Broj zaposlenih koji se odlučuje da ode na bolovanje drastično je smanjen, saznaje "Press". Prema rečima lekara, strah od gubitka posla i smanjena plata glavni su razlozi što Srbi neće da otvore bolovanje, nego dolaze bolesni na posao.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ističe da se građani sve manje odlučuju da uzmu bolovanje, čak i kada im evidentno nije dobro.
"Toliko su mala primanja da se nikome ne isplati da boluje. Mnogi građani Srbije sebi ne mogu da dozvole da na već nisku platu dobiju 65 odsto.
Zato se na bolovanje ide isključivo ako se mora. Zaposlenima bolovanje pada na pamet samo kada nemaju drugog izlaza. I zato često dolaze i bolesni na posao jer se boje da ne izgube posao.
Takođe, javna je tajna da pojedini poslodavci ne žele da prime žene koje planiraju da u neko skorije vreme zasnuju porodicu", poručuje Orbović.
Načelnica opšte prakse Doma zdravlja "Milutin Ivković" u beogradskoj opštini Palilula, prim. dr Dušica Mladenović, kaže za "Press" da su ljudi jako obazrivi prilikom odluke da odu na bolovanje.
"Dešava se da kada predložimo pacijentu bolovanje, on kaže: "Doktorka, da li moram da idem?" Ili kalkulišu, pa gledaju da spoje četvrtak i petak s vikendom i da na taj način preguraju bolest. Dosta je smanjen broj onih koji odlaze na bolovanje. Verujem da je razlog što su tada primanja znatno umanjena, čemu su sigurno doprineli zakonski propisi koji više nisu tako fleksibilni“ smatra dr Mladenović.
I načelnica opšte prakse u Domu zdravlja Savski venac dr Vesna Vujičić tvrdi da su bolovanja smanjena.
"Nikome se ne isplati da bude na dužem bolovanju, osim ako baš ne mora. Kada pacijentima pomenem bolovanje, oni na to kažu da im se tako puno odbija od plate, što im nikako ne odgovara.
Onda se pre odlučuju da uzmu deo od godišnjeg odmora ili taj problem na neki drugi način reše s poslodavcem", navodi dr Vujičić. Ona objašnjava da smanjeni broj bolovanja ne znači da se zdravstveno stanje nacije poboljšalo.
"Ne može da se kaže da smo manje bolesni zato što manje idemo na bolovanje. Naročito jer su i kod nas bolesti u porastu", kaže dr Vujičić.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) potvrđuju za "Press" da je drastično smanjen broj odlazaka na bolovanje duže od 30 dana.
"U 2007. bolovanje je otvorilo 300.000 ljudi, a u 2008. godini ukupno 88.876 osoba. Najveći broj osiguranika bio je na bolovanju zbog trudnoće, i to njih 17.098.
Zatim slede osiguranici sa bolestima lokomotornog sistema (12.184 osiguranika) i bolesti srca i krvnih sudova (10.816). Prema podacima za bolovanja tokom 2008. godine, RZZO je isplatio šest milijardi dinara", kažu u RZZO.
(MONDO/Foto: Press)
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ističe da se građani sve manje odlučuju da uzmu bolovanje, čak i kada im evidentno nije dobro.
"Toliko su mala primanja da se nikome ne isplati da boluje. Mnogi građani Srbije sebi ne mogu da dozvole da na već nisku platu dobiju 65 odsto.
Zato se na bolovanje ide isključivo ako se mora. Zaposlenima bolovanje pada na pamet samo kada nemaju drugog izlaza. I zato često dolaze i bolesni na posao jer se boje da ne izgube posao.
Takođe, javna je tajna da pojedini poslodavci ne žele da prime žene koje planiraju da u neko skorije vreme zasnuju porodicu", poručuje Orbović.
Načelnica opšte prakse Doma zdravlja "Milutin Ivković" u beogradskoj opštini Palilula, prim. dr Dušica Mladenović, kaže za "Press" da su ljudi jako obazrivi prilikom odluke da odu na bolovanje.
"Dešava se da kada predložimo pacijentu bolovanje, on kaže: "Doktorka, da li moram da idem?" Ili kalkulišu, pa gledaju da spoje četvrtak i petak s vikendom i da na taj način preguraju bolest. Dosta je smanjen broj onih koji odlaze na bolovanje. Verujem da je razlog što su tada primanja znatno umanjena, čemu su sigurno doprineli zakonski propisi koji više nisu tako fleksibilni“ smatra dr Mladenović.
I načelnica opšte prakse u Domu zdravlja Savski venac dr Vesna Vujičić tvrdi da su bolovanja smanjena.
"Nikome se ne isplati da bude na dužem bolovanju, osim ako baš ne mora. Kada pacijentima pomenem bolovanje, oni na to kažu da im se tako puno odbija od plate, što im nikako ne odgovara.
Onda se pre odlučuju da uzmu deo od godišnjeg odmora ili taj problem na neki drugi način reše s poslodavcem", navodi dr Vujičić. Ona objašnjava da smanjeni broj bolovanja ne znači da se zdravstveno stanje nacije poboljšalo.
"Ne može da se kaže da smo manje bolesni zato što manje idemo na bolovanje. Naročito jer su i kod nas bolesti u porastu", kaže dr Vujičić.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) potvrđuju za "Press" da je drastično smanjen broj odlazaka na bolovanje duže od 30 dana.
"U 2007. bolovanje je otvorilo 300.000 ljudi, a u 2008. godini ukupno 88.876 osoba. Najveći broj osiguranika bio je na bolovanju zbog trudnoće, i to njih 17.098.
Zatim slede osiguranici sa bolestima lokomotornog sistema (12.184 osiguranika) i bolesti srca i krvnih sudova (10.816). Prema podacima za bolovanja tokom 2008. godine, RZZO je isplatio šest milijardi dinara", kažu u RZZO.
(MONDO/Foto: Press)
Pridruži se MONDO zajednici.
