Iako se sam dan ovog sveca proslavlja kasnije, danas se obeležavaju njegova čuda kojih nije malo
Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni ili prvi dok reč "angelos" znači vesnik, anđeo.
Arhangel Mihailo bio je predvojdnik Božje vojske, vojske anđela koja je učestvovala u stvaranju sveta i branila čovečanstvo od palih anđela odnosno demona.
Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog".
Osim toga što se borio sa silama đavolskim, SVeti arhangel Mihailo učinio je mnogo ovozemaljskih čuda.
Oko 300. godine naše ere, prema legendi, jedan neznabožac u Laodikiji imao je gluvonemu ćerku. Uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu mu se javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na obližnjem izvoru.
Zbunjeni čovek se probudio, odveo ćerku na izvor na kome se ona umila. Istog trena njoj se sluh javio a izgovorila je i prve reči. Nakon ovog čuda, do tada neznabožac postade hrišćanin a sa ćerkom se zajedno krstio i podigao crkvu na mestu izvora posvećenu upravo Svetom arhangelu Mihailu.
Još jedno čudo desilo se u Belorusiji, nedaleko od Minska.
Naime, muž i žena godinama su pokušavali da naprave potomstvo međutim nije im polazilo za rukom. Nakon nekog vremena žena ostade u drugom stanju i na svet donese gluvonemo dete.
Svi su im savetovali da ga se odreknu, međutim brižni roditelji to nisu želeli već su se odselili iz toksične okoline u seoce nedaleko od glavnog grada Belorusije.
U šetnji sa ocem, dečak je upao u potok koji je proticao nedaleko od njihove kuće.
Otac je skočio za sinom u vodu i izvukao ga, nakon čega je dete odmah zaplakalo. Otac nije mogao da veruje pa ga je brže bolje odveo kod supruge da se i ona uveri da im je sin izlečien.
Krstili su dete kao Mihail, ne zbog potoka već verujući da će ga arhangel Mihailo čuvati. Malo kasnije, roditelji su saznali da se potok u koji je dečak upao zove upravo Mihailovim potokom u čast Svetog arhangela Mihaila.
Postoji još jedno čudo koje se i danas prepričava - jedna porodica je nakon dugogodišnjeg čekanja dobila naslednika koji je bio gluvonem, i pored toga, zaostajao je u razvoju.
Svi su im savetovali da ga se odreknu, ali su roditelji rešili da se odsele iz rodnog grada i skrasili se u seocetu u blizini Minska. U blizini kućice bio je potok u koji je, prilikom šetnje sa ocem, dečak upao.
Na današnji dan, prema verovanju pravoslavnih hrišćana, obavezno treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja - oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
