim leks specijalisom utvrde funkcije, nadležnosti i ciljevi NBS koji bi bili u suprotnosti s opšteprihvaćenim međunarodnim standardima i evropskim principima i vrednostima", ističe se u obrazloženju predloga NBS Ustavnom sudu Srbije.
(Beta)
