Istraživanje o položaju i potrebama mladih koje je od maja do juna ove godine sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Polovina mladih planira da ode iz Srbije, više od 63 odsto uopšte ne zarađuje, a 93 odsto mladih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe adekvatan posao u struci.
Osim toga, 76 odsto mladih ne veruje niti jednom političaru, a svega 0,7 odsto njih smatra da mladi utiču na političke odluke.
To pokazuju rezultati istraživanja o položaju i potrebama mladih koje je od maja do juna ove godine sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
U istraživanju je učestvovalo 1.219 mladih iz cele Srbije uzrasta od 15 do 30 godina.
Inače, KOMS slična istraživanja sprovodi od 2017. godine, a cilj je da ukažu na stavove, navike i probleme mladih sa kojima se suočavaju.
Kako za "Blic" ističe generalni sekretar KOMS-a Stefan Đorđević, statistike i rezultati ovogodišnjeg i prethodnih istraživanja pokazuju jasnu tendenciju da mladi žive nekvalitetno.
"Ono što nam je evidentno jeste da se položaj mladih ne popravlja. Oni odlaze iz zemlje, ukazuju koje probleme imaju, na osnovu njihovih stavova jasno vidimo da nisu zadovoljni okruženjem. Jasno vidimo da zarađuju ispod minimalca ili uopšte ne zarađuju, a smatraju da je za pristojan život potrebno mnogo više od toga što zarađuju", rekao je on.
Đorđević dodaje da mladi smatraju da postoji određeni pad sistema vrednosti koji utiče na kvalitete njihovih života zbog čega ne mogu da se osamostale.
"S druge strane, analizom institucionalnog okvira i javnih politika, ne pronalazimo da se institucije ozbiljno bave unapređenjem položaja mladih, osim priče i prepoznavanja problema. Iz godine u godinu ukazujemo da stanje i položaj mladih zabrinjava, a čini se da ni institucije ni svi kao akteri ne činimo dovoljno da bismo ovo stanje promenili", napominje Đorđević.
Ono što ove godine odstupa od ranijih statistika jeste jasan pad u broju mladih koji bi se odselili iz zemlje. Naime, prethodne godine taj procenat je iznosio 64 odsto, a sada je za deset odsto manji.
"Situacija sa pandemijom uticala je na to da manji procenat mladih poželi da napusti zemlju. Kovid je prouzrokovao svetsku krizu koja je u prvom talasu izazvala da se mnogi ljudi koji su radili u inostranstvu vrate u zemlju. Mladi su uvideli da nigde nije idealno, a kada sistem krene da se raspada, ipak je porodica i država u kojoj žive neka vrsta garanta sigurnosti", ističe sagovornik.
Međutim, i dalje je alarmantna statistika da 53 odsto mladih planira da se odseli iz zemlje, a na prvom mestu želja gde bi živeli su zemlje zapadne Evrope u 58 odsto slučajeva.
"To nam govori o sveopštoj isključenosti mladih u svojoj zemlji, zbog čega život zamišljaju negde drugde. Zato je važno da nešto uradimo i da donosioci odluka sa najviših državnih pozicija preduzmu konkretne mere. Priča se o mladima da su oni sadašnjost i budućnost, ali nemamo jasne politike i mere koje će pomoći da se mladi osamostale, dođu do posla i dostojanstvenih plata koje će im olakšati ulazak u život", ukazuje Đorđević.
Više od polovine mladih kao razloge za odlazak iz zemlje navode dostojanstveniji život i više standarde.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi od 15 do 30 godina, a više od trećine njih je iz centralne i zapadne Srbije. Više od 90 odsto mladih u istraživanju kaže da im je zarada najvažnija kod zaposlenja, a 34 odsto smatra da je plata između 65.000-80.000 dinara dovoljna za pristojan život, dok sličan procenat mladih (33,4 odsto) smatra da je dovoljno 80.000-100.000 dinara.
Takođe stereotip da mladi ne žele da rade, ruši statistika da čak 62 odsto njih radi izvan struke za koju se školovao. Osim toga, 93 odsto mladih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe adekvatan u struci, a 63 odsto je spremno da se prekvalifikuje kako bi našli posao.
