Velika količina babuški pluta na površini Palićkog jezera, sa koga se širi nesnosni smrad. Riba uginula usled nedostatka kiseonika.
Nekoliko tona uginulog srebrnog karasa (babuške) plutalo je u ponedeljak površinom Palićkog jezera. Do uginuća ribe došlo je zbog nedostatka kiseonika u vodi, piše "Press".
Nepogodni vremensko-biološki uslovi doprineli su da se gušenje jezera Palić ubrza. Sa jezera se širi smrad od uginule ribe, a stalno izranjaju novi ugušeni primerci.
Dogodilo se upravo ono na šta su ekolozi i biolozi mesecima upozoravali.
"Radi se o uginuću većih razmera. Zabrinjava meteorološka prognoza, koja ne obećava bolje vremenske prilike koje bi popravile stanje jezera i udahnule mu još jednom život. Intenzivno uklanjamo uginulu babušku sa površine jezera i odlažemo je na siguran način na mesto nedostupno ljudima i životinjama", rekao je Blagoje Lečić, biolog JP "Palić - Ludaš".
O tačnim količinama uginule ribe, uglavnom babuške i manjih količina mlađi šarana, ne može se još govoriti jer svakog trenutka na površinu izranjaju novi primerci. Ukoliko se meteorološka situacija ne promeni, ne dune vetar i ne osvanu svetlija jutra, očekuje se još koji talas uginuća.
"Usled prisustva velikog broja dafnije (račić koji jede alge koje stvaraju kiseonik u procesu fotosinteze), bogatstva vode hranljivim materijama i niskog vazdušnog pritiska, došlo je do toga da se mulj podiže sa dna u komadićima, dodatno muteći vodu. Sve zajedno ostavilo je ribe bez kiseonika i one su se ugušile", objasnio je Lečić.
Radnici ovog javnog preduzeća iz čamaca i sa obale uz pomoć ribarske mreže trude se da uklone što više uginule ribe, da se zbog raspadanja ne bi Palićem proširio neprijatan miris. Međutim, smrad je brži od radnika ovog preduzeća.
"Pomor ribe u jezeru očekivan je s obzirom na to u kakvom je stanju. Katastrofa se dogodila u zoru jer su alge, koje su se previše namnožile u jezeru, tokom noći potrošile sav kiseonik, ostavljajući tako vagone babuške bez daha", smatra Gabor Mesaroš iz Udruženja građana "Protego", zaduženog za zaštitu i razvoj kulturnog i prirodnog nasleđa i razvoja civilnog društva, koje mesecima upozorava na mogućnost katastrofe u jezeru Palić.
"Sada je kasno da se bilo šta učini, trebalo je delovati u toku zime. Vodu je u prelaznom periodu trebalo obogatiti kiseonikom, na primer izgradnjom nekoliko fontana koje bi, osim turističkog, imale i biološko-ekološki efekat, kao što to ima Ada Ciganlija ili Ženevsko jezero.
Fontane pokreću vodu i tako sprečavaju ovakva uginuća. To je samo jedan od nekoliko načina na koje je trebalo preduhitriti pomor u jezeru.
"Pomor ribe u Palićkom jezeru jeste velika biološka šteta, ali i ekonomska. Sportski ribolovci povući će se sa jezera, manje će biti izdato ribolovačkih dozvola. Osim toga, kupači će nestati jer kad čuju da je u jezeru bio pomor, a ni informacija da je voda bakteriološki ispravna neće ohrabriti ljude da dođu",kaže Blagoje Lečić.
(MONDO/Foto: Press)
Nepogodni vremensko-biološki uslovi doprineli su da se gušenje jezera Palić ubrza. Sa jezera se širi smrad od uginule ribe, a stalno izranjaju novi ugušeni primerci.
Dogodilo se upravo ono na šta su ekolozi i biolozi mesecima upozoravali.
"Radi se o uginuću većih razmera. Zabrinjava meteorološka prognoza, koja ne obećava bolje vremenske prilike koje bi popravile stanje jezera i udahnule mu još jednom život. Intenzivno uklanjamo uginulu babušku sa površine jezera i odlažemo je na siguran način na mesto nedostupno ljudima i životinjama", rekao je Blagoje Lečić, biolog JP "Palić - Ludaš".
O tačnim količinama uginule ribe, uglavnom babuške i manjih količina mlađi šarana, ne može se još govoriti jer svakog trenutka na površinu izranjaju novi primerci. Ukoliko se meteorološka situacija ne promeni, ne dune vetar i ne osvanu svetlija jutra, očekuje se još koji talas uginuća.
"Usled prisustva velikog broja dafnije (račić koji jede alge koje stvaraju kiseonik u procesu fotosinteze), bogatstva vode hranljivim materijama i niskog vazdušnog pritiska, došlo je do toga da se mulj podiže sa dna u komadićima, dodatno muteći vodu. Sve zajedno ostavilo je ribe bez kiseonika i one su se ugušile", objasnio je Lečić.
Radnici ovog javnog preduzeća iz čamaca i sa obale uz pomoć ribarske mreže trude se da uklone što više uginule ribe, da se zbog raspadanja ne bi Palićem proširio neprijatan miris. Međutim, smrad je brži od radnika ovog preduzeća.
"Pomor ribe u jezeru očekivan je s obzirom na to u kakvom je stanju. Katastrofa se dogodila u zoru jer su alge, koje su se previše namnožile u jezeru, tokom noći potrošile sav kiseonik, ostavljajući tako vagone babuške bez daha", smatra Gabor Mesaroš iz Udruženja građana "Protego", zaduženog za zaštitu i razvoj kulturnog i prirodnog nasleđa i razvoja civilnog društva, koje mesecima upozorava na mogućnost katastrofe u jezeru Palić.
"Sada je kasno da se bilo šta učini, trebalo je delovati u toku zime. Vodu je u prelaznom periodu trebalo obogatiti kiseonikom, na primer izgradnjom nekoliko fontana koje bi, osim turističkog, imale i biološko-ekološki efekat, kao što to ima Ada Ciganlija ili Ženevsko jezero.
Fontane pokreću vodu i tako sprečavaju ovakva uginuća. To je samo jedan od nekoliko načina na koje je trebalo preduhitriti pomor u jezeru.
"Pomor ribe u Palićkom jezeru jeste velika biološka šteta, ali i ekonomska. Sportski ribolovci povući će se sa jezera, manje će biti izdato ribolovačkih dozvola. Osim toga, kupači će nestati jer kad čuju da je u jezeru bio pomor, a ni informacija da je voda bakteriološki ispravna neće ohrabriti ljude da dođu",kaže Blagoje Lečić.
(MONDO/Foto: Press)
