Najpoznatiji savet da se voće i povrće dobro opere pre upotrebe je bezvredan budući da otrovi prodiru daleko ispod kore, piše "Politika".
Jedan hemičar iz Beograda svakog vikenda umesto na obližnju pijacu, prelazi 40 kilometara kolima i snabdeva se voćem i povrćem od prijatelja. Potrošeni litri benzina se isplate, kaže, jer mu to garantuje da na tanjiru njegove dece neće biti otrova.
A koliko su štetnih materija stanovnici glavnog grada uneli kroz poljoprivredne proizvode ove sezone, saznaće se tek krajem godine kada budu stigli rezultati najavljenih pijačnih kontrola. Apsurdno je da će za to vreme nesavesni povrtari i dalje nesmetano posle svake kiše iznova prskati bašte i prodavati robu koja je koliko juče bila tretirana otrovima.
U lancu od proizvođača do potrošača vlada uglavnom neznanje. Neprosvećeni povrtari ne samo da nekontrolisano tretiraju bašte, nego i sami konzumiraju zatrovan zeleniš, ne poštujući karencu, odnosno vreme od prskanja do branja. Nije tajna da mnogi od njih čak imaju po dve bašte –za svoju kuću i za pijacu. Potrošač, s druge strane, nema izbora, prinuđen je da veruje na reč prodavcu i nema pojma šta kupuje, dok redovno plaća porez očekujući da ga država zaštiti između ostalog i od trovača.
Nadležne institucije tvrde da rade svoj posao koji poprilično zavisi od novca. Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede je početkom maja tako kontrolisao kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 169 maloprodaja u Srbiji i u gotovo polovini objekata ustanovio nepravilnosti. Oko 6,5 tona hrane je samo ovom prilikom stavljeno van prometa, a utvrđeno je da se u velikom broju trgovina prodaje roba sa isteklim rokom trajanja i nepropisnim deklaracijama.
"Voće i povrće je u trgovinama uglavnom bilo organoleptički neispravno, dok je zbog nepravilnog deklarisanja i neusklađenosti sa ovdašnjim propisima zabranjen uvoz oko 67 tona voća ", saopštavaju iz Generalnog inspektorata.
I dok su trgovine, čini se, dobro kontrolisane, individualni proizvođači i preprodavci koji prodaju robu na pijacama i dalje love u mutnom. Sporadične kontrole odgovaraju nesavesnim prodavcima i pojedinim povrtarima koji pesticide koriste na svoju ruku, ne obazirući se na uputstva, a još manje brinući o svom i zdravlju mušterija.
"Fitosanitarni inspektori kontrolišu korišćenje pesticida kod proizvođača voća i povrća tako što pregledaju knjige korišćenja ovih preparata koji su dužni da vode. Novi Zakon o bezbednosti hrane daće nam šira ovlašćenja i verujem da će ova oblast biti još bolje uređena, a potrošači zaštićeni", kaže Svetlana Stankov, načelnica Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.
Prema njenim rečima, poslednjih godina stanje je poboljšano, sve je manje prodaje pesticida na crno, dok se u poljoprivrednim apotekama već dve godine vodi evidencija o prodatim pesticidima i prati njihova upotreba.
Jedan poljoprivrednik iz sela pored Morave blizu Kruševca kaže da redovno prska voće i povrće u svojoj bašti, koje potom prodaje na pijaci ili nakupcima.
On kaže da najčešće koristi „sistemin”, pesticid koji spada u insekticide budući da je reč o otrovu za insekte, a kada nema „sistemina” kupi „tiocid”. Insekticid „sistemin” je moćan preparat, pa ga neki koriste i dan pre nego što će povrće izneti na tezgu.
Iako uputstvo kaže da je karenca (vreme od prskanja do branja) 40 dana, mnogi se toga ne pridržavaju, pa voće i povrće umesto jednom ili maksimalno tri puta po sezoni, prskaju i posle svake obilnije kiše. To pravdaju time što neprskano povrće koje ne izgleda lepo izbirljive pijačne mušterije ne žele da kupe.
Osim toga, proizvođači priznaju i da količinu pesticida odmere „odokativnom metodom”. Na pakovanjima koji se pazare u poljoprivrednim apotekama navodi se da se moraju razblažiti vodom i to do 0,1 odsto. To znači da bi kod ovog poljoprivrednika na deset litara vode trebalo staviti jedan centilitar pesticida. Ali teško je srpskog seljaka ubediti da kupi menzuru. Individualni proizvođači priznaju da retko kad to precizno mere, ali pošto znaju da je čašica za rakiju 0,03 litara, oni to mere trećinom čašice!
Stručnjaci kažu da je beogradski atar možda i najugroženiji. Razlog je to što povrtari imaju više mogućnosti da nabave otrove, ali je i veće zagađenje što takođe utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji postoji i primenjuje se Pravilnik o kvalitetu voda za navodnjavanje, ali se baš u okolini Beograda dešava da se bašte zalivaju čak i fekalnim vodama.
