Danas se navršava 130 godina od rođenja našeg naučnika svetskog glasa, akademika Milutina Milankovića.
To što je i UNESKO ovaj jubilej stavio na svoju listu obeležavanja značajnih godišnjica, još je jedna od potvrda veličine Milankovićevog dela koji je, iako diplomirani građevinski inženjer, bio i geofizičar, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba.
Njegovo naučno postignuće i danas je najaktuelniji deo savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom globalnog zagrevanja. Zahvaljujući njemu, srpska nauka i kultura zauzimaju vidno mesto u matici svetski značajnih naučnih rezultata.
Milanković je rođen 28. maja 1879. godine u Dalju, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, kao šesto koleno porodice Milanković, koja se u poznatoj seobi pod vodstvom Arsenija Čarnojevića, doselila sa Kosova.
Na Tehnološkom institutu u Beču 1902. godine diplomirao je građevinu, a 1904. stekao doktorat kao prvi Srbin - doktor tehničkih nauka.
Kao građevinski inženjer imao je šest zvanično priznatih patenata, tridesetak sračunatih i izvedenih objekata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja. Za vreme veoma kratke inženjerske prakse u građevinarstvu projektovao je, ili je učestvovao u projektu, deset hidrocentrala.
Tom strukom bavio se u Beču, do jeseni 1909, kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika).
Nošen dubokim patriotizmom, Milanković te godine napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inženjera u Beču i dolazi u Beograd.
To je značilo prekretnicu u njegovom radu, jer je odlučio da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja. Već 1912. njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama.
Na osnovu svojih naučnih istaživanja, u koja je uneo veliki matematički talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji, kojom je razjasnio tajnu nastanka ledenih doba na našoj planeti.
U svojoj 63. godini, sublimirao je svoj celokupni rad na matematičkoj teoriji klime i 1941. godine napisao kapitalno delo "Kanon osunčavanja zemlje".
Iako je ostao veran svojoj zemlji, pokazavši da se i u Beogradu mogu stvarati velika naučna dostignuća, njegov doprinos nauci više su umeli da prepoznaju i cene u svetu, nego kod kuće. Tako su njegovo ime poneli krateri na Mesecu i Marsu, kao i jedno nebesko telo.
Nagrada Evropskog geofizičkog društva za dostignuća u oblasti klimatologije i meteorologije, koja se dodeljuje od 1993. godine, takođe nosi Milankovićevo ime, a NASA ga je svrstala u petnaest najznačajnih naučnika sveta.
Umro je 12. decembra 1958. godine i sahranjen je u Dalju.
(Tanjug)
To što je i UNESKO ovaj jubilej stavio na svoju listu obeležavanja značajnih godišnjica, još je jedna od potvrda veličine Milankovićevog dela koji je, iako diplomirani građevinski inženjer, bio i geofizičar, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba.
Njegovo naučno postignuće i danas je najaktuelniji deo savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom globalnog zagrevanja. Zahvaljujući njemu, srpska nauka i kultura zauzimaju vidno mesto u matici svetski značajnih naučnih rezultata.
Milanković je rođen 28. maja 1879. godine u Dalju, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, kao šesto koleno porodice Milanković, koja se u poznatoj seobi pod vodstvom Arsenija Čarnojevića, doselila sa Kosova.
Na Tehnološkom institutu u Beču 1902. godine diplomirao je građevinu, a 1904. stekao doktorat kao prvi Srbin - doktor tehničkih nauka.
Kao građevinski inženjer imao je šest zvanično priznatih patenata, tridesetak sračunatih i izvedenih objekata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja. Za vreme veoma kratke inženjerske prakse u građevinarstvu projektovao je, ili je učestvovao u projektu, deset hidrocentrala.
Tom strukom bavio se u Beču, do jeseni 1909, kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika).
Nošen dubokim patriotizmom, Milanković te godine napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inženjera u Beču i dolazi u Beograd.
To je značilo prekretnicu u njegovom radu, jer je odlučio da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja. Već 1912. njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama.
Na osnovu svojih naučnih istaživanja, u koja je uneo veliki matematički talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji, kojom je razjasnio tajnu nastanka ledenih doba na našoj planeti.
U svojoj 63. godini, sublimirao je svoj celokupni rad na matematičkoj teoriji klime i 1941. godine napisao kapitalno delo "Kanon osunčavanja zemlje".
Iako je ostao veran svojoj zemlji, pokazavši da se i u Beogradu mogu stvarati velika naučna dostignuća, njegov doprinos nauci više su umeli da prepoznaju i cene u svetu, nego kod kuće. Tako su njegovo ime poneli krateri na Mesecu i Marsu, kao i jedno nebesko telo.
Nagrada Evropskog geofizičkog društva za dostignuća u oblasti klimatologije i meteorologije, koja se dodeljuje od 1993. godine, takođe nosi Milankovićevo ime, a NASA ga je svrstala u petnaest najznačajnih naučnika sveta.
Umro je 12. decembra 1958. godine i sahranjen je u Dalju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
