Količina uginule ribe u jezeru Palić je oko devet tona i to najviše srebrnog karasa, bradavičarke i uklije, saopštilo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Količina uginule ribe u jezeru Palić je oko devet tona i to najviše srebrnog karasa, bradavičarke i uklije, saopštilo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja podatke kojima raspolaže.
Kako je navedeno u saopštenju, prilikom uzorkovanja vode 25. maja slobodni kiseonik je iznosio svega 0,6 miligrama u litru vode, a vizuelnim pregledom vode jezera nisu primećeni nikakvi tragovi zagađenja, niti bilo koje karkterisične pojave izazvane upuštanjem otpadnih voda.
Uzorke vode za analizu uzeo je Republički Hidrometeorološki zavod, a po zahtevu Javnog preduzeća Park prirode "Palić-Ludaš" i Zavod za javno zdravlje iz Subotice.
Iz Ministarstva podsećaju da je pre četiri dana primećeno uginuće ribe, nakon čega je izvršen inspekcijski nadzor kada je uočeno da je uginuće uočeno samo u sektoru četiri (turističko - rekreativniom sektoru) koje ima površinu 389 hektara.
U poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu dolazilo je do sporadičnog uginuća, ali nikada u takvim razmerama, navodi se u saopštenju i dodaje da se uticaj nepovoljnih meteoroloških uslova ogleda padom atmosferskog pritiska što dovodi do podizanja mulja sa dna čime se smanjuje koncentracija kiseonika u vodi.
Time se povećava hiperprodukcija "algi dafnie" koja pada na dno čime povećava potrošnju kiseonika.
Ranije analize voda jezera Palić ukazuju na opterećenaost velikom količinom nutrienata (fosfor i azot), a kao posledica velike količine hranjivih materija dolazi do intenzivnog razvoja algi i fitoplanktona pa zatim i velike količine zooplanktona što uzrokuje visoku biološku potrošnju kiseonika.
Navedeni procesi dovode do ubrzane eutrofizacije jezera odnosno do velikh dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika, pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
Kako je navedeno u saopštenju, prilikom uzorkovanja vode 25. maja slobodni kiseonik je iznosio svega 0,6 miligrama u litru vode, a vizuelnim pregledom vode jezera nisu primećeni nikakvi tragovi zagađenja, niti bilo koje karkterisične pojave izazvane upuštanjem otpadnih voda.
Uzorke vode za analizu uzeo je Republički Hidrometeorološki zavod, a po zahtevu Javnog preduzeća Park prirode "Palić-Ludaš" i Zavod za javno zdravlje iz Subotice.
Iz Ministarstva podsećaju da je pre četiri dana primećeno uginuće ribe, nakon čega je izvršen inspekcijski nadzor kada je uočeno da je uginuće uočeno samo u sektoru četiri (turističko - rekreativniom sektoru) koje ima površinu 389 hektara.
U poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu dolazilo je do sporadičnog uginuća, ali nikada u takvim razmerama, navodi se u saopštenju i dodaje da se uticaj nepovoljnih meteoroloških uslova ogleda padom atmosferskog pritiska što dovodi do podizanja mulja sa dna čime se smanjuje koncentracija kiseonika u vodi.
Time se povećava hiperprodukcija "algi dafnie" koja pada na dno čime povećava potrošnju kiseonika.
Ranije analize voda jezera Palić ukazuju na opterećenaost velikom količinom nutrienata (fosfor i azot), a kao posledica velike količine hranjivih materija dolazi do intenzivnog razvoja algi i fitoplanktona pa zatim i velike količine zooplanktona što uzrokuje visoku biološku potrošnju kiseonika.
Navedeni procesi dovode do ubrzane eutrofizacije jezera odnosno do velikh dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika, pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