"Prosečan kupac koji svakodnevno ide na pijacu ne može biti zaštićen. Najpoznatiji savet da se voće i povrće dobro opere pre upotrebe je bezvredan budući da otrovi prodiru daleko ispod kore. Znači, ako je kontrola zakazala u lancu do iznošenja robe na tezge, pesticidi će sigurno stići do tanjira", kaže sagovornik, stručnjak za hemiju i primenu pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji.
Šta sprečava državu da se ozbiljnije uhvati u koštac sa ovim problemom? Usvojen je Zakon o bezbednosti hrane, konačno, posle sedam godina. Novca, kažu, naši sagovornici ima, ali je pitanje kako se koristi u slučaju kontrole ostataka pesticida u voću i povrću. U Srbiji ima nekoliko stotina laboratorija koje bi, ukoliko ih neko angažuje, mogle da rade ovaj posao. Izgleda da se više računa vodi o kupcima našeg voća i povrća u inostranstvu, jer detaljne kontrole se obavljaju samo na onoj robi koja se izvozi. Tamo su stroži standardi za robu sa drugih tržišta, ali to ne može biti izgovor za slabu kontrolu poljoprivrednih proizvoda koji se nude domaćim potrošačima.
Dr Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja sanitarne inspekcije, kaže da počinju učestalije kontrole.
"Do sada je bilo samo sporadičnog kontrolisanja kvaliteta voća i povrća, što nije davalo vernu sliku stanja na tržnicama. Ali, sada u saradnji sa Gradskim pijacama i Gradskim zavodom za javno zdravlje krećemo u kontinuirano proveravanje prisustva pesticida i teških metala u voću i povrću koje se prodaje na pijacama. Rezultati stižu do kraja godine", objašnjava dr Panajotović.
On dodaje da dosadašnjim kontrolama nije utvrđeno prisustvo štetnih materija u zelenišu, ali da nije bilo moguće tvrditi da ih uopšte nema budući da je kontrolisan mali broj poljoprivrednih proizvoda. Dr Panajotović kaže da potrošačima može da uputi samo ograničene savete.
"Trebalo bi da obrate pažnju da plod koji kupuju bude ceo i da nije prljav, dok je nemoguće dati savet kada je reč o pesticidima, budući da se njihovo prisustvo nikako ne može uočiti golim okom ", zaključuje sagovornik "Politike".
(MONDO)
Jedan hemičar iz Beograda svakog vikenda umesto na obližnju pijacu, prelazi 40 kilometara kolima i snabdeva se voćem i povrćem od prijatelja. Potrošeni litri benzina se isplate, kaže, jer mu to garantuje da na tanjiru njegove dece neće biti otrova.
A koliko su štetnih materija stanovnici glavnog grada uneli kroz poljoprivredne proizvode ove sezone, saznaće se tek krajem godine kada budu stigli rezultati najavljenih pijačnih kontrola. Apsurdno je da će za to vreme nesavesni povrtari i dalje nesmetano posle svake kiše iznova prskati bašte i prodavati robu koja je koliko juče bila tretirana otrovima.
U lancu od proizvođača do potrošača vlada uglavnom neznanje. Neprosvećeni povrtari ne samo da nekontrolisano tretiraju bašte, nego i sami konzumiraju zatrovan zeleniš, ne poštujući karencu, odnosno vreme od prskanja do branja. Nije tajna da mnogi od njih čak imaju po dve bašte –za svoju kuću i za pijacu. Potrošač, s druge strane, nema izbora, prinuđen je da veruje na reč prodavcu i nema pojma šta kupuje, dok redovno plaća porez očekujući da ga država zaštiti između ostalog i od trovača.
Nadležne institucije tvrde da rade svoj posao koji poprilično zavisi od novca. Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede je početkom maja tako kontrolisao kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 169 maloprodaja u Srbiji i u gotovo polovini objekata ustanovio nepravilnosti. Oko 6,5 tona hrane je samo ovom prilikom stavljeno van prometa, a utvrđeno je da se u velikom broju trgovina prodaje roba sa isteklim rokom trajanja i nepropisnim deklaracijama.
"Voće i povrće je u trgovinama uglavnom bilo organoleptički neispravno, dok je zbog nepravilnog deklarisanja i neusklađenosti sa ovdašnjim propisima zabranjen uvoz oko 67 tona voća ", saopštavaju iz Generalnog inspektorata.
I dok su trgovine, čini se, dobro kontrolisane, individualni proizvođači i preprodavci koji prodaju robu na pijacama i dalje love u mutnom. Sporadične kontrole odgovaraju nesavesnim prodavcima i pojedinim povrtarima koji pesticide koriste na svoju ruku, ne obazirući se na uputstva, a još manje brinući o svom i zdravlju mušterija.
