Polaganjem venaca na spomenik Ćirilu i Metodiju i crkvenim obredom obeležen je Dan slovenske pismenosti.
Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je danas venac na spomenik Ćirilu i Metodiju, povodom Dana slovenske pismenosti.
Na spomenik u parku kod Vukovog spomenika vence su položili i ambasadori Rusije, Bugarske i Ukrajine i predstavnici ambasada Belorusije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.
Dan slovenske pismenosti povod je da odamo počast Ćirilu i Metodiju, koji su svojim radom povezali milione Slovena i dali im pismenost i ćirilicu, kazao je tom prilikom Alimpić.
Crkveni obred je, uz sveštenike srpske, ruske i bugarske pravoslavne crkve, služio arhiepiskop i mitropolit Amfilohije Radović.
Svečanost kod spomenika dvojici svetitelja počela je himnom Ćirila i Metodija koju su izveli mališani iz bugarske škole iz Ivanova.
Praznik slovenskih svetitelja Ćirila i Metodija obeležavaju sve slovenske zemlje kao praznik sveslovenskog prosvetiteljstva i sećanje na misionarstvo i vizionarstvo svete braće iz Soluna iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve.
Praznik se proslavlja uvek 24. maja (11. maja po starom kalendaru) kao sećanje na taj dan 863. godine kada su svetitelji Kirilo i Metodije, posle svečanosti u čast obnove Carigrada krenuli na misionarski put u Moravsku.
Dan slovenske pismenosti je prilika za podsećanje na zasluge svetitelja koji su prevodili bogoslužbene knjige na jezike Slovena.
Ćirila i Metodija je u centralnu Evropu kao misionare poslao imperator Konstantinopolja, a u Rimu im je, uprkos primedbama koje su stizale sa svih strana, papa poverio zadatak da osnuju "Crkvu centra".
Posle Kirilove smrti, u Rimu 869. godine, Metodije je sam nastavio borbu za slovensko bogosluženje.
Metodije je umro u Velegradu 885. godine. Misiju Kirila i Metodija nastavili su njihovi učenici, koji su takođe proganjani i osuđivani kao sledbenici ogorčene borbe za narodni jezik.
(agencije/MONDO)
Na spomenik u parku kod Vukovog spomenika vence su položili i ambasadori Rusije, Bugarske i Ukrajine i predstavnici ambasada Belorusije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.
Dan slovenske pismenosti povod je da odamo počast Ćirilu i Metodiju, koji su svojim radom povezali milione Slovena i dali im pismenost i ćirilicu, kazao je tom prilikom Alimpić.
Crkveni obred je, uz sveštenike srpske, ruske i bugarske pravoslavne crkve, služio arhiepiskop i mitropolit Amfilohije Radović.
Svečanost kod spomenika dvojici svetitelja počela je himnom Ćirila i Metodija koju su izveli mališani iz bugarske škole iz Ivanova.
Praznik slovenskih svetitelja Ćirila i Metodija obeležavaju sve slovenske zemlje kao praznik sveslovenskog prosvetiteljstva i sećanje na misionarstvo i vizionarstvo svete braće iz Soluna iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve.
Praznik se proslavlja uvek 24. maja (11. maja po starom kalendaru) kao sećanje na taj dan 863. godine kada su svetitelji Kirilo i Metodije, posle svečanosti u čast obnove Carigrada krenuli na misionarski put u Moravsku.
Dan slovenske pismenosti je prilika za podsećanje na zasluge svetitelja koji su prevodili bogoslužbene knjige na jezike Slovena.
Ćirila i Metodija je u centralnu Evropu kao misionare poslao imperator Konstantinopolja, a u Rimu im je, uprkos primedbama koje su stizale sa svih strana, papa poverio zadatak da osnuju "Crkvu centra".
Posle Kirilove smrti, u Rimu 869. godine, Metodije je sam nastavio borbu za slovensko bogosluženje.
Metodije je umro u Velegradu 885. godine. Misiju Kirila i Metodija nastavili su njihovi učenici, koji su takođe proganjani i osuđivani kao sledbenici ogorčene borbe za narodni jezik.
(agencije/MONDO)
