U Srbiji socijalnu pomoć redovno dobija tek jedan odsto starijih od 65 godina, iako ih 426.000 živi u dubokom siromaštvu. Oko 5.000 dinara mesečno država uplaćuje na račune 11.200 starih osoba, ali su potrebe, kako ocenjuju stručne službe, daleko veće
U Srbiji socijalnu pomoć redovno dobija tek jedan odsto starijih od 65 godina, iako ih 426.000 živi u dubokom siromaštvu. Oko 5.000 dinara mesečno država uplaćuje na račune 11.200 starih osoba, ali su potrebe, kako ocenjuju stručne službe, daleko veće.
Mirjana Rašević iz Instituta za društvene nauke objašnjava da materijalno obezbeđenje i pomoć nisu dovoljne mere za suzbijanje siromaštva, jer je pokrivenost izuzetno niska, kao i iznosi koji se dodeljuju najsiromašnijima.
"U Srbiji su među starijom populacijom najugroženije žene, samačka i seoska domaćinstva, a uočena je i veza između siromaštva i obrazovanja, pa su najsiromašniji stari najčešće bez završene osnovne škole", kaže Raševićeva za "Novosti". "Skoro 90 odsto ih pati od hroničnih oboljenja, a dominiraju bolesti koje je upravo i izazvalo rizično ponašanje tokom života. Ipak, većina ih se skoro uopšte ne oslanja na pomoć institucija, a mnogi čak i ne znaju da imaju prava na različite vrste pomoći".
Tako je istraživanje, koje su zajednički sproveli Institut za društvene nauke i NVO „Amiti“ među onima koji ne primaju nikakvu socijalnu pomoć, pokazalo da je najčešći razlog tome - neinformisanost. Čak 56 odsto starih ne zna da ovakva pomoć uopšte i postoji. Ostali su ili odbijeni, ili su sami procenili da nemaju prava, ili, pak, imaju problem da sakupe preobimnu dokumentaciju.
I Sanja Miloradović iz humanitarne organizacije „Lastavica“ ocenjuje da je broj onih koji primaju pomoć veoma nizak.
"Uslovi za dobijanje socijalne pomoći su neadekvatni i neprimereni starim ljudima"; zaključuje Miloradovićeva. "Tako, na primer, zakon propisuje da se MOP ne može dodeliti osobi koja ima više od pola hektara zemlje. A najsiromašniji žive u selima i uglavnom su nosioci prava nad zemljom koju mahom ne mogu sami da obrađuju. I novi Porodični zakon obavezuje srodnike da brinu o svojima, pa stari moraju da dokazuju finansijsku situaciju supružnika, dece, pa čak i unuka, što im najčešće vređa dostojanstvo, pa odustaju i pre početka".
Zato u Srbiji jedva sastavlja kraj s krajem više od 400.000 starih koji mesečno ne raspolažu ni sa stotinu evra. Volonteri humanitarnih organizacija obišli su stotinak najoskudnijih domaćinstva i upitali stanare od čega, zapravo, žive.
"Najviše siromašnih je u selima, pa preživljaju tako što sakupljaju puževe, beru kupine, pečurke, rade u bašti, čuvaju koze, ovce, gaje kokoške... I uglavnom žale što ne mogu u nadnicu" objašnjava mr Nadežda Satrić. "U gradu ih mnogo pretura po kontejnerima, sakupljaju ostatke s pijaca, idu u narodne kuhinje, žive od Crvenog krsta..."
(MONDO)
Mirjana Rašević iz Instituta za društvene nauke objašnjava da materijalno obezbeđenje i pomoć nisu dovoljne mere za suzbijanje siromaštva, jer je pokrivenost izuzetno niska, kao i iznosi koji se dodeljuju najsiromašnijima.
"U Srbiji su među starijom populacijom najugroženije žene, samačka i seoska domaćinstva, a uočena je i veza između siromaštva i obrazovanja, pa su najsiromašniji stari najčešće bez završene osnovne škole", kaže Raševićeva za "Novosti". "Skoro 90 odsto ih pati od hroničnih oboljenja, a dominiraju bolesti koje je upravo i izazvalo rizično ponašanje tokom života. Ipak, većina ih se skoro uopšte ne oslanja na pomoć institucija, a mnogi čak i ne znaju da imaju prava na različite vrste pomoći".
Tako je istraživanje, koje su zajednički sproveli Institut za društvene nauke i NVO „Amiti“ među onima koji ne primaju nikakvu socijalnu pomoć, pokazalo da je najčešći razlog tome - neinformisanost. Čak 56 odsto starih ne zna da ovakva pomoć uopšte i postoji. Ostali su ili odbijeni, ili su sami procenili da nemaju prava, ili, pak, imaju problem da sakupe preobimnu dokumentaciju.
I Sanja Miloradović iz humanitarne organizacije „Lastavica“ ocenjuje da je broj onih koji primaju pomoć veoma nizak.
"Uslovi za dobijanje socijalne pomoći su neadekvatni i neprimereni starim ljudima"; zaključuje Miloradovićeva. "Tako, na primer, zakon propisuje da se MOP ne može dodeliti osobi koja ima više od pola hektara zemlje. A najsiromašniji žive u selima i uglavnom su nosioci prava nad zemljom koju mahom ne mogu sami da obrađuju. I novi Porodični zakon obavezuje srodnike da brinu o svojima, pa stari moraju da dokazuju finansijsku situaciju supružnika, dece, pa čak i unuka, što im najčešće vređa dostojanstvo, pa odustaju i pre početka".
Zato u Srbiji jedva sastavlja kraj s krajem više od 400.000 starih koji mesečno ne raspolažu ni sa stotinu evra. Volonteri humanitarnih organizacija obišli su stotinak najoskudnijih domaćinstva i upitali stanare od čega, zapravo, žive.
"Najviše siromašnih je u selima, pa preživljaju tako što sakupljaju puževe, beru kupine, pečurke, rade u bašti, čuvaju koze, ovce, gaje kokoške... I uglavnom žale što ne mogu u nadnicu" objašnjava mr Nadežda Satrić. "U gradu ih mnogo pretura po kontejnerima, sakupljaju ostatke s pijaca, idu u narodne kuhinje, žive od Crvenog krsta..."
(MONDO)