"Fitosanitarni inspektori kontrolišu korišćenje pesticida kod proizvođača voća i povrća tako što pregledaju knjige korišćenja ovih preparata koji su dužni da vode. Novi Zakon o bezbednosti hrane daće nam šira ovlašćenja i verujem da će ova oblast biti još bolje uređena, a potrošači zaštićeni", kaže Svetlana Stankov, načelnica Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.
Prema njenim rečima, poslednjih godina stanje je poboljšano, sve je manje prodaje pesticida na crno, dok se u poljoprivrednim apotekama već dve godine vodi evidencija o prodatim pesticidima i prati njihova upotreba.
Jedan poljoprivrednik iz sela pored Morave blizu Kruševca kaže da redovno prska voće i povrće u svojoj bašti, koje potom prodaje na pijaci ili nakupcima.
On kaže da najčešće koristi „sistemin”, pesticid koji spada u insekticide budući da je reč o otrovu za insekte, a kada nema „sistemina” kupi „tiocid”. Insekticid „sistemin” je moćan preparat, pa ga neki koriste i dan pre nego što će povrće izneti na tezgu.
Iako uputstvo kaže da je karenca (vreme od prskanja do branja) 40 dana, mnogi se toga ne pridržavaju, pa voće i povrće umesto jednom ili maksimalno tri puta po sezoni, prskaju i posle svake obilnije kiše. To pravdaju time što neprskano povrće koje ne izgleda lepo izbirljive pijačne mušterije ne žele da kupe.
Osim toga, proizvođači priznaju i da količinu pesticida odmere „odokativnom metodom”. Na pakovanjima koji se pazare u poljoprivrednim apotekama navodi se da se moraju razblažiti vodom i to do 0,1 odsto. To znači da bi kod ovog poljoprivrednika na deset litara vode trebalo staviti jedan centilitar pesticida. Ali teško je srpskog seljaka ubediti da kupi menzuru. Individualni proizvođači priznaju da retko kad to precizno mere, ali pošto znaju da je čašica za rakiju 0,03 litara, oni to mere trećinom čašice!
Stručnjaci kažu da je beogradski atar možda i najugroženiji. Razlog je to što povrtari imaju više mogućnosti da nabave otrove, ali je i veće zagađenje što takođe utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji postoji i primenjuje se Pravilnik o kvalitetu voda za navodnjavanje, ali se baš u okolini Beograda dešava da se bašte zalivaju čak i fekalnim vodama.
"Prosečan kupac koji svakodnevno ide na pijacu ne može biti zaštićen. Najpoznatiji savet da se voće i povrće dobro opere pre upotrebe je bezvredan budući da otrovi prodiru daleko ispod kore. Znači, ako je kontrola zakazala u lancu do iznošenja robe na tezge, pesticidi će sigurno stići do tanjira", kaže sagovornik, stručnjak za hemiju i primenu pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji.
Šta sprečava državu da se ozbiljnije uhvati u koštac sa ovim problemom? Usvojen je Zakon o bezbednosti hrane, konačno, posle sedam godina. Novca, kažu, naši sagovornici ima, ali je pitanje kako se koristi u slučaju kontrole ostataka pesticida u voću i povrću. U Srbiji ima nekoliko stotina laboratorija koje bi, ukoliko ih neko angažuje, mogle da rade ovaj posao. Izgleda da se više računa vodi o kupcima našeg voća i povrća u inostranstvu, jer detaljne kontrole se obavljaju samo na onoj robi koja se izvozi. Tamo su stroži standardi za robu sa drugih tržišta, ali to ne može biti izgovor za slabu kontrolu poljoprivrednih proizvoda koji se nude domaćim potrošačima.
Dr Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja sanitarne inspekcije, kaže da počinju učestalije kontrole.
"Do sada je bilo samo sporadičnog kontrolisanja kvaliteta voća i povrća, što nije davalo vernu sliku stanja na tržnicama. Ali, sada u saradnji sa Gradskim pijacama i Gradskim zavodom za javno zdravlje krećemo u kontinuirano proveravanje prisustva pesticida i teških metala u voću i povrću koje se prodaje na pijacama. Rezultati stižu do kraja godine", objašnjava dr Panajotović.
On dodaje da dosadašnjim kontrolama nije utvrđeno prisustvo štetnih materija u zelenišu, ali da nije bilo moguće tvrditi da ih uopšte nema budući da je kontrolisan mali broj poljoprivrednih proizvoda. Dr Panajotović kaže da potrošačima može da uputi samo ograničene savete.
"Trebalo bi da obrate pažnju da plod koji kupuju bude ceo i da nije prljav, dok je nemoguće dati savet kada je reč o pesticidima, budući da se njihovo prisustvo nikako ne može uočiti golim okom ", zaključuje sagovornik "Politike".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
