Nastava od 1. septembra najkraće bi se mogla opisati – kombinacija nekoliko modela, koji će zavisiti od kapaciteta škole, potrebe đaka i obaveza roditelja. Cilj tokom pandemije – bezbednost, da đaci imaju kvalitetnu nastavu i uče, ali i da se ne remete obaveze porodice
Do početka školske godine godine ostalo je mesec dana. Nervoza oko bitnog pitanja – kako će se odvijati nastava počela je. Pojedini roditelji pokrenuli su peticiju da nastava ne bude onlajn, oni insistiraju da deca idu u školu. Manje se u javnosti obratila pažnja na one koji se boje da im se deca razbole odlaskom u školu. Tu je i pitanje kome ostaviti najmlađe dok su roditelji na poslu. Jednostavno rečeno – svi imaju želje i potrebe.
Ministar prosvete Mladen Šarčević dodaje da je pored kvalitetne nastave imeprativ i bezbednost. U izjavi za “Blic” otkriva kako će izgledati nastava ove školske godine ukoliko korona i dalje bude svugde oko nas. On ističe da je pripremljeno nekoliko modela i da je prosveta spremna da se u zavisnosti od epidemiološke situacije u hodu prilagođava.
Kada je reč o modelu nastave, ovde nije samo reč o gruboj podeli na učenje u učlionicama i onlajn, već i o tome kakve će smene biti i kada će koji razred dolaziti u školu.
Otuda opisati model nastave u jednoj rečenici nije moguće, jer u pojedinim školama prostor i broj đaka ne zadovoljavaju ispunjenje svih epidemioloških pravila, pa će se zato nastava i prilagođavati po školama i potrebama. Ipak, generalno posmatrano, škole i roditelji, odnosno đaci, moći će da se opredele koji im model nastave odgovara. Ukoliko se na primer opredele za onlajn važi isto pravilo jednako za sve – u školi se odgovara!
"Praktično će biti izjednačen izbor, da li će raditi od kuće ili u školi, ali svi će morati da dođu u školu da bi bili propitani. Sugerišemo i profesorima i učiteljima da daju što više ocena, kako bi na svakom koraku deca mogla da se iskažu i kako bi bilo preglednije njihovo savladavanje gradiva. Školama dajemo autonomiju da se sa roditeljima dogovore jer u delu porodica je strah", ističe ministar.
Nastava će se izvoditi samo uz epidemiološke uslove koji važe i u svetu – zbog distance od četiri kvadratna metra u učionicima može biti do 15 đaka. A, đaci će morati da nose maske.
Ministar Mladen Šarčević kaže da je u proteklom periodu rađeno istraživanje u celoj Srbiji. Takođe i škole do sledeće nedelje treba da odgovore ministarstvu u skladu sa svojim specifičnostima, koji će model prihvatiti, da li mogu da rade u jednoj ili je neophodno više smena, kako će podeliti smene...
"Generalno posmatrano u osnovnoj školi će se raditi po smenama koje će biti drugačije nego do sada. Prvi i drugi razredi kretaće ujutro u 8.00, imaće četiri časa i završavaće u 11.00. Zatim idu kući ili imaju boravak. Posle najmlađih dolaze treći i četvrti razred i ostaju na nastavi od 11.00 do oko 14 časova. Nakon analize ministarstva, oko 20 odsto roditelja nema decu gde da ostave. Škole koje su imale boravak imaće ga i ubuduće u istom obimu, ne smanjujemo grupe. U tim terminima predviđenim od prvog do četvrtog razreda imaju praktično celu školu za sebe", kaže ministar Šarčević.
Posle grupe od prvog do četvrtog u školu dolaze petaci i šestaci koji će svoja četiri časa imati od 14 do 17 časova, dok će sedmaci i osmaci biti u klupama od 17.00 do oko 20.00.
Svi oni imaće po četiri časa koja traju 35 minuta i redovne odmore. Časovi su skraćeni, ali se ne gubi vreme za nastavu jer nema upisivanja dnevnika tokom časa. Između svakog bloka nastave je oko dvadesetak minuta pauze kada se vrši dezinfekcija pre dolaska druge smene đaka.
"Oni koji su bolesni, ili im je neko u porodici zaražen ostaju kod kuće i imaju onlajn nastavu. Svi, pa i oni koji idu u školu, imaće na ponuđenim platformama razne sadržaje, vežbe, a škola i u izboru platforme ima autonomiju", ističe ministar Šarčević i dodaje da “nacionalne manjine mahom imaju manja odeljenja i oni će svi moći da dolaze bez podela na grupe”.
Ministar kaže da je u manjim sredinama - manje i problema kako zadovoljiti sve uslove zaključno sa epidemiološkim. Veće škole i u većim gradovima zahtevaju jednostavno rečeno – više kombinacija modela.
"Oko 360 škola obara cifru od 1.000 đaka i tu će morati da se radi po smenama. U pojedinim školama i za smenski rad nedostaje učionica i tu će biti upotrebljene sale, kancelarije... Ispitivanjem svih specifičnosti od prostora, broja đaka do potreba roditelja, zaključak je da nijedna škola nije slična. Problem su veće škole po gradovima i zato će biti po četiri časa glavnih predmeta", kaže Šarčević.
Nakon analize ministarstva kako bi se utvrdilo realno stanje po Srbiji, činjenica je da su ogromne razlike po regijama.
"Primera radi novopazarska regija po pravilu ima mnogo đaka u odeljenju, čak i po 39. Kako bi se zadovoljio uslov distance može po 13 njih u učionicu. U ovom delu Srbije rešenje je da idu u školu od prvog do četvrtog u prepodnevnoj smeni i oni idu stalno. U popodnevnoj smeni će se na nedelju dana smenjivati peti i šesti, pa zatim sedmi i osmi razred. One nedelje kada određeni razred ne ide u školu imaće onlajn nastavu. Zato moramo da imamo pripremljene sve sadržaje", ističe Šarčević.
Kako dodaje, trenutno se izrađuje model izveštavanja pomoću kog će ministarstvo u svakom trenutku moći da prati koliko se uspešno odvija i organizuje nastava po školama.
"Argument profesora da nemaju računar jednostavno ne stoji. Imaju ga na poslu, a ukoliko su bolesni moći će da ga u dogovoru sa direktorom uzmu na revers", kaže ministar.
Takođe, profesori koji su proglašeni tehnološkim viškom ali dobijaju deo plate od države, u skladu sa iznosom imaće fond časova.
(MONDO/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