Tek četvrtina mladih smatra da će im naučeno u školi ili na fakultetu pomoći pri pronalaženju posla. Poražavajuća činjenica jeste i to da mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji. Na skali od 1 do 5 (1 - uopšte nije bitno, 5 - veoma je bitno), mladi su ove dve stavke prosečno ocenili 4,3.
Više od trećine ispitanika pretrpelo je digitalno nasilje, dok je više od 64 odsto mladih bilo izloženo fizičkom ili verbalnom nasilju! Ono što takođe zabrinjava jeste da su čak 82 odsto mladih svedoci nasilja, a tek 30 odsto njih je prijavilo nasilje. Međutim, alarmantan podatak je da 30 odsto ispitanika smatra da nasilje može biti opravdano i taj procenat raste iz godine u godinu (2018. - 19 odsto, 2019. - 27 odsto).
"To vrlo ima veze sa nedostatkom dijaloga i sa opštim stereotipima da se retko ko uzbuđuje kada na bilo kom mestu vidi nasilje. Nasilje je danas model koji privlači gledanost, glasače. Bahatost je način kako pokazujemo svoje mišljenje i sve je to povezano. Zato mladi više ne prijavljuju nasilje", kaže Đorđević.
Dodaje da mlade osobe koje doživljavaju nasilje osećaju da je besmisleno da ga prijavljuju.
Kada je reč o zdravlju mladih, istraživanje pokazuje da su više od trećine mladih aktivni pušači, da 12 odsto konzumira alkohol češće od jednom nedeljno, ali da je čak više od 52 odsto probalo marihuanu! Nemali procenat mladih probao je i druge supstance poput sedativa (više od 15 odsto), ekstazija (blizu 14 odsto) i kokaina (više od 12 odsto).
Trideset odsto mladih misli da bi Srbija trebalo najviše da se oslanja na Rusiju prilikom kreiranja spoljne politike, 21 odsto smatra da bi trebalo da se oslanja na EU, a 13 odsto na Kinu. Procenat poverenja mladih u Rusiju je opao u odnosu na prethodnu godinu, a Đorđević smatra da je to posledica povećanja poverenja u Kinu.
Istraživanje pokazuje da su mladi nešto više zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego ranije, oko 25 odsto odgovara da je veoma zainteresovano. Poredeći sa prethodnom godinom, za skoro 10 odsto je opao broj mladih koji kažu da uopšte nisu zainteresovani. Međutim, tek 0,7 odsto njih smatra da politički sistem omogućava u potpunosti uticaj mladih na političke procese i odluke.
Oko 54 odsto mladih kaže da redovno glasa na izborima, što je značajna razlika u odnosu na 2019, kada je taj procenat iznosio 50 odsto. Najčešći razlog zašto ne glasaju jeste što smatraju da su svi političari isti i ne rade u interesu građana (48 odsto), kao i da trenutno nemaju za koga da glasaju (46 odsto). O tome govori i podatak da čak 77 odsto ispitanika smatra da izbori u Srbiji nisu fer i pošteni, a 76 odsto mladih ne veruje niti jednom političaru.
Kada je reč o evrointegracijama, čak 46 odsto mladih ne podržava ulazak Srbije u EU i u odnosu na prethodne godine taj broj je porastao za 14 odsto, dok je broj mladih koji podržava ulazak u EU opao za gotovo 10 odsto. Istraživanje je pokazalo da 41 odsto mladih ima negativnu reakciju na pojam Evropske unije, u istom procentu imaju neutralnu reakciju, dok tek 18 odsto mladih reaguju pozitivno na pojam EU.
Mladi su uglavnom mišljenja da Srbija još nije postala člainca EU jer ne želi da prizna Kosovo (58 odsto), kao i zbog toga što Srbija nije sprovela sve reforme neophodne za članstvo (53 odsto).
Ipak, mišljenja su podeljena o tome šta bi se promenilo ulaskom Srbije u EU, te svaka četvrta mlada osoba smatra da bi se bolje živelo u Srbiji kada bi ona ušla u EU, dok isto tako svaka četvrta osoba (23 odsto) smatra da bi se živelo gore.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
